"Pod Vučićevim vođstvom, Srbija je promoter Rusije u regionu: Zašto ne smemo da skinemo pogled sa Balkana?" 1Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Nakon prošlonedeljnog nasilja na severu Kosova između etničkih Srba i mirovne misije NATO-a KFOR kada su trupe NATO-a povređene, Srbija je ohrabrena, Kosovo oslabljeno, Rusija osnažena, a transatlantska zajednica podeljena, smatra Luk Kofej, saradnik Hadson instituta iz Vašingtona.

Iako tenzije između etničkih Albanaca i etničkih Srba na Kosovu sežu vekovima u prošlost, seme poslednjeg kruga nestabilnosti zasađeno je prošlog leta, kada je kosovska vlada primenila politiku registracije vozila za koju su mnogi Srbi mislili da je nepravedno usmerena na njih, ukazuje Kofej u analizi za arabnews.com.

Do novembra, lokalni gradonačelnici i zvaničnici u etničkim srpskim regionima na severu Kosova podneli su masovne ostavke u znak protesta zbog te politike.

Sa tenzijama koje su tinjale tokom cele zime, etnički Srbi na Kosovu bojkotovali su lokalne izbore u aprilu po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nije iznenađujuće da je bojkot rezultirao izborom etničkih Albanaca u regionima Kosova koji naseljavaju pretežno etnički Srbi.

Kada su novoizabrani zvaničnici prošle nedelje pokušali da uđu u svoje opštinske kancelarije, izbilo je nasilje.

Hiljade ljudi, kako etničkih Srba koji žive na Kosovu, tako i srpskih državljana koji su došli iz Srbije, izašlo je na ulice i izazvalo haos.

Oko 25 pripadnika mirovnih snaga NATO-a povređeno je dok su branili tri zgrade gradskih opština na severu Kosova.

Kao odgovor na nasilje, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će uputiti dodatnih 700 vojnika na Kosovo da pomognu u održavanju reda.

U zvaničnim izjavama SAD i EU najviše je krivo Kosovo — neki tvrde nepravedno i neproporcionalno.

SAD su čak isključile Kosovo iz velike vojne vežbe koja se održava u Evropi.

U međuvremenu, britanski zvaničnici su svojim kritikama Kosova upozorili Vašington i Brisel da ne zauzimaju takav jednostrani pristup.

Nakon ratova na Balkanu 1990-ih, Kosovo je stavljeno pod upravu UN u junu 1999.

Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije i do danas ga je priznalo više od polovine članica Generalne skupštine UN, uključujući sve njene susede na Balkanu osim Srbije.

Od 1999. NATO ima mirovne snage na Kosovu, koje je odobrio Savet bezbednosti UN.

Iako se Kina uzdržala od glasanja o uspostavljanju zakonskog mandata mirovnih snaga, vredi istaći da je Rusija glasala za.

Za to je glasao i Bahrein, jedini arapski nestalni član Saveta bezbednosti u to vreme.

Region Balkana, na koji se dugo gledalo kao na evropsku kutiju, danas ostaje oblast nestabilnosti koju kreatori politike ne bi trebalo da ignorišu.

Nakon završetka Hladnog rata i raspada Jugoslavije na sedam novih zemalja, region je pretrpeo niz užasnih sukoba koji su stavljeni pod kontrolu tek nakon spoljne vojne intervencije.

I danas je bezbednosna situacija i dalje krhka.

Nedavni događaji na Kosovu opominju na to.

Evroatlantska zajednica je odigrala konstruktivnu ulogu na Balkanu, pomažući da se obezbedi region, okončavajući nasilje 1990-ih, uspostavljajući posvećeno prisustvo na terenu kako bi se zaštitio ovaj teško stečeni mir.

Proširenje NATO-a i EU poslužilo je kao ključni pokretač reformi i modernizacije regiona.

Do sada su Slovenija i Hrvatska u NATO i EU. Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija su u NATO. Druge zemlje u regionu teže da se pridruže i jednom i drugom savezu.

Događaji na Kosovu mogu destabilizovati Balkan u trenutku kada je geopolitička situacija u transatlantskoj zajednici već napeta zbog invazije Rusije na Ukrajinu.

Sektaške podele na Balkanu su stalna podvodna struja, a region nastavlja da se bori sa visokom stopom nezaposlenosti, rasprostranjenom korupcijom i odlivom ljudskog kapitala, posebno među mladima i obrazovanim.

Čak i danas etničke, verske i kulturne razlike, zajedno sa istorijskim pritužbama, imaju potencijal da pokrenu nova neprijateljstva i nasilje.

Situacija na Kosovu ne privlači interesovanje samo Evropljana.

Nakon gledanja užasnih slika nevinih muslimana koje su Srbi ubijali 1999. mnoge arapske zemlje su se živo zainteresovale za događaje na Kosovu.

Dve arapske države su čak rasporedile trupe na Kosovo da pomognu u održavanju mira.

Tokom prvih dana mirovne misije NATO-a, oko 1.500 vojnika Emirata raspoređeno je na Kosovo.

Maroko je takođe rasporedio trupe na Kosovu od početka uspostavljanja Kfora.

Tokom 14 godina, tamo je služilo više od 11.000 marokanskih vojnika.

Trideset tri od 57 članica Organizacije islamske saradnje priznaju Kosovo.

Trinaest od 22 članice Arapske lige priznaju Kosovo kao nezavisno, uključujući Saudijsku Arabiju, UAE i Katar.

U regionu je takođe u igri ruski ugao koji je u suprotnosti sa evropskim.

Srbija ostaje glavno uporište Rusije na Zapadnom Balkanu.

Ekonomske i vojne veze Rusije sa Srbijom su jake, a ruske propagandne kampanje su izuzetno aktivne.

Rusija vidi Balkan kao mesto za odvraćanje pažnje od Ukrajine i izazivanje problema za NATO.

Pod Vučićevim vođstvom, Srbija je promoter Rusije u regionu.

Možda će Srbija jednog dana igrati konstruktivnu ulogu u regionu, ali je malo verovatno da će se to dogoditi uskoro.

Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. između dve zemlje postoje stalne tenzije.

Iako su se veze postepeno poboljšavale tokom godina, uvek je bilo dva koraka napred i jedan korak nazad.

To ne znači da međunarodna zajednica treba da odustane.

S obzirom da je veliki deo međunarodnog fokusa na Ukrajini, tenzijama između Kine i Tajvana i nedavnim sukobima između Talibana i Irana, zapadni kreatori politike ne bi trebalo da ignorišu Balkan.

Region je vekovima bio glavni izvor sukoba u Evropi.

Ne može se zanemariti, a konstruktivan međunarodni angažman na Balkanu ključan je za regionalnu stabilnost i bezbednost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari