Podrška Abazoviću stagnira, Krivokapić „se ne snalazi“

Kako navode, protestuju „protiv kršenja osnovnih ljudskih prava – neko sirenom, zvižducima, bukom koju stvaramo kao odgovor na fašizam“.

Učesnici nose crnogorske zastave, a iz automobila se čuju patriotske pesme.

Najavljuju da će svake nedelje organizovati skupove u svim crnogorskim opštinama, uz poruku da „slobodna i večna Crna Gora nikada neće nestati“.

Domet patriotskih auto-kolona u Crnoj Gori je ograničen, kaže za Danas Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice.

„Očito se radi o strateški nedomišljenoj akciji koja je neki vid inspiracije našla i u auto-litijama koje je organizovala SPC tokom 2020“, dodaje Uljarević.

„One imaju za cilj da amortizuju biračko tijelo sada opozicione Demokratske partije socijalista, ali i da atmosferu održavaju usijanom i tako naprave dodatni pritisak na Vladu Zdravka Krivokapića koja se, najblaže rečeno, ne snalazi u ulozi koju ima“.

Auto-kolone, u različitom obimu, organizuju se u gotovo svim gradovima Crne Gore, ukazuje Uljarević i dodaje da su neretko te kolone meta provokacija pristalica nove većine „poput vrijeđanja pristalica, ponižavanja državnih simbola, kao što je, na drugoj strani, vokabular učesnika auto-kolona u pojedinim slučajevima sve samo ne građanski izraz“.

Održavanjem tenzija, pokušava se, kako navodi naša sagovornica, napraviti utisak da Vlada nije Vlada Crne Gore već neke druge države koja ima za cilj da potire sve crnogorsko“.

„Nažalost, Vlada Crne Gore im dosta, namjerno ili ne pomaže u takvoj argumentaciji“, zaključuje Daliborka Uljarević.

Auto-kolone su reakcija na ono što je godinu dana radila druga strana, kazao je za naš list Ljubo Filipović, izvršni koordinator „GI 21. Maj“.

„Iako su auto-kolone percipirane kao nešto što organizuje i koordinira bivša vlast, lično sam imao prilike da se uvjerim da se dobar dio ljudi spontano samoorganizovao. Iako su litije prolazile bez provokacija, sada imamo situaciju da ljudi bukvalno ulaze u auto kolone i provociraju reakciju“, kaže Filipović i dodaje da je u nedelju bilo nekoliko incidenata, te da se za sada partije prilično rezervisano drže prema ovim okupljanjima i provokacijama.

„Najbolje bi bilo da tako i ostane“, ukazuje Filipović i navodi da „pored auto-kolone imate i spontane izlive nezadovoljstva onda kada vlada povuče neku spornu odluku poput petljanja sa državljanstvom“.

Interesantno je, ističe naš sagovornik, da niko ne protestuje protiv hapšenja i borbe protiv korupcije, „već isključivo kada vlada potencira da navrat-nanos netransparentno donosi odluke koje se tiču tema koje dijele društvo u Crnoj Gori – crkva, popis, državljanstvo, kapela na Lovćenu“.

Kada je reč o odnosu snaga u vladajućoj koaliciji, sagovornici Danasa su saglasni da podrška potpredsedniku vlade Dritanu Abazoviću stagnira.

„Ono što imamo posljednje, kao procentualni izraz se odnosi na izbore u Nikšiću na kojima Abazovićeva URA nije ostvarila rast, nego je stagnirala ostajući na istoj podršci kao u avgustu 2020“.

Nesumnjivo su, ističe Uljarević, ambicije URA poslije parlamentarnih izbora „bile veće, sa namjerom da se duboko uđe u biračko tijelo DPS“.

S druge strane, kaže naša sagovornica, i pored ranijih spekulacija, premijer Krivokapić je „i dalje kormilar bez broda“, koji nema svoju bazu ni partiju.

„Ne bih se saglasila sa dijelom analitičara da se pad Demokratskog fronta na lokalnim izborima u Nikšiću, a rast Demokrata Alekse Bečića ogleda u Krivokapićevom distanciranju od radikalnog narativa DF-a i indirektnoj podršci Demokratama sa kojima je na lokalnim izborima u Nikšiću nastupila savjetnica premijera“.

„Jednostavnije rečeno“, kaže Uljarević, desila se prekompozicija birača unutar nove većine koja je glasala za koaliciju koja sudbinu veže za Crnu Goru i koja ne ide po instrukcije nigdje van Crne Gore, poput DF-a“.

„To ipak“, kaže, „ne možemo povezati sa rejtingom Krivokapića“.

Filipović smatra da je potpredsednik vlade Abazović izgubio povjerenje suverenističkog bloka i da njegova podrška stagnira.

Premijer Krivokapić je, navodi naš sagovornik, „meta napada i crnogorske i srpske strane zbog nestalnosti i neprincipijelnosti odlučivanja“. Filipović upućuje da je veoma interesantan i razvoj odnosa između ova dva lidera.

„Abazović je uz sve ideološke razlike postao veoma bliži Demokratskom frontu, dok Krivokapić sve prisnije i snažnije sarađuje sa Demokratama. Ta linija podjele DF-Demokrate je sada tačka razdvajanja koalicije na vlasti i tu ćemo vidjeti najviše trenja“, smatra Filipović.

Za razliku od jeseni kada su Abazović i Krivokapić bili lideri ove vlasti, zaključuje Filipović, „veliki brojevi su učinili to da su oni sada bukvalno privesci dva najjača bloka u vladajućoj koaliciji“.

Novinari žrtve usijane atmosfere

Radikalizovan narativ među političkim partijama, medijima i građanima ne doprinosi potrebnom smirivanju tenzija i demokratizaciji društvenih prilika, kaže Daliborka Uljarević. „Ta dešavanja na političkoj sceni tokom posljednjih godinu dana ostavljaju posljedice i na druge sfere društvenog života. Na primjer, žrtve takve atmosfere, bili su i novinari, a što se može potkrijepiti zabrinjavajućim fizičkim i verbalnim napadima na Jelenu Jovanović, Seada Sadikovića, Esada Kočana, Nebojšu Šofranca“. Na političkim liderima je, ističe, da „što prije uspostave dijalog oko ključnih pitanja i da što prije normalizuju stanje u zemlji i spuste tenzije“.

Priveden bivši ministar

Policija je juče, u slučaju državnih garancija za kredite Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), privela više osoba, među kojima je nekadašnji ministar ekonomije Branko Vujović, saznaje Radio i Televizija Crne Gore. Specijalno državno tužilaštvo je ranije ovog meseca otvorilo istragu u slučaju garancija za KAP. Istražitelji s tim slučajem povezuju 14 osoba. Vujović je bio je ministar ekonomije od 2009. do 2013, u periodu izdavanja garancija, koje su su iznosile više od 130 miliona evra. U izveštaju Državne revizorske institucije od 2013. je navedeno da pre izdavanja garancija KAP-u nije rađena procena rizika.