Počelo odbrojavanje do novih sankcija Iranu

To je deo povlačenja SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) i pojačaće hladnoratovsku retoriku između Vašingtona i Teherana i šire po Bliskom istoku.

JCPOA, Iranski nuklearni sporazum, je međunarodni dokument na 159 strana koji je jula 2015. sa Islamskom Republikom dogovorilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija i SAD, plus Nemačka, uz posredovanje Evropske unije (EU). Sporazumom je uveliko ograničen iranski nuklearni program koji je na Zapadu doživljavan kao vojni, što je u Teheranu energično negirano. Iranu su, za uzvrat, trebalo da budu ublažene sankcije EU, SAD i UN.

Predsednik Donald Tramp objavio je 8. maja da se SAD povlače iz JCPOA – uprkos tome što ga se Iran pridržava – i da će ponovo uvesti sve ukinute sankcije. Tramp je kazao da to čini zbog spoznatih nedostataka u sporazumu, uključujući „destabilizujuće i maligne aktivnosti“ Irana kojima se Amerika i njeni saveznici protive, a koje i nisu bile predmet 21-mesečnih pregovora.

Tramp je pošle nedelje tvitovao da su SAD spremne za novi sporazum sa Iranom, bez ikakvih uslova. No, državni sekretar Majk Pompeo je odmah ponovio da ostaju uslovi koje je 21. maja izneo u planu od 12 tačaka čiji je cilj da se Iran preobrazi u „normalnu“ državu prekidanjem rada na obogaćivanju uranijuma, programa balističkih raketa i podrške oružanim grupama na Bliskom Istoku.

Vlada Irana je Pompeov plan odbacila kao slabo prikriven pokušaj promene režima uspostavljenog posle Islamske revolucije kojom je 1979. zbačen šah Reza Pahlavi, bliski saveznik SAD. Iz Teherana je poručeno da Iran neće sesti sa SAD pod pritiskom sankcija, a naročito ne sa osobom koja krši vlastite obaveze.

U prvom talasu sankcija, Trampova administracija će sprečiti iransku kupovinu američkog dolara, trgovinu zlatom i dragocenim materijalima, kao i drugim metalima, ugljem i softverom povezanim sa industrijama. SAD više neće uvoziti persijske tepihe proizvedene u Iranu i hranu poput pistaća, izvoziti i reizvoziti putničke avione, delove za njih i s njima povezane usluge. U drugom talasu, od 4. novembra sve zemlje moraju da obustave uvoz iranske nafte ili će se suočiti sa finansijskim kaznama, poručile su SAD.

SAD su obećale da će ovo biti najstrože sankcije u istoriji. Kada je Trampov prethodnik Barak Obama nametnuo sankcije Iranu 2012, pre početka pregovora o JCPOA, to su bile među najtežim primenjenim protiv neke zemlje u savremenoj istoriji. Privreda Irana je do početka 2016. umanjena za 35 odsto. Rasplamsali su se nezaposlenost i korupcija.

Trampova administracija je dala stranim kompanijama i stranim podružnicama SAD multinacionalnih kompanija 90 dana da okončaju poslovanje sa Iranom ili im neće dozvoliti da posluju u SAD. U iščekivanju sankcija, više od deset velikih kompanija već je napustilo obećavajuće tržište Irana sa preko 80 miliona stanovnika. Među njima su Boing, DŽeneral Elektrik, Mersk, Simens, Reliance kompleks za prečišćavanje, te Total nafta i gas.

EU je obećala da će pokušati da održi u životu JCPOA, koji je na „intenzivnoj nezi“. Brisel nastoji da održi delotvornim trgovinske kanale sa Iranom, ali priznaje da ne može da natera privatne kompanije da ostanu u zapadnoazijskoj zemlji. Trampova administracija je do sada odbijala zahteve nekoliko evropskih zemalja – uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku – za „oslobađanje“ njihovih kompanija od poštovanja sankcija.

Narod Irana će osetiti težinu sankcija. Vlada predsednika Hasana Rohanija se grčevito bori da pronađe alternativne načine da održi zemlju „na površini“. Prema izveštajima, sumoran je osećaj u Teheranu. Iranci su se pomirili sa činjenicom da će se životni uslovi pogoršavati. Ponovno uvođenje sankcija razvejalo je očekivanja da će uslovi života biti poboljšani posle zaživljavanja JCPOA. Cene osnovnih roba gotovo su duplo porasle u odnosu na prethodnu godinu. Od početka 2018. je nacionalna valuta rial izgubila preko 40 odsto vrednosti i sada vredi oko 100.000 za dolar. Ovaj autor je krajem avgusta 2017. plaćao 42.000 rijala za evro. Predsednik Rohani objavio je da je razlog devalvacije riala psihološki rat Vašingtona, koji su mediji preuveličali. Analitičari kažu da Iran trpi ekonomsku krizu, ali je daleko od privrednog kraha.

Poslednjih dana su učestale vesti o sporadičnim demonstracijama u različitim gradovima zbog ekonomskih i svakodnevnih problema građana. No, čini se malo verovatnom „promena režima“ koju zagovaraju neki „jastrebovi“ iz Trampove administracije i iz masovne i dobro stojeće iranske dijaspore, u nadi da će se islamski sistem upravljanja raspasti. Strategiju „maksimalnog pritiska“ iz Vašingtona zvanični Teheran doživljava kao egzistencijalnu pretnju. To će verovatno ujediniti uveliko suprotstavljene političke elite, ispuniti dodatnim nacionalizmom stanovništvo nacije koja je imala svetske dinastije još pre 4.000 godina, a snage bezbednosti, naročito Islamsku Revolucionarnu gardu, ojačati. Tvorac savremenog Irana, ajatola Ruhola Homeini je nekoliko godina posle 1979, na brigu jednog saradnika zbog rasta inflacije, kazao: „Ova revolucija nije bila zbog cene lubenica.“