Počinje samit NATO-a u Vašingtonu: O čemu će razgovarati lideri Alijanse?

Godišnji samit NATO traje do 11. jula, a kako je najavljeno teme samita biće jačanje odbrane, podrška naporima Ukrajine u odbrani od ruske invazije i jačanje globalnog partnerstva NATO.

Srbiju će u Vašingtonu predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je u nedelju na društvenoj mreži „Iks“ naveo da je Srbija posvećena dijalogu i saradnji dok istovremeno ostaje čvrsta u politici vojne neutralnosti.

On je rekao da je misija da se ojača pozicija Srbije.

Uz rat u Ukrajini, izazove iz Kine, sukob Izraela sa palestinskom organizacijom Hamas, dovodi se u pitanje opredeljenje nekih ključnih članica NATO da stanu u odbranu svojih saveznika, navodi AP.

Nije sigurno da će američki predsednik Džozef Bajden na izborima u novembru pobediti svog prethodnika u Beloj kući Donalda Trampa, koji ima rezervisan odnos prema Alijansi.

Mogućnost povratka Trampa u Belu kuću znaći potencijalno smanjenje američke posvećenosti alijansi i pružanja pomoći Ukrajini u ratu protiv Rusije.

Tramp je više puta nagovestio da SAD ne bi učestvovale u odbrani članica NATO koje nisu ispunile zadati cilj – ulaganje dva odsto bruto domaćeg proizvoda u odbranu.

Od 32 članice NATO, 23 su dostigle taj standard.

Bajden je, posle lošeg utiska koji je ostavio 27. juna u predizbornoj debati sa Trampom, poručio javnosti da treba da prati njegove aktivnosti tokom samita NATO, gde će dokazati da je u stanju da i dalje vodi SAD.

Što se tiče evropskih članica alijanse, samit u Vašingtonu će biti prvi izlazak na svetsku scenu novog britanskog premijera Kira Starmera, koji je najavio nastavak snažne podrške NATO i Ukrajini.

U Francuskoj je levičarska koalicija osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima, ali je ekstremno desničarska partija Nacionalno okupljanje, čiji je odnos prema NATO sumnjičav, značajno povećala broj poslaničkih mesta.

Mađarski premijer Viktor Orban je izazvao uznemirenje prošlonedeljnim sastankom u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dok šef turske države Redžep Tajip Erdogan i dalje održava dobre odnose sa Kremljom.

Uprko tome, Alijansa nikada nije izgledala jača. Od početka ruskog napada na Rusiju, broj članica NATO je porastao na 32, pošto su se alijansi priključile Finska i Švedska.

Očekuje se da će u Vašingtonu biti potvrđena politika “otvorenih vrata” za prijem u alijansu svake zemlje koja za to ispunjava uslove, ali i da Ukrajini neće biti upućen poziv da se pridruži NATO.

Prošle godine je više članica alijanse potpisalo sa Kijevom bilateralne sporazume o bezbednosti, kako bi osigurale dugoročnu pomoć Ukrajini.

Cilj Ukrajine je da se pridruži alijansi, kako bi osigurala zaštitu kakvu predstavlja obaveza drugih članica NATO da joj pomognu.

Prijem je malo verovatan dok traje rat sa Rusijom, ali je najavljeno da će Ukrajini biti predstavljen plan o “mostu” ka članstvu.

Očekuje se da će se u Vašingtonu članice alijanse obavezati na nastavak vojne i ekonomske pomoći Kijevu. Osnovu bi trebalo da prestavlja podrška od 43 milijardi dolara godišnje.

Članice NATO ukazuju i na opasnost kakvu predstavlja Kina, navodeći kampanje dezinformacija, čiji je cilj unošenje sumnje u demokratske sisteme.

Tvrdi se i da je Peking prodajom tehnologija Moskvi omogućio obnovu osnova ruske odbrambene industrije, radi nastavka rata u Ukrajini.

Vašington je ocenio da Kina vodi politiku kakva ugrožava evropsku bezbednost, dok Peking želi jaće trgovinske veze sa zemljama u Evropi.

Treću godinu za redom, lideri Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje će učestvovati na samitu NATO, radi razgovora o pretnjama iz Kine.