Početak nove sezone ratovanja u Ukrajini

Veći deo zime, rat u Ukrajini se pretvorio u sporu, ali izuzetno nasilnu borbu duž izlomljene linije fronta duge 900 kilometara na jugoistoku.

Sada su i Ukrajina i Rusija spremne da krenu u ofanzivu. Već za godišnjicu početka rata, 24. februara, na svim stranama najavljivale su se spektakularne i masovne akcije od kojih nije bilo ništa. Sve se završilo na verbalnom duelu Bajden – Putin.

Na zapadu se sada očekuje da Rusija, oprezna zbog sve većeg ukrajinskog arsenala naoružanja koje isporučuje Zapad, krene prva. To je procena i američkih obaveštajnih službi.

Šef CIA, Vilijam Berns potvrdio je da čak i u ovakvoj konfrontaciji traje dijalog obaveštajnih službi.

„Mislim da je čak i u najdublje suprotstavljenim odnosima, a to je svakako naš odnos sa Rusijom danas, važno da te linije budu otvorene, i predsednik veruje u to“, potvrdio je Berns.

On je sredinom januara bio u tajnoj misiji u Kijevu, gde je brifovao ukrajinskog predsednika o očekivanom razvoju na frontu, isto kao što je učinio pre godinu dana, uoči ruskog napada, kad je po Bajdenovom zahtevu preneo Zelenskom poslednje podatke CIA o predstojećem ruskom napadu.

OFANZIVU HOĆE OBE STRANE: Koristeći desetine hiljada novih regruta, ruske snage napadaju snažno utvrđene položaje preko polja sa tragovima od bombi i kroz spaljene šume na istoku u nadi da će savladati Ukrajinu.

Traže slabosti, nadajući se da će iskoristiti nedostatke i postavljaju teren za ono što Ukrajina upozorava da bi mogla biti najambicioznija operacija Moskve od početka rata. Ruski predsednik Vladimir Putin izdao je naređenje da se ceo region Donbasa zauzme do marta, kažu ukrajinske obaveštajne službe.

Ukrajina sada mora da se brani od ruskog napada bez iscrpljivanja resursa koji su joj potrebni za sopstvenu ofanzivu.

Kijev obučava hiljade svojih vojnika van zemlje i pokušava da prikupi teško oružje i municiju, pre napada koji bi trebalo da slomi kosti ruskoj vojsci, kaže bivši direktor saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Oleksandr Daniljuk.

Vojni analitičari kažu da će verovatno pokušati da podeli neprijateljske snage na dve zone, nadajući se da će probiti ruske linije na jugu i dovesti u opasnost njihove linije snabdevanja koje izlaze sa Krima.

„Nema sumnje da obe strane žele da krenu u ofanzivu“, rekao je penzionisani general-major australijske vojske, Mik Rajan, „ali se sve svodi na to koliki su kapaciteti obe strane da to urade“.

Sa oko 320.000 ruskih vojnika u Ukrajini i oko 150.000, kako se procenjuje, na poligonima za obuku, Kremlj bi mogao da pokuša sa ogromnim brojem napada.

Rusija je već ojačala istočnu liniju fronta kako bi napala ključne ukrajinske položaje. Ona nastoji da obezbedi simboličnu pobedu tako što će konačno oterati Ukrajince iz Bahmuta, gde bitka bukti od maja.

„Naša vojska će očigledno odmeriti sve moguće opcije, dok drže grad. Ali ako bude potrebno, strateški će se povući, zato što ne želimo da žrtvujemo ljude tek tako. Ako bismo se povukli, to ne bi značilo nužno da će Rusi moći brzo da napreduju“, rekao je ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika, Aleksandar Rodnjanski.

Obaveštajni izvori navode da se Kijev već fokusirao na Časov Jar, grad koji se nalazi 11 kilometara zapadno od Bahmuta i 25 kilometara južno od Kramatorska, koje komanda Oružanih snaga Ukrajine već priprema da pretvori u još jednu tvrđavu.

Treba napomenuti da u Ukrajini u poslednje vreme redovno najavljuju predstojeći napad na Krim. Saopšteno je da bi moglo da počne ovog proleća istovremeno sa kontraofanzivom OSU na Zaporožje.

„Ukrajinske oružane snage biće u proleće spremne za kontraofenzivu protiv ruske vojske, koja je okupirala velike delove zemlje“, rekao je zamenik šefa ukrajinske vojnoobaveštajne službe Vadim Skibicki.

Tačno vreme zavisi od nekoliko faktora, uključujući pošiljke zapadnog oružja, naveo je Skibicki.

MIC-PO-MIC: Rusija takođe ima za cilj da obezbedi linije snabdevanja koje će biti ključne za svaki uspeh u Ukrajini.

Ona je pokrenula žestok kontranapad da zaštiti Kreminu, koja se nalazi na glavnom autoputu sever-jug prema Lugansku.

Takođe napada Vuledar na jugoistoku, gde su ukrajinski položaji udaljeni samo nekoliko kilometara od jedine železničke veze sa Krimom. Rusija gomila desetine hiljada vojnika što sugeriše da bi mogla da pokuša da se spusti sa severa i krene nagore sa juga stvarajući klešta koji okružuju ukrajinske snage u Donbasu, kažu vojni analitičari.

Ali, takođe bi mogla da pokuša da skrene odbranu Ukrajine otvaranjem novog fronta. To bi, verovatno značio dolazak snaga sa same ruske teritorije, tako da Ukrajinci pažljivo prate kretanje oko pograničnog grada Sumi, kao i sve pokušaje da se ruske snage vrate u oblast Harkova.

Uz pomoć zapadnih obaveštajnih službi, komercijalnih satelita i mreže diverzanata koji deluju u ruskoj pozadini, visoki ukrajinski zvaničnici rekli su da su neposredne namere Moskve u fokusu.

Bivši ukrajinski ministar odbrane, Andrij Zagorodnjuk, rekao je da očekuje da ruska vojska pokuša da zauzme Donbas, a zatim „najavi završetak svoje specijalne vojne operacije“ i pozove na pregovore.

Ali, primetio je, to će biti treći pokušaj Rusije da zauzme Donbas od početka rata; prva dva nisu uspela. Britanska obaveštajna agencija saopštila je nedavno da je Rusija pokušavala da pokrene „velike ofanzivne operacije“ od početka januara, ali je „uspela da dobije samo nekoliko stotina metara teritorije nedeljno“ zbog nedostatka municije i manevarskih jedinica.

Ukrajina može sebi priuštiti taktičko povlačenje, prema vojnim analitičarima, sve dok ne rizikuje da pretrpi potpuni kolaps svojih linija na način koji bi rezultirao opkoljenjem njenih trupa.

Svaka bitka za veliki proboj ukrajinskih linija počela bi još intenzivnijim ruskim artiljerijskim baražima, bombardovanjem jurišnim avionima i naletima niskoletećih helikoptera, rekao je bivši pukovnik ukrajinske vojske i komentator rata za ukrajinske medije, Sergej Hrabski.

To će verovatno biti praćeno tenkovskim i pešadijskim napadima preko tampon zone između linija rovova, rekao je on.

„Glavni napori će biti na terenu, gde će Rusi koristiti svoju tradicionalnu taktiku, ogromnu koncentraciju tenkova, oklopnih transportera i veoma intenzivnu artiljerijsku vatru“, rekao je Hrabski.

Smatra se da Rusija želi da napreduje brzo, a predsednik Putin vrši pritisak na svog novoimenovanog komandanta u Ukrajini, generala Valerija Gerasimova, da osvoji teritoriju i signalizira uspeh domaćoj i međunarodnoj publici, posle meseci iščekivanja odlučujućih uspeha.

DOLAZI PRESUDAN PERIOD: Rusija se suočava i sa drugim vremenskim pritiscima.

Zapadno oružje koje može da napravi razliku u bitkama, obećano je, ali još nije stiglo.

Moskva pažljivo prati najave o zapadnjačkim isporukama oružja, i želi da bude sigurna da će moći da reaguje pre nego što Ukrajinci dobiju ono što žele, koji, opet, imaju ograničene izglede da napreduje na istoku, gde je Rusija imala utvrđene položaje i uspostavljene linije snabdevanja od 2014.

Najperspektivnija kontraofanziva Ukrajine je na jugu, kažu analitičari. Veliki deo teritorije koju je okupirala Rusija nalazi se u dometu raketa HIMARS, što ju je primoralo da pomeri svoja skladišta municije, komandne centre i druge bitne zalihe dalje od fronta.

Melitopolj bi bio očigledna meta ukrajinske ofanzive: grad se nalazi na raskrsnici dva glavna autoputa i ključne železničke linije, što ga čini ključnim za snabdevanje ruskih trupa na jugu.

Ako bi Ukrajina bila u stanju da podeli ruske snage, onda bi to značajno oslabilo rusko držanje u oblasti Herson. Bez ruta snabdevanja sa istoka, ruska pojačanja bi mogla da stignu samo preko Krima – mnogo duži put koji je u dometu raketa HIMARS.

Vojni analitičari ukazuju na ruski tzv. kopneni most – koji se proteže preko južne Ukrajine od ruske granice do poluostrva Krim – kao najprimamljiviju metu za ukrajinsku kontraofanzivu. Rusija takođe veruje da će to verovatno biti linija napada, rekla je Natalija Gumenjuk, portparolka vojne komande na jugu Ukrajine.

„Vidimo da gomilaju opremu oko Melitopolja i na Krimu, ali ne mogu da je približe“, rekla je ona.

„Hteli bi, ali naše snage im ne daju šansu“. Kijev se nada da će Zapad brzo da obezbedi artiljeriju većeg dometa koja će omogućiti njegovim snagama da ponovo poremete ruske položaje. Ta ofanziva je jasno najavljena.

Ovog puta Ukrajina želi da Rusija nagađa gde i kada bi mogla da udari.

„Rusi čekaju aktivne poteze sa naše strane na jugu“, rekla je Natalija Gumenjuk. „Ovu tenziju održavamo. Ovako demorališemo neprijatelja“.

Uspešan napad na otvorenu stepu između sadašnje linije fronta i grada Melitopolja koji drže ruske snage, na primer, presekao bi teritoriju pod njihovom kontrolom na dve odvojene zone, što bi u velikoj meri komplikovalo ionako napetu logistiku Rusije.

Ukrajina će, rekao je ukrajinski vojni analitičar Hrabski, kombinovati kopnenu ofanzivu sa dalekometnim udarima, prvo omekšavajući odbranu ispaljivanjem preciznih artiljerijskih granata i raketa na komandne bunkere, garnizone i skladišta municije. Tada bi nastojala da probije ruske linije i izvede brze manevre.

Šef CIA, Vilijam Berns previđa da će narednih šest meseci biti „veoma bitni“ u ratu u Ukrajini, s tim da se Putin kladi da opadajuće interesovanje Zapada i „politički zamor“ mogu njegovoj vojsci da priušte novu šansu da ostvari dobitke na bojnom polju.

„Mislim da se Putin trenutno kladi da može da učini da vreme radi za njega. Ključ će, čini nam se, biti na bojnom polju u narednih šest meseci“, kaže Berns.

„Prkoseći Putinovoj oholosti, jasno mu stavljamo do znanja da ne samo da neće moći dalje da napreduje u Ukrajini, već da je, kako svaki mesec prolazi, sve veći rizik da izgubi teritoriju koju je dosad ilegalno oteo od Ukrajine“, rekao je Berns i zaključio da će sledeći period biti apsolutno presudan.