Podrška HDZ i SDP u padu

Hrvatski građani 26. maja po treći put izlaze na evropske izbore.

HDZ nakon pola godine postojanog rejtinga ima nešto manju podršku od 27 odsto u odnosu na prethodno istraživanje u februaru od 28,4 odsto. I dalje je to pad unutar statističke greške, ali, kako ocenjuju hrvatski mediji, HDZ nije poslednjih godinu dana navikao da gubi podršku. SDP i dalje proživljava loše dane s podrškom među biračima, a mart je završio sa 14 odsto (13,7 odsto u februaru), a takav loš rejting imali su poslednji put početkom 2004, pokazuju rezultati Crobarometra.

Živi zid, pošto se u decembru u rejtingu ravnao sa SDP-om, u stalnom je padu, tako da je u martu beležio podršku od 11,8 odsto (u februaru 12,4 odsto). Stranka Most, koliko god njeni poslanici bili aktivni u Hrvatskom saboru, mart je završila sa šest odsto podrške birača (6,3 odsto u februaru).

Takozvana Amsterdamska koalicija (koju čine GLAS, HSS, IDS, PGS, HSU, Hrvatski Laburisti i Demokrati) malo je izgubila podršku u odnosu na prethodno istraživanje, a trenutno je podržava 5,6 odsto građana. Uprkos ovakvom rejtingu, nedavno je predsednik Hrvatske seljačke stranke (HSS) Krešo Beljak, optimistično ukazao da u slučaju velike izlaznosti na izbore za EU parlament očekuje pobedu liste Amsterdamske koalicije.

Kako je kazao, „toliko je ljudi nezadovoljno stanjem u kojem se Hrvatska nalazi, toliko ljudi želi da uzor Hrvatskoj budu zapadnoevropske razvijene zemlje, toliko ljudi sebe vidi negde tamo u Irskoj, Nemačkoj, kao uzor, a ti ljudi, na žalost ostaju doma jer nemaju za koga glasati“, rekao je Beljak verujući da će se na kraju izlaznost odlučiti izbore.

Za mandat u Evropskom parlamentu još se bore i START Dalije Orešković koji može da računa na podršku od četiri odsto biračkog tela i Stranka rada i solidarnosti Bandić Milan 365 sa istom podrškom. Ostale stranke daleko su od mogućnosti da dobiju mandate evropskih predstavnika i svi zajedno, od desnice do levice, zajedno imaju 16,6 odsto. Neodlučnih birača, prema aktuelnim istraživanjima, je 5,8 odsto.

Pogled na rezultate istraživanja upućuje na to da će HDZ, SDP, Živi zid, Most i Amsterdamska koalicija imati svoje predstavnike u Brselu, dok će se za prelazak izbornog praga boriti još START i Bandić Milan 365. Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) prvi put će samostalno izaći na izbore za Evropski parlament, a listu predvodi predsednik stranke Milorad Pupovac. Sledeći na listi SDSS je profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, saborska poslanica Dragana Jeckov, načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić, saborski zastupnik Boris Milošević i drugi.

Hrvatska bi u novom sazivu Evropskog parlamenta trebalo da ima 12 poslanika, jednog više nego u sadašnjem. Mandat poslanika u EP traje pet godina. U Hrvatskoj se poslanici biraju po proporcionalnoj zastupljenosti i preferencijalnom glasanju u jednoj izbornoj jedinici. Uz jednu listu kandidata, građani mogu na glasačkom listiću da označe i jednog kandidata koji ima prednost u odnosu na druge kandidate sa te liste za koju je glasao.

„Suverenisti“ za blokiranje Srbije

Politička platforma Hrvatski suverenisti nedavno je predstavila svoju listu za izbore za EP, a njen nosilac Ruža Tomašić kazala je da je to lista promena te da će osvojiti dva mandata. Tomašević je istakla da su temelji Hrvatskih suverenista „bogoljublje, domoljublje i čovjekoljublje“.

Suverenisti, koji okupljaju stranke Hrast i Hrvatsku konzervativnu stranku, građanske inicijative ‘Istina o Istanbulskoj’ i ‘Hrvatski bedem’ te više udruženja civilnog društva, zalažu se u svom programu za očuvanje tradicionalnih vrednosti i kulture Hrvatske s naglaskom na instituciju porodice. Smatraju da Hrvatska nije spremna za ulazak u evrozonu i uvođenja evra dok se ne smanji javni dug i rashodi i dok se jasno ne definiše monetarna i fiskalna politika. Portparol suverenista Marko Milanović Litre rekao je i da se zalažu za „blokiranje Srbije u EU dok Srbija ne isplati ratnu odštetu za srbočetničku agresiju na Hrvatsku i dok ne prizna tu istu agresiju“.