Podrška Berlinskom procesu, a ne Otvorenom Balkanu

Takođe u deklaraciji se snažno podržava Povelja UN-a, kao i relevantnih dokumenata EU, OSCE-a i Saveta Evrope, naglašavajući predanost demokratskim vrednostima, vladavini prava, solidarnosti, poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao temelja ekonomskog i društvenog napretka u regionu, prepoznajući ulogu i značaj SEECP-a kao glavnog političkog foruma za saradnju u Jugoistočnoj Evropi, zasnovanog na zajedničkoj snažnoj političkoj volji, s naglaskom na to da je to inkluzivan, samoodrživ i regionalno zasnovan proces, utemeljen na principu jednakosti, prenosi N1.ba.

Učesnici su istakli zajedničku viziju prema evropskoj perspektivi celog regiona, kao ključnom pokretaču za postizanje mira, sigurnosti, kao i društvene koherentnosti i ekonomskog razvoja putem saradnje, ponovo naglašavajući posebnu pažnju koju usmjeravamo na slobodno kretanje ljudi i značaj bezviznog režima za čitav region jugoistočne Evrope sa EU.

U Deklaraciji se “izražavaju žaljenje i osuđuje nezakonita, neopravdana i ničim izazvana invazija oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini” i snažna podrška suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Ukrajine izražavajući solidarnost s Ukrajinom, njenom vladom i prijateljskim ukrajinskim narodom.

U delu gde se govorio o jačanju evropske perspektive regiona Zapadnog Balkana izražena je jasna podrška Berlinskom procesu koji je 2014. pokrenut na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel. Naglašavanjem uloge Berlinskog procesa i CEFTA-e čini se da je na neki način poslata poruka za inicijativu “Otvorenog Balkana”, koju su mnogi kritikovali kao “slabiju” zamenu za Berlinski proces.

U Deklaraciji, koju potpisuje i Srbija, se “izražava žaljenje i osuđuje nezakonita, neopravdana i ničim izazvana invazija oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini” i iskazuje snažna podrška suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Ukrajine izražavajući solidarnost s Ukrajinom, njenom vladom i prijateljskim ukrajinskim narodom

“Verujemo da je puna integracija Jugoistočne Evrope u Evropsku uniju u najboljem interesu kako regiona tako i same Evropske unije, kad se svi postavljeni uslovi u potpunosti ispune. Učesnice SEECP-a koje su već članice Evropske unije nastaviće da podržavaju evropsku perspektivu učesnica SEECP-a koje su spremne da se pridruže.

S obzirom na to da evropska perspektiva jugoistočne Evrope predstavlja glavni strateški izbor za učesnice SEECP-a, prepoznajemo potrebu daljeg jačanja političkog dijaloga između EU i partnera u regionu koji nisu članice Evropske unije, kako bi se postigao više nivo koordinacije i saradnje u donošenju odluka, politika i pozicija koje zauzimaju EU i učesnice SEECP-a te da se olakša približavanje zakonodavstva učesnica SEECP-a koje nisu članice Evropske Unije pravnim stečevinama EU.

Isto tako, pozivamo na ubrzanje procesa evropskih integracija na osnovu zasluga, u skladu sa napretkom koji je postigla svaka od učesnica SEECP-a. Uzimajući dalje u obzir značaj pojačanog pridržavanja osnovnih sloboda i demokratskih vrednosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, u okviru evropske perspektive regiona, učesnici pridaju poseban značaj jačanju sinergije u oblasti obrazovanja.

Obrazovanje za demokratiju i ljudska prava je vitalni instrument u promovisanju mira i solidarnosti, kao i dobrosusedskih odnosa, čime se poboljšavaju i održavaju stabilnim međunarodni odnosi i plodna saradnja; stoga je jačanje obrazovne sinergije u ovoj oblasti u daljem tekstu zajednička obaveza učesnika.

Štaviše, u smislu podrške socio-ekonomskoj transformaciji država aspiranata za članstvo u EU u jugoistočnoj Evropi, učesnici pozivaju na implementaciju obaveza preuzetih u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta i Zelene agende za Zapadni Balkan u skladu sa principima jednakosti i inkluzivnosti. Učesnici prepoznaju ulogu RCC-a i CEFTA-e u ovim nastojanjima.

Učesnici prepoznaju transformativnu prirodu EU perspektive koja zahteva pristup celokupnog društva.

Stoga, učesnici podržavaju jačanje mehanizama parlamentarnog i građanskog društva, te prepoznaju ulogu RCC-a u podsticanju saradnje među vladama, parlamentarne saradnje i drugih oblika saradnje na regionalnom nivou u pogledu EU integracija”, stoji u Deklaraciji samita u Solunu.

Takođe, izražena je podrška prioritizaciji energetske sigurnosti, intenziviranju saradnje na rešavanju sigurnosnih pitanja, jačanju sinergije i povezivanja s ciljem ekonomskog rasta, nastavku rada na rešavanju posledica izazvanih pandemijom virusa COVID-19, rešavanju problema izazvanih klimatskim promenama, kao i sinergiji između SEECP-a i RCC-a.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović u komentaru nakon potpisivanja Deklaracije kazao je kako su “učesnici pozvali na implementaciju projekta Zajedničko regionalno tržište, u okviru Berlinskog procesa, a što predsedavajući Predsedništva BiH već duži period zagovara u raspravi na temu uklanjanja barijera za privrednike i jačanja regionalne ekonomske saradnje”. 

Džaferović je više puta javno kritikovao “Otvoreni Balkan”.

Deklaraciju su pod predsedavanjem grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa potpisali učesnici samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Slovenije Borut Pahor, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriu, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović, premijer Sjeverne Makedonije Dimitar Kovačevski, premijer Hrvatske Andrej Plenković, premijer Albanije Edi Rama, potpredsednik Vlade Rumunije Sorin Grindeanu, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, ministarka spoljnih poslova Bugarske Teodora Gencovska i zamenik ministra spoljnih poslova Turske Faruk Kaymakcı; u prisustvu predsednika Evropskog veća Šarla Mišela i generalne sekretarke Veća za regionalnu saradnju (RCC) Majlinde Bregu.