Počelo prevremeno glasanje na izborima u Iraku, očekuje se mala izlaznost

Iračani biraju novi parlament na petim takvim izborima od kada je Amerikom predvođena invazija 2003. zbacila dugogodišnjeg lidera Sadama Huseina.

U odgovor na masovni protestni pokret iz 2019, u Iraku se održavaju prevremeni parlamentarni izbori usred poziva na bojkot, sve većeg nepoverenja u postojeći politički sistem i osakaćene ekonomije koja je dodatno urgožena panedemijom kovida 19.

Uz novouvedene izborne zakone, kojima će se u osnovu fokus prebaciti na kandidate iz manjih distrikta, javila se nada da će postojati veći odziv ranije otuđenih ljudi, od kojih su mogi učestvovali u protestima.

Međutim, uprkos tome što su se zalagali za izborne reforme i prevremene izbore, mogi od učesnika protesta sada pozivaju na bojkot glasanja, što neki nazivaju “ideološkim bojkotom”, čiji je cilj da postojeći establišment bude delegitimizovan.

Više od 25 miliona ljudi ima pravo glasa, ali očekuje se da mnogi birači neće izaći na izbore usled široko rasprostranjenog besa zbog korupcije i neefikasnosti vlasti koje nisu ispunile očekivanja 40 miliona stanovnika Iraka, od kojih je 60 odsto mlađe od 25 godina. Strahuje se da bi izlaznost mogla da bude još niža od 44,5 odsto, koliko je zabeleženo 2018.

“Šta će se promeniti? Ništa. Na vlasti će posle glasanja ostati isti ljudi koji su tu bili i pre”, rekao je za Al Džaziru Naktal Aziz, stanovnik Mosula.

Mahmud Ezo, profesor na fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Mosulu, kaže da “postoji mnogo poziva na bojkot” izbora. “S jedne strane on (poziv na bojkot) potiče od ljudi koji su frustrirani zbog starih stranaka koje imaju kontrolu nad parlamentom od 2005. S druge strane, razlog je to što vlada nije konmpenzovala one koji su izgubili svoje domove, firme, i živote, naročito u Starom gradu”, rekao je on.

Kako navodi dopisnik Al Džazire iz Iraka Ali Hašem, za prevremeno glasanje je otvoreno 600 glasačkih mesta širom zemlje.

Prema njegovim rečima, ovi izbori Iračanima mnogo znače, naročito s obzirom na to da su bili glavni zahtev na protestima 2019, a novi izborni zakon će omogućiti da više nezavisnih kandidata uđe u parlament. Međutim, on ističe i da u javnosti vlada skepticizam i da se ljudi pitaju da li će tako i biti.

Na izborima ima više od 3.240 kandidata, uključujući 950 žena. Jedna četvrtina mesta u parlamentu je rezervisana za žene, a devet mesta za manjine.

Ovogodišnji izbori će biti održani po novom, reformisanom izbornom zakonu, kojim je Irak podeljen na 83, umesto na 18 izbornih jedinica. Novi izborni sistem bi trebalo da pojača nezavisnost i redukuje tradicionalne političke blokove, koji su uglavnom zasnovani na verskoj, etničkoj i klanovskoj pripadnosti.

Misija EU
Evropska unija je najavila da će njena Misija za posmatranje izbora (EOM) biti angažovana na izborima u Iraku, a za šeficu misije je imenovana članica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon-Taubadel.