Počeo proces za izručenje Asanža u SAD, advokat tvrdi da je heroj, tužioci da je kriminalac

Britanski advokat Džejms Luis, predstavnik američkih vlasti koje žele da sude Asanžu po optužbama za špijunažu, rekao je da je australijski kompjuterski stručnjak „običan“ kriminalac čije je objavljivanje stotina hiljada tajnih vojnih dokumenata pre 10 godina ugrozilo živote i bezbednost mnogih ljudi.

„Izveštavanje ili novinarstvo nisu izgovor za kriminalne aktivnosti niti licenca za kršenje krivičnih zakona“, rekao je Luis.

Asanžov advokat Edvard Ficdžerald uzvratio je da je osnivač Vikiliksa žrtva američke vlade „nepokorne zakonima“ koja želi da njegov slučaj služi kao primer drugima.

Ficdžerald je rekao i da bi „nehumani“ uslovi kojima bi Asanž bio izložen u američkom zatvoru znatno povećali rizik od njegovog samoubistva.

Desetine Asanžovih pristalica bučno su protestovale danas ispred suda, na početku procesa koji bi trebalo da traje nekoliko meseci.

Asanž (48) se žalio da ima poteškoća da se koncentriše i rekao da mu buka koja dolazi od napolje „nije od pomoći“.

SAD su optužile Asanža po 18 tačaka zbog objavljivanja poverljivih dokumenata. Tužioci tvrde da je on u dogovoru s tadašnjom analitičarkom američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening upao u računar s poverljivim podacima u Pentagonu i objavio tajne diplomatske depeše i vojna dokumenta o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Ako bude osuđen, Asanžu preti zatvorska kazna do 175 godina.

S druge strane, Asanž tvrdi da je delovao kao novinar čiju zaštitu predviđa Prvi amandman na Ustav SAD, i da su tajna dokumenta koja je objavio pokazala nedozvoljeno ponašanje američke vojske.

Američka optužnica protiv Asanža objavljena je 11. aprila 2019. godine, pošto je on ranije tog dana uhapšen u Ambasadi Ekvadora u Londonu u koju se sklonio 2012. kako bi izbegao izručenje Švedskoj zbog optužbi za seksualni napad.

Predstavnik OEBS za medije Arlem Dezir pozvao je danas britanske vlasti da ne izruče Asanža u SAD.

„Brojne optužbe i nesrazmerna zatvorska kazna od 175 godina koju bi mogao da dobije mogla bi da ima zastrašujući uticaj na slobodu izražavanja i slobodu štampe“, napisao je Dezir na Tviteru.