Počinje sezona šumskih požara: Da li je Evropa spremna?

Šumski požari su prirodna pojava, ali rastuće temperature i duži periodi jake suše stvaraju okolnosti za duže i žešće požare. U Evropi, kao i širom sveta, oni su sve češći, intenzivniji i rasprostranjeniji.

U Grčkoj su prošlog leta požari danima besneli na ogromnom području. U prah i pepeo su se pretvorile kuće, šume i maslinjaci. Bio je to najveći požar ikada zabeležen u Evropi.

Samo 2023. šteta nastala od požara je iznosila više od četiri milijarde evra. Osim toga, požari su uzrokovali ispuštanje 20 megatona ugljen dioksida, što je ekvivalentno skoro trećini godišnje emisije vazdušnog saobraćaja u EU.

Procenjuje se da će porast temperature povećati rizik od šumskih požara širom Evrope. Da li je kontinent spreman?

EU: 28 aviona, četiri helikoptera

„Šumski požari postaju sve intenzivniji. Sve više imamo situacije kada članice EU nisu u stanju da se s njima izbore“, kaže Balaž Ujvari, portparol Evropske komisije.

U fokusu dosadašnjeg odgovora EU na to bilo je proširenje kapaciteta za gašenje požara kroz Mehanizam civilne zaštite EU i program RescEU, koji pružaju podršku zemljama suočenim sa ekstremnim požarima.

Prošle godine je udvostručen broj aviona, helikoptera i vatrogasaca. Tokom požara u Grčkoj izvedena je do sada najveća operacija EU za gašenje požara iz vazduha.

Pred ovogodišnju sezonu požara Ujvari kaže da imaju 28 aviona, četiri helikoptera i 556 vatrogasaca stacioniranih u četiri zemlje podložne požarima.

Za proširenje kapaciteta, do kraja decenije izdvojeno je dodatnih 600 miliona evra.

Ujvari dodaje da EU svojim satelitskim sistemom Kopernikus može da obezbedi slike pogođenih oblasti kako bi pomogla lokalnim vlastima da prate i suzbijaju požare.

Samo gašenje požara nije dovoljno

Ipak, neki stručnjaci za ovu oblast tvrde da bi EU mogla da učini više da spreči izbijanje požara.

Prema proceni nemačke evroposlanice Ane Deparne-Grunenberg, oko 90 odsto sredstava EU za suzbijanje požara ide na gašenje, a samo deset odsto na prevenciju požara.

Požari koje je izuzetno teško staviti pod kontrolu – kao što su oni u Portugaliji 2017. kada je život izgubilo više od sto ljudi i kada je izgorelo ukupno 500.000 hektara – pokazuju granice davanja prioriteta gašenju požara, kaže Aleksandar Held, stručnjak u Evropskom institutu za šume.

„Kada se radi o takvim katastrofama, nauka i iskustvo nam govore da nema svrhe ulagati u suzbijanje požara jer se oni ne mogu suzbiti. Jedina stvar koju možete da uradite jeste da sprečite da se oni dogode ili da obezbedite da požar ne bude takvog intenziteta da više ne može da se kontroliše“, objašnjava Held.

U tom cilju EU bi trebalo da podstiče rešenja za prevenciju požara: „Što su vidljivije klimatske promene, tim više bi trebalo da ulažemo u to da priroda bude manje zapaljiva“.

Različite metode zaštite od požara

Postoji mnogo metoda za održivije upravljanje zemljištem i povećanje otpornosti šuma, ukazuje Julija Bognar iz Instituta za evropsku politiku životne sredine (IEEP), istraživačkog centra za održivost.

To uključuje proređivanje šuma, odnosno pravilan razmak drveća, kao i smanjenje vegetacije na tlu kroz kontrolisano spaljivanje ili povećanje broja životinja na ispaši kao što su goveda i koze.

Odustajanje od monokultura, kao što su plantaže eukaliptusa koje su se zapalile tokom teških požara u Portugaliji 2017. takođe bi učinilo šume otpornijima.

„S većom raznovrsnošću drveća i stabala starijeg rasta, šume imaju bolji kapacitet za skladištenje vode i sprečavanje suše“, kaže Bognar.

Held naglašava da se programi prevencije moraju prilagoditi klimi pojedinih zemalja – na toplijim mestima poput južne Španije to podrazumevalo kontrolisano spaljivanje dok na zavladaju vrućine i uspostavljanje mozaika različitih namena zemljišta, uključujući zemljište za ispašu. Jer rastinje se pretvara u gorivo kada je suvo i vruće.

„A u centralnoj Evropi otpornost od požara znači sađenje listopadnih šuma, mešovitih šuma, senovitih i vlažnih šuma“, objašnjava Held, dodajući da bi takođe pomogle tehničke mere, poput kočnica požara ili tampon zona u šumi. Ključno je, napominje, podsticati više ljudi da se vrate u ruralna područja te da bave organskom poljoprivredom ili šumarstvom.

Više koordinacije i dugoročnih rešenja

U Evropi je sve veći broj metoda za prevenciju požara, ukazuje Bognar. To uključuje smernice za održivo šumarstvo koje je objavila Evropska komisija 2023. „Ali ne postoji usaglašeni napori na nivou EU da se vrši pritisak za ove vrste promena… tako da je to zaista nedosledno širom EU.“

Bognar kaže da ponovno razmatranje pristupa EU prema rastućim pretnjama od požara treba da uključi dugoročnija rešenja, kao što je usvajanje predloženog Okvira za monitoring šuma koji bi dao jasniju sliku o šumama Evrope i sprovođenje Zakona o obnovi prirode koji, uprkos tome što je ublažen i suočen sa otporom nekih država članica, ima za cilj da podrži otpornost na požare povećanjem biodiverziteta šuma.

Preventiva je jeftinija

Iako se stručnjaci za požare dugo žale da mnogo više finansijske podrške postoji za gašenje požara, a ne za preventivu, Held kaže da postoje neka sredstva koja se mogu koristiti i za prevenciju. Ali on je objasnio da postoji premalo razumevanja i koordinacije u načinu pristupa ovoj podršci, kao i nedostatak čvrste strategije za prevenciju požara na nacionalnom nivou.

uključujući promovisanje plantaža autohtonih vrsta prilagođenih požaru, kao i kočnice požara – površine sa manje vegetacije koje deluju kao barijere za zaustavljanje ili usporavanje požara — i tampon zona oko novih i postojećih objekata u rizičnim zonama.

Francuska je takođe napravila izmene, uvodeći prošle godine zakone kojima se kažnjavaju vlasnici zemljišta koji ne čiste svoje šume od šiblja.

Ali, Hesus San-Migel, iz Istraživačkog centra Evropske komisije, ocenjuje da je ključna prepreka to što Evropska komisija može samo da daje savete i podršku. Na kraju krajeva, države članice su te koje su odgovorne za upravljanje šumama i prevenciju požara.

„Preventiva je spor proces, manje je vidljiv od gašenja požara. Tako, kada imate mnogo aviona to deluje kao da oni zaista rade mnogo. Ali preventivi treba dati prioritet, zato što je to mnogo jeftinije“, zaključuje San-Migel.