Početak kineskog nadzora sveta: Šta se zna o četiri srušena objekta iznad Severne Amerike

Priča počinje krajem januara, kada je džinovski kineski balon, za koji su američki zvaničnici rekli da je balon za nadzor, danima lebdeo na američkom nebu pre nego što ga je 4. februara oborio borbeni avion F-22 kod obale Južne Karoline.

Kina je insistirala na tome da balon sprovedi vremensko istraživanje.

Koja su četiri oborena objekta

Pentagon je saopštio da je balon imao gondolu veličine tri autobusa koja je težila više od tone, bio je opremljen sa više antena i imao solarne panele dovoljno velike da napaja nekoliko senzora za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Zatim su u petak, 10. februara, američki borbeni avioni oborili još jedan objekat u blizini severne Aljaske, saopštila je vojska, dodajući da se nalazi „unutar američkog suverenog vazdušnog prostora iznad američkih teritorijalnih voda“. Nedostajao mu je bilo kakav pogon ili sistem kontrole, rekli su zvaničnici.

U subotu je američki avion F-22, koji su naručile SAD i Kanada, oborio „vazdušni objekat na velikoj visini“ iznad kanadske centralne teritorije Jukon, oko 160 km od američke granice, rekavši da je let predstavljao pretnju civilima. Kanada ga je opisala kao cilindričnu i manju od početnog balona. Kanadska ministarka odbrane Anita Anand odbila je da spekuliše o tome da li potiče iz Kine.

Zvaničnici su drugi i treći objekt opisali kao veličinu Folksvagen bube.

U nedelju je američki predsednik Džo Bajden naredio američkim ratnim avionima da obore neidentifikovani objekat iznad jezera Huron u Mičigenu.

Objekat je opisan kao osmougaona struktura sa žicama koje vise sa njega i nije se smatralo vojnom pretnjom bilo čemu na zemlji, ali bi mogao predstavljati opasnost za civilnu avijaciju jer je leteo na oko 6.000 metara, rekao je zvaničnik.

Lider većine u američkom Senatu Čarls Šumer, koga je Bajdenova administracija obavestila nakon incidenta u Jukonu, rekao je u nedelju pre incidenta na jezeru Huron da su prethodna dva objekta verovatno baloni, „ali mnogo manji od prvog“, oba lete oko 12.000 metara. Pekingu je do sada pripisana samo prva stavka.

Komandant američkog vazduhoplovstva Glen Vanherk rekao je u nedelju da ne može da utvrdi kako su poslednja tri objekta oborena u poslednja tri dana ostala u vazduhu, dodajući da ih nije s razlogom nazvao balonima.

Šta je pronađeno?

Vojni timovi koji rade iz aviona, brodova i mini-podmornica pretražuju plitke vode kod Južne Karoline u potrazi za prvim objektom, a vojne slike pokazuju da je pronađen veliki komad balona. FBI uzima ostatke na analizu.

Operacije oporavka drugog objekta se nastavljaju na morskom ledu u blizini Deadhorsea na Aljasci. „Vremenski uslovi na Arktiku, uključujući hladan vetar, sneg i ograničeno dnevno svetlo, igraju ulogu“, saopštila je vojska.

Timovi za oporavak uz podršku kanadskog patrolnog aviona CP-140 traže ostatke trećeg objekta u Jukonu, rekao je Anand u subotu.

Pentagon je saopštio da FBI blisko sarađuje sa kanadskom policijom.

Očekuje se da će američko vojno osoblje opremljeno specijalnom ronilačkom opremom dizajniranom za ekstremno hladne vode jezera Huron u Mičigenu biti brzo raspoređeno u potrazi za delovima uništenog četvrtog objekta.

Zašto sada toliko objekata?

Sjedinjene Države su saopštile da su baloni deo „flote“ koja se prostire na pet kontinenata. Neki analitičari kažu da bi to mogao biti početak velikog kineskog nadzora usmerenog na strane vojne kapacitete uoči mogućih akutnih tenzija oko Tajvana u narednim godinama.

Analitičari kažu da američke i kanadske obaveštajne agencije stalno dobijaju ogromne količine sirovih podataka i da su neke generalno pregledale kako bi se fokusirale na pretnju od nadolazećih projektila, a ne na objekte koji se sporo kreću kao što su baloni.

„Sada ih, naravno, tražimo. Tako da mislim da verovatno nalazimo još stvari“, rekao je za NBC Džim Hajms, najviši demokrata u Komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma.

Pentagon je saopštio da pažljivije proučava radar od otkrića balona.

Zvaničnici su rekli da je sada poznato da su tri balona nakratko letela nad teritorijom SAD tokom administracije Donalda Trampa, a da nisu otkrivena u to vreme i jedan ranije tokom Bajdenovog mandata.

Kakav je uticaj na odnose SAD i Kine?

SAD su otkazale posetu Kini američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koja je imala za cilj stabilizaciju ozbiljno zategnutih odnosa, i sankcionisale šest kineskih kompanija za koje se veruje da podržavaju programe vojnih špijunskih balona.

Peking je osudio obaranje prvog balona, rekavši da je to „ozbiljno prekršilo međunarodnu praksu“. Zadržalo je pravo „da upotrebi neophodna sredstva za rešavanje sličnih situacija“.

Kinezi nisu reagovali na poslednju pucnjavu, prenosi portal Klix.