„Rusija koristi silovanje kao vojnu strategiju“: Počinju prve isplate ratne odštete za rat u Ukrajini

Ukupno 500 Ukrajinki žrtava seksualnog nasilja u sukobu biće dobiće reparacije ove godine, uključujući finansijsku, medicinsku i psihološku podršku.

Zelenska je rekla: „Reparacije žrtvama teških kršenja ljudskih prava, uključujući žrtve seksualnog nasilja u sukobu, nisu samo ekonomska podrška. To je važan korak ka uspostavljanju pravde.

I ova pravda je potrebna ne samo u Ukrajini“, rekla je ona. „Pravda za ukrajinske žrtve nasilja je sada ogledalo za sam svet“.

Prema Globalnom fondu za preživele, koji upravlja projektom sa Ukrajinom koristeći sredstva donatorskih vlada, to će biti prvi put da je preživelima dodeljena reparacija tokom aktivnog sukoba.

„Rehabilitacija i kompenzacija su element reparacije, ali ono što preživeli smatraju veoma važnim je priznanje“, rekla je Ester Dingemans, direktorka fonda, koji su 2019. godine pokrenuli dobitnici Nobelove nagrade za mir Denis Mukvege i Nadia Murad kako bi pomogli žrtvama seksualnog nasilja povezanog sa sukobom.

„Šema reparacije nudi potvrdu da je ono što im se desilo zvanično priznato. Ovo takođe šalje poruku široj zajednici“, dodala je Dingemans.

Ukupan broj Ukrajinaca koji su pretrpeli seksualno nasilje od strane ruskih snaga nije poznat, jer većina preživelih ne prijavljuje zločine. Globalni fond za preživele procenjuje da se radi o hiljadama.

Pramila Paten, specijalna predstavnica UN za seksualno nasilje u sukobu, optužila je Rusiju da koristi silovanje kao „vojnu strategiju“, navodeći slučajeve vojnika „opremljenih vijagrom“.

Ljudmila Husejnova je bila jedna od osam ukrajinskih civila oslobođenih u okviru prve razmene zarobljenika sa Rusijom, zajedno sa 100 ukrajinskih vojnika u oktobru 2022. Provela je tri godine u zatvoru od strane separatističkih snaga u istočnoj provinciji Donjeck.

„Nažalost, još uvek ima mnogo okrivljavanja žrtava, posebno u manjim seoskim sredinama. Kada sam puštena, nismo ni razumeli šta je seksualno nasilje povezano sa sukobom.“

Kada su separatističke snage zauzele njen rodni grad Novoazovsk u Donjecku 2014. godine, Husejnova se uključila u pomoć deci bez roditelja na linijama fronta prikupljanjem donacija iz cele Ukrajine.

„Tri godine i 13 dana držana sam u prenatrpanom kavezu“, rekla je ona. „Nisam video nebo i vazduh je bio težak od dima cigareta.

Kada sam pušten, morala sam ponovo da naučim kako da koristim noge i da dišem celim plućima“.

Nakon puštanja na slobodu odvedena je u vojnu bolnicu u Dnjepru, ali tamošnje osoblje nije bilo u stanju da se pravilno nosi sa osobom koja je preživela seksualnu torturu.

„Bolnica je bila pretrpana i nedovoljno osoblja“, rekla je Husejnova. „Uopšte ne krivim tamošnje lekare, ali oni nisu bili spremni da se nose sa nekim poput mene.

Nisu znali kako da mi priđu ili razgovaraju sa mnom, što je nanelo više psihičke štete na duži rok“.

Njeno iskustvo je podstaklo da radi sa Global Survivors Fund i postane zagovornik preživelih i drugih žena koje su još uvek u zatvoru. Ona se nada da će žrtve seksualnog nasilja sada biti okružene podrškom i razumevanjem kojoj nije mogla da pristupi.

„Reparacije mogu pomoći, ali moraju uključiti holističku podršku fizičkom i mentalnom zdravlju. Žene moraju da imaju pristup psihologu – ne samo na nekoliko sesija, već onoliko dugo koliko im je potrebno. Trauma seksualnog nasilja ne nestaje.“

Husejnova je rekla da ostaje u kontaktu sa drugim ženama iz Donjecka koje su godinama bile u pritvoru. „Trudim se da im pošaljem neke pakete. Tamo ne radi nijedna humanitarna misija. Tu se ne šalje humanitarna pomoć. Kada imaju menstruaciji, ove žene umesto uložaka koriste punjenje sa starog dušeka za krevet.“

Dingemansova je rekla da su ukrajinsko civilno društvo i vlada bili efikasni u rešavanju stigme oko preživelih, ukazujući na glasno zalaganje Zelenske po tom pitanju, kao i na nove zakone koji prolaze kroz parlament. Ako budu usvojeni, zakoni će definisati seksualno nasilje u sukobu kao poseban zločin i uspostaviti nacionalni registar za evidentiranje slučajeva.