„Podsetite proruske Srbe da im sa prijateljima poput Putina ne trebaju neprijatelji“: Ivana Stradner i Mark Montgomeri za The Hill o dezinformacionom ratu protiv Kosova

Danas je, Savet bezbednosti UN, na zahtev Rusije, planirao da razgovara o intervenciji NATO-a. To bi, prema oceni Ivane Stradner i Mark Montgomerija iz Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, pokrenulo još jedan krug ruskih dezinformacija o navodnoj agresiji NATO-a na Srbiju, najbližeg saveznika Moskve na Balkanu.

Ovo je, navode u analizi za The Hill, deo napora Kremlja da predstavi NATO i Sjedinjene Države kao neprijateljske aktere, čime se opravdava agresija Rusije protiv Ukrajine i drugih evropskih zemalja.

Zapad treba da uzvrati – ne samo pobijanjem ruskih dezinformacija, već i ‘okretanjem stola’ protiv Moskve.

Ruski rukopis je dobro poznat, ukazuju.

Vladimir Putin je intervenciju NATO-a okarakterisao kao akt „agresije“ i „divljaštva“. Na primer, Moskva i Beograd optužuju NATO da je zatrpao bojno polje municijom koja sadrži osiromašeni uranijum, za koji tvrde – bez naučnih dokaza -da je doprineo porastu stope obolevanja od kancera.

Iako Rusija prikazuje NATO kao agresora na Kosovu, Moskva takođe ukazuje na intervenciju iz 1999. kao navodni presedan za rusku invaziju na Ukrajinu.

Putin neosnovano optužuje Kijev da je počinio „genocid“ nad etničkim Rusima u istočnoj Ukrajini. Ako NATO može da interveniše u Jugoslaviji iz humanitarnih razloga, tvrdi Moskva, Rusija može da uradi isto u Ukrajini.

Nema veze što je Moskva, a ne Kijev, ta koja čini ratne zločine u Ukrajini.

Kremlj na sličan način ukazuje na Kosovo da bi opravdao svoju nelegalnu okupaciju Krima. Nakon što je Rusija anektirala poluostrvo 2014, Putin je tvrdio da je krimski parlament koji kontroliše Rusija „legitimno telo vlasti“ koje je „usvojilo deklaraciju o nezavisnosti baš kao što je to učinilo Kosovo“.

Naravno, ovaj narativ zgodno zanemaruje činjenicu da je narod Kosova sam tražio svoju nezavisnost, dok je Rusija izvršila invaziju na Krim i organizovala lažni referendum kako bi opravdala njegovu kasniju aneksiju.

Zašto bi Zapad trebalo da brine? Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD upozorila je 5. marta na povećan rizik od međuetničkog nasilja 2024. godine na Zapadnom Balkanu, a Rusija i Srbija postavljaju informativne uslove za još eskalacije u regionu.

SAD i njihovi saveznici ne mogu sebi priuštiti da budu pasivni pred ruskim lažima. Zapadne vlade rade pristojan posao provere činjenica ruskih dezinformacija, ali to nije dovoljno.

Standardna zapadnjačka pobijanja ne nailaze na prorusku ili prosrpsku publiku. Ali druge poruke mogu dobiti veću privlačnost.

Dopiranje do običnih Srba posebno je važno u vreme kada Moskva i Beograd podstiču etničke tenzije između Srbije i Kosova i drugde na Zapadnom Balkanu.

Zapadne poruke treba da podsete proruske Srbe da istorija pokazuje da je Rusija nepouzdan saveznik. Uprkos obećanjima Moskve o podršci i bratstvu i njenim naporima da gurne Srbiju u novi sukob sa Kosovom i NATO-om, Rusija zapravo verovatno neće mnogo pomoći Beogradu.

Na primer, kada je jugoslovenski savezni parlament izglasao pridruživanje savezu sa Rusijom i Belorusijom tokom intervencije NATO-a 1999. godine, Moskva je rekla „njet“ svojoj slovenskoj braći, navodeći da je rusko vojno učešće nedopustivo.

Ovo odražava odluku Rusije da ne pomaže svom savezniku Jermeniji u njenim ratovima protiv Azerbejdžana 2020. i 2023. godine, što je dovelo do ponižavajućeg poraza Jerevana.

Pored toga, Zapad bi mogao da ukaže na povlačenje Rusije 2003. iz mirovne misije na Kosovu koju vodi NATO. Zapadne informativne operacije bi takođe mogle da ismevaju rusku isporuku sistema protivvazdušne odbrane S-300 Srbiji pre intervencije NATO-a 1999. godine, uz napomenu da su se sistemi pokazali beskorisnim jer su stigli nepotpuni i prekasno.

Da bi se suprotstavile neosnovanim optužbama Rusije da NATO izaziva rak preko osiromašenog uranijuma, zapadne informativne operacije treba da naglase sopstvenu istoriju ruskih programa biološkog oružja.

Zapad bi takođe mogao da primeti uticaj nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. na Jugoslaviju.

Dok Rusija pokreće svoju najnoviju kampanju dezinformacija protiv NATO-a, vreme je da Zapad preokrene situaciju i krene u borbu protiv Kremlja.

Podsetite proruske Srbe da im sa prijateljima poput Putina ne trebaju neprijatelji.