Podele u opoziciji pomogle Maduru da pobedi na lokalnim izborima u Venecueli

Politički saveznici predsednika Nikolasa Madura osvojili su 20 od 23 guvernerska mesta, kao i gradonačelničku poziciju u glavnom gradu Karakasu, prema preliminarnim rezultatima koje je objavilo Nacionalno izborno veće (CNE) Venecuele. Izlaznost je bila svega 41,8 odsto, što je među najmanjim zabeleženim u poslednje dve decenije.

Maduro je izjavio da je “pobeda veoma impresivna” i da “mora da se proslavi”. Najveće opozicione stranke su u septembru objavile da će učestvovati u izborima, čime su okončale višegodišnji bojkot. Međutim, navodi Vašington post, ispostavilo se da su one iz izbora izašle podjednako slabe kao što su bile i pre njih, pošto su bile suočene sa vladajućom strankom koja je imala daleko veće resurse za predizbornu kampanju i drži kontrolu nad izbornim sistemom u zemlji.

Izbor opozicionih kandidata je od samog početka bio sporan, a podele u opozicionim krugovima su pomogle Maduru da pobedi na izborima. S obzirom na ovakvu fragmentiranost, politički analitičar Najmer Evans kaže da “jedina stvar koja može da proizađe iz izbora 21. novembra jeste nova šansa da se opozicija u Venecueli reorganizuje”.

Ostaje da se vidi da li je izborni sistem u Venecueli prošao “test legitimnosti” pod budnim okom preko 130 posmatrača Evropske unije, što je prva ovakva misija u zemlji u poslednjih 15 godina.

Inicijalni zaključci posmatrača biće objavljeni u utorak, ali, čim su se birališta u nedelju zatvorila, grupe za zaštitu ljudskih prava su upozorile da je bilo izveštaja o “nepravilnostima, pretnjama i napadima” tokom izbronog procesa.

Kako prenosi Al Džazira, šefica posmatračke misije EU Izabel Santos je izjavila da su se izbori odvijali “mirno”, dok je CNE saopštilo da su samo “mali i izolovani problemi” registrovani tokom glasanja.

Međutim, Vašington post prenosi da su lokalni mediji izvestili da je u državi Zula najmanje jedna osoba ubijena a dve ranjene vatrenim oružjem ispred jednog izbornog centra u napadu koji su izveli motoraši, dok je u državi Lara 20-tak ljudi na motociklima opkolilo, napalo i opljačkalo dva borca za ljudska prava koji su fotografisali izbornu jedinicu.

Takođe, zagovornici slobode štampe su prijavili da širom zemlje zabeleženo najmanje 20 slučajeva da je novinarima bio zabranjen pristup biralištima ili su bili primorani da izbrišu fotografije iz svojih aparata. Izborno veće, koje čine tri člana povezana sa Madurovom strankom i dva člana opozicije, je obećalo transparentnost.

Kako navodi Al Džazira, izbori za guvrenere i gradonačelnike u Veneculi smatraju se pokazateljem političkih sklonosti u zemlji koja je pretrpela godine ekonomske krize dodatno pogoršane međunarodnim sankcijama. Naročito su značajni zbog povratka opozicionih stranaka koje su bojkotovale izbore u zemlji od 2018.

Na regionalnim izborima 2017. vladajuća stranka je osvojila 19 guvernerskih mesta, dok su opozicioni političari dobili četiri. Novi izbori održani u nedelju predstavljaju veliki udarac za opoziciju, koja se nadala da će uspeti da poboljša svoju situaciju pred predsedničke izbore zakazane za 2024.

Izbori su održani u vreme dok Maduro pokušava da popravi odnose sa međunarodnom zajednicom u nadi da će izdejstvovati ukidanje sankcija i odmrzavanje stranih fondova, kao i da će zemlja ponovo moći da prodaje naftu bogatim nacijama. Venecuela se već osmu godinu uzastopno nalazi u recesiji, sa hiperinflacijom koja je tokom 2020. dostigla gotovo 3.000 posto.

Nedavno istraživanje pokazalo je da tri od četiri građana Venecuele žive u ekstremnom siromaštvu, a ekonomsku krizu je dodatno pogoršala pandemija virusa korona. Maduro se nalazi pod istragom Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih zločina protiv čovečnosti. On je za državnu televiziju rekao da će ovi izbori pokazati da je “venecuelanska demokratija snažnija od svake zavere”.