Podbacile partije Makrona i Le Pen

Francuski predsednik i njegova vlada nisu uspeli da mobilišu pristalice, dok čak 68 odsto glasača nije izašlo na birališta.

Ako za vladajuću partiju postoji bilo kakva uteha, piše Gardijan, to je što je i stranka Marine le Pen podbacila.

Prvi rezultati nedeljnog glasanja su ukazali da su glavni pobednici razne partije desnog centra, uključujući glavnu opozicionu Republikanci, koju je podržalo 29,3 odsto birača.

Nacionalni zbor je osvojio 19,1 odsto glasova, a Socijalistička partija 16,5 odsto.

Procene su da je Makronova Republika u pokretu (LREM) dobila poverenje 10,9 odsto birača.

Upitana da prokomentariše rezultat koji je ostvarila njena stranka, Oror Berže, poslanica iz LREM, je rekla da je to „demokratski udarac u lice svih nas“ zbog niske izlaznosti, ali je priznala da je njena partija imala tešku noć.

„Nemam nameru da stanem pred kamere i proslavljam naš rezultat“, rekla je za BFMTV, preneo je Gardijan.

U Il de Fransu u kojem je i Pariz kandidatkinja desnog centra Valeri Pekres je bila u snažnoj poziciji da zadrži kontrolu nad regionom.

Građani su birali nova veća za 13 kopnenih i jedan prekomorski region, kao i za 96 departmana.

Regionalna veća raspolažu budžetima i do milijardu evra i odgovorni su za škole, transport i ekonomski razvoj.

U izbornoj trci za 4.108 mesta je učestvovalo 15.786 kandidata.

Pobednicima mandat obično traje šest godina.

Le Pen nije učestvovala u izbornoj trci kao kandidat, ali je vodila snažnu kampanju, naročito u ruralnim područjima gde ekstremna desnica i dalje uživa veliku podršku.

„Naši birači nisu izašli na birališta“, glasio je jedan od njenih prvih komentara nakon glasanja koje je dala iz svog uporišta u Enen Bomonu na severu Francuske.

Birači u pariskom regionu su mogli da biraju između 11 lista – kandidati predstavljaju listu predloženih većnika – uključujući Pekres ispred desničarske koalicije, bivšeg novinara Odrija Pulvara u ime socijalista, Žilijena Bajua iz Evropske ekologije-Zeleni i Klementine Otine iz ultralevičarske Nepokorene Francuske.

Glasanje je bilo odloženo tri meseca zbog pandemije, a ovogodišnja kampanja je bila jedinstvena i po tome što zbog mera u cilju suzbijanja pandemije nije mogla da se sprovodi kampanja „od vrata do vrata“, što, kako piše Gardijan, i inače nije široko rasprostranjena tradicija u Francuskoj, a do nedavno su bila i ograničena okupljanja na otvorenom.

Region za koji se veruje da postoji najveća verovatnoća da padne u ruke Nacionalnog zbora jeste njegovo tradicionalno uporište u jugoistočnom regionu Provansa-Alpi-Azurna obala gde su Marsej, Sen Trope i Kan.

Međutim, partija je imala snažne pozicije u još pet regiona, u Burgonji-Franš-Komte, Centru-Dolina Loare, Novoj Akvitaniji, Oksitaniji i Bretanji.

Prema prvim procenama nakon prvog kruga glasanja, u regionu Provansa-Alpi-Azurna obala Nacionalni zbor i Republikanci imaju gotovo iste šanse za pobedu.

Od glasanja u nedelju do drugog kruga izbora sledeće nedelje akcenat će biti na savezima između partija.

Da bi prešli u drugi krug kandidati moraju da osvoje najmanje deset odsto glasova u prvom, a glavno pitanje je da li će se francuski birači ponovo ujediniti u nastojanjima da partiju Marine Le Pen drže podalje od vlasti, kao što je to bio slučaj u prošlosti.

Kako piše Gardijan, postoji opšta saglasnost da nije mudro kombinovati rezultate regionalnih izbora s prognozama o predsedničkim izborima koji će biti održani sledeće godine.

U ovom trenutku ni mejnstrim desnica – Republikanci ni mejnstrim socijalistička levica nemaju kredibilnog predsedničkog kandidata, ukazuje list.

Analitičari napominju da su sve političke prognoze pod znakom pitanja zbog niske izlaznosti.

Prema rezultatima nedavno sprovedene ankete za Žurnal di dimanš, 49 odsto Francuza smatra da bi bilo koja pobeda Nacionalnog zbora na regionalnim izborima predstavljala „opasnost za demokratiju“.

Većina anketa ukazuje da će u drugom krugu predsedničkih izbora 2022. biti Makron i Le Pen.