Počinje šestodnevna ceremonija sahrane Džimija Kartera: Ko će prisustvovati i kakav ispraćaj je planiran?

Ceremonije se završavaju 9. januara kada za kada je i proglašen Dan žalosti u zemlji povodom Karterove smrti.

Demokratski predsednik (1977-1981) ostavio je na međunarodnom planu sliku mirotvorca čije humanitarno angažovanje posle jednog mandata je bilo nagrađeno Nobelovom nagradom za mir 2002. godine. Na vest o njegovoj smrti počast su mu odali brojni svetski lideri.

Šest dana ceremonija počinju danas u 10.15 (16.15 po srednjeevropskom vremenu) kada će agenti Tajne službe, zaduženi za zaštitu političkih ličnosti, biti uz njegov kovčeg.

Konvoj će prvo proći kroz grad Plejns kome je bivši predsednik SAD bio jako privržen, i zatim delom Džordžije. Kulminacija će biti 9. januara u Vašingtonu.

Pred porodičnom farmom gde je odrastao, zvono će odzvoniti 39 puta u znak počasti za preminulog 39. predsednika SAD.

Zatim će kovčeg biti prebačen u Atlantu, glavni grad jugoistočne savezne države Džordžija.

Posle toga će biti prebačen u Karter centar, fondaciju koju su bivši predsednik i njegova supruga Rozalin Karter osnovali 1982. godine.

Rozalin Karter umrla je 2023. godine u 97. godini. Karterovo angažovanje u okviru te fondacije specijalizovane za prevenciju sukoba, odbranu demokratije i pitanja javnog zdravlja u svetu su mu donela posebni omaž od šefa Svetske zdravstvene organizacije.

Od 19 sati u subotu do 6.00 u utorak Amerikanci su pozvani da odaju počast bivšem predsedniku.

Ujutro u utorak kovčeg uz pratnju porodice će biti prebačen specijalnim avionom za Vašington, glavni grad SAD.

Konvoj će ga ispratiti do memorijalnog centra američke ratne mornarice. Karter je diplomirao u pomorskoj akademiji 1946. godine.

Kovčeg će posle toga u pogrebnoj procesijii biti odvezen do Kapitola, sedišta američkog Kongresa, gde će biti izložen u Rotondi, sali koja se nalazi ispod kupole Kapitola za ceremoniju odavanja počasti u prisustvu članova Kongresa.

Kovčeg će biti izložen za javnost od 19.00 do ponoći u utorak i zatim od 7.00 u sredu do 7.00 u četvrtak.

On će biti 13 bivši predsednik čije telo je izloženo u Kapitolu. Prvi je bio Abraham Linkoln ubijen 1865. godine.

U četvrtak će kovčeg sa posmrtnim ostacima bivšeg predsednika biti prebačen u nacionalnu katedralu u Vašingtonu za zvaničnu sahranu. Govor će održati aktuelni predsednik SAD Džo Bajden.

Prisustvo je najavio dolazeći predsednik SAD Donald Tramp.

U znak počasti za preminulog bivšeg predsednika zastave zemlje će biti na pola koplja 30 dana od dana smrti, što uključuje i 20. januar kada je inauguracija novoizabranog predsednika Trampa.

Tramp je juče izrazio negodovanje zbog zastava na pola koplja na taj dan, rekavši da „niko to ne želi da vidi tokom ceremonije inauguracije“.

Zvaničnoj pogreboj ceremoniji u Vašingtonu prisustvovaće i bivši predsednici Bil Klinton, Džordž Buš i Barak Obama.

Posle toga će kovčeg sa telom preminulog Kartera, uz pratnju porodice, avionom biti prebačeno nazad u Džordžiju.

Privatna crkvena ceremonija biće oprganizovana u baptističkoj crkvi u Plejnsu u 15.45 a zatim će biti sahranjen ; pored supruge sa kojom je delio život 77 godina.

Karter je više od 80 od svojih sto godina živeo u gradu Plejnsu ili oko njega, a grad i dalje ima manje od 700 stanovnika, ne mnogo više nego kad je Karter rođen 1.oktobra 1924 godine.