Pod udarom kritike za situaciju u Avganistanu mnogi evropski lideri

Britanskog premijera Borisa Džonsona i njegove ministre poslanici njegove stranke, kao i opozicioni političari, optužuju da nisu imali spremne planove za evakuaciju uoči potencijalnog napredovanja talibana posle povlačenja SAD i NATO, prenosi Glas Amerike.

Dok se čuju brojne optužbe zbog, kako izgleda, neadekvatnih priprema za evakuaciju, usred haotičnih scena sa aerodroma u Kabulu, visoki zvaničnik Džonsonove vladajuće Konzervativne partije i bivši ministar odbrane Tobajas Elvud požalio se na nedostatak koordinacije između NATO vlada.

Elvud je doveo u pitanje celokupni način razmišljanja, kada su NATO snage počele da se povlače pre nego što su evakuisani avganistanski civili koje je trebalo izvući iz zemlje.

„Ne povučete prvo vojsku, prvo prebacite civile, onda se povlačite, a mi smi išli obrnutim redom“, izjavio je Elvud za britansku stanicu „Tajms radio“.

Pod sve većim pritiskom je i britanski šef diplomatije Dominik Rab da podnese ostavku zbog načina na koji je vodio britanski program evakuacije, a članovi britanskog parlamenta su besni što je prošle nedelje ostao sa porodicom na odmoru na Kritu u vreme dok su talibani ulazili u Kabul.

Pukovnik Ričard Kemp, bivši komandant britanskih snaga u Avganistanu, na BBC-ju je ogorčeno komentarisao da je Rabovo odsustvo pokazalo da „ministri apsolutno nisu svesni hitnosti situacije“.

Lider britanske Laburističke partije Kir Starmer rekao je u nedelju da je reagovanje vlade Borisa Džonsona „od početka do kraja“ obeležila „nesvest o potencijalnim opasnostima“.

U Nemačkoj, koja je svoj poslednji kontingent od oko 570 vojnika povukla iz Avganistana u junu, vlada kancelarke Angele Merkel takođe je pod udarom kritika zato što pre povlačenja nije završila planove o evakuaciji Avganistanaca koji su sarađivali sa nemačkim snagama.

Prema pisanju magazina Špigel, najviši nemački zvaničnici u aprilu su počeli razgovore o tome šta će biti sa lokalnim saradnicima, među kojima su prevodioci, vozači i kuvari, ali nedeljama nisu mogli da se dogovore ko zaslužuje da bude evakuisan – da li svih 50.000 Avganistanaca koji su radili za nemačku vojnu misiju od 2013. godine, ili samo oni koji su radili u protekle dve godine.

Prema beleškama sa sastanaka u koje je Špigel imao uvid, mesecima su vođene rasprave i o tome da li treba koristiti redovne letove iz Kabula, gde će evakuisani sami platiti svoje putovanje, ili nemačka vlada treba da organizuje čarter letove.

U protekla dva meseca, kako je sve više gradova i okruga padalo u ruke talibana ubrzanim tempom, a islamisti se bližili avganistanskoj prestonici, Merkel je pozivana da interveniše u sporovima unutar nemačkih agencija.

Pre četiri nedelje, kada je polovina teritorije Avganistana već pala pod kontrolu talibana, članovi parlamenta iz redova vladajućih stranaka, ali i opozicije, uputili su zajedničko pismo kancelarki pozivajući je da donese odluku o planovima evakuacije.

“Apelujemo na vas urgentno i javno jer vreme ističe i Nemačka je u opasnosti da ne ispuni svoje obaveze prema lokalnom osoblju u Avganistanu“, napisali su.

Neuspeh da se finalizuju planovi evakuacije objašnjava se pogrešnom procenom, koja je takođe doneta u Vašingtonu, o brzini ofanzive talibana kao i pogrešnim procenama o tome kada će se avganistanska vlada i vojska predati. Kao i američke kolege, evropske obaveštajne i bezbednosne agencije kažu da su mislili da imaju više vremena.

Pre dve nedelje, general Nik Karter, visoki britanski vojni zvaničnik, napisao je u članku za časopis Tajms da je prerano „otpisati tu zemlju“.

„Ima sve više nagoveštaja da se lokalno stanovništvo organizuje i počinje da pruža otpor“, rekao je Karter, dok je nemačka obaveštajna služba BND krajem jula takođe nagovestila mnogo duži rok za eventualnu pobedu talibana, procenjujući da će za to biti potrebno oko tri meseca.

Nemački obaveštajci predvideli su da će talibanski borci izvršiti opsadu Kabula, dok se vlada ne preda. Nisu računali na iznenadno bekstvo avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija. Četrdeset osam sati pre nego što su talibani osvojili Kabul skroro bez ijednog ispaljenog metka, BND je promenio svoju procenu, ali je prognozirao da glavni grad neće pasti pre 11. septembra.

Ključni razlog za pogrešnu procenu je da BND, kao i druge zapadne obaveštajne agencije, po svemu sudeći nisu prepoznali strategiju infiltracije koju su talibani počeli da primenjuju pre više meseci. Ona je obuhvatala i tajno premeštanje boraca na položaje u ključnim gradovima, kako bi bili spremni da se pojave kada je potrebno, priznaju evropski vojni zvaničnici koji su govorili za Glas Amerike pod uslovom da ostanu anonimni. U mnogim gradovima, uključujući Kabul, talibanski borci su već bili na terenu.

A u nekim slučajevima bili su i u redovima Avganistanske nacionalne armije, kaže Ali Nazari, portparol Ahmada Masuda, sina harizmatičnog plemenskog lidera koga je ubila Al-Kaida. Masud sad formira anti-talibanski pokret u planinskom regionu Pandžšir.

“Bilo je mnogo lojalista talibana u vojsci, mnogo simpatizera i pristalica“, izjavio je za Glas Amerike, dodavši da su se oni odmah predali talibanima i da je jasno da je postojala zavera unutar vojske.

Još jedan faktor je bio što se nije sasvim sagledala nedovoljna čvrstina avganistanske vlade i to koliko je demoralisana nacionalna vojska, priznao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.

“Svi mi – federalna vlada, obaveštajne službe, međunarodna zajednica – pogrešno smo procenili situaciju“, rekao je Mas na konferenciji za novinare u Berlinu.

I lideri talibana su, po svemu sudeći, bili iznenađeni razvojem događaja proteklih deset dana koji su uzdrmali ceo svet. Ni oni nisu očekivali tako brzi uspeh svoje dvomesečne vojne strategije, tokom koje su polako učvrstili kontrolu nad ruralnim okruzima pre nego što su osvojili regionalne prestonice.

„Ovo je neočekivana pobeda“, izjavio je u video poruci prošle nedelje jedan od vođa talibana Abdul Gani Baradar.

Talibanski lideri su pregovarali sa avganistanskim predsednikom Ganijem o prelaznom aranžmanu koji bi odložio njihov ulazak u Kabul, kaže Vali Nasr, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins.

“Talibani su želeli taj dogovor jer nisu mislili da imaju kapacitet da odmah preuzmu kontrolu nad gradom“, kazao je Nasr, bivši visoki savetnik američkog Stejt departmenta za Avganistan.