Počinje Samit EU – na dnevnom redu podela ključnih pozicija

Lideri zemalja članica treba kvalifikovanom većinom da imenuju kandidate za predsednika Evropske komisije i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Budući da je reč o paketu oni treba da se dogovore i oko imena budućeg predsednika Evroskog saveta za čiji su izbor nadležni šefovi država ili vlada članica, kao i predsednika Evropskog parlamenta koga biraju evroparlamentarci.

Dogovor oko čelnih funkcija postigli su pregovarači iz tri političke grupacije, Evropske narodne stranke (EPP), Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D) i liberala (Renew).

Oni su se saglasili da Ursula fon der Lajen dobije drugi mandat na čelu Evropske komisije.

Predsednik Evropskog saveta, kako je dogovoreno, treba da bude bivši portugalski premijer, socijalista Antonio Košta, estonska premijerka Kaja Kalas treba da postane visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, dok bi predsednica Evropskog parlamenta naredne dve godine trebalo da ostane Maltežanka Roberta Mecola.

Kako prenose agencije, na sastanku je učestvovalo šest pregovarača – poljski i grčki premijer Donald Tusk i Kirjakos Micotakis za EPP, nemački kancelar Olaf Šolc i španski premijer Pedro Sančes za S&D i francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute za liberale.

Imenovanje Ursule fon der Lajen u Evropskom savetu se nakon ovog dogovora čini izvesnim, ali je manje sigurno da će ona dobiti natpolovičnu većinu (361 glas) u Evropskom parlamentu, iako te stranke imaju većinu od 399 poslanika, jer oni ne glasaju uvek onako kako glasa većina u njihovim poslaničkim klubovima.

Mađarski premijer Viktor Orban prekjuče je oštro kritikovao „dogovor EPP sa levičarima i liberalima“ ocenivši da je „protivan svemu na čemu se zasniva EU. „Umesto uključivanja, on seje seme podela. Najviši zvaničnici u EU treba da predstavljaju sve države članice, a ne samo levičare i liberale“, objavio je Orban čija će zemlja od 1. jula preuzeti predsedavanje EU.

Premijerka Italije Đorđa Meloni juče je ocenila da dogovor šestorice evropskih lidera o podeli ključnih pozicija ne poštuje volju građana izraženu na evropskim izborima.

Na dvodnevnom samitu čelnici EU bi takođe trebalo da usvoje strateški program u kojem se definišu smernice za delovanje EU u sledećih pet godina.

Samit će početi danas rano popodne sastankom s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, čija je zemlja prekjuče zvanično otvorila pristupne pregovore.

Lideri bi na samitu trebalo da pozdrave usvajanje pregovoračkih okvira za Ukrajinu i Moldaviju, kao i zajedničke pozicije za poglavljla o pravosuđu i temeljnim pravima za Crnu Goru, što bi trebalo da joj omogući ubrzanje pregovora.

„Samit će biti prilika da se pozdravi usvajanje pregovaračkih okvira i održavanje međuvladinih konferencija sa Ukrajinom, Moldavijom i Crnom Gorom“, naveo je Mišel u pozivnom pismu za samit dodajući da su to „istorijski koraci u podršci putu ovih zemalja ka evropskom članstvu“.

Takođe je imperativ da pojačamo vojnu podršku Ukrajini i nastavimo da prikupljamo široku međunarodnu podršku za pravedni mir u Ukrajini zasnovan na Povelji UN, dodao je.

Kada je reč o Bliskom istoku, očekuje se da će lideri EU na samitu pozvati na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, sprovođenje predloga za prekid vatre sadržanog u rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a, ponoviti poziv za prekid vatre u Gazi, oslobađanje svih talaca koje drži Hamas te zatražiti povećanje humanitarne pomoći.