Pogibija predsednika: Šta dalje u Iranu?

Helikopter je prevozio 63-godišnjeg ultrakonzervativnog predsednika, kao i ministra spoljnih poslova Hoseina Amira Abdolahijana i druge zvaničnike nazad iz posete Azerbejdžanu.

Raisi je došao na vlast 2021. godine nakon što su konzervativni i umereni rivali diskvalifikovani od strane tvrdolinijaškog nadzornog tela, zamenivši umerenog predsednika Hasana Rohanija.

Kakve posledice će po Iran ostaviti nesreća od nedelje?

Strogo vaspitanje

Rođen 1960. godine u strogo religioznoj porodici u drugom po veličini gradu u zemlji, Mašhadu, Ebrahim Raisi je prošao kroz detaljno teološko školovanje.

Nosio je titulu hodžatoleslama, što bukvalno znači „autoritet u islamu“. U iranskoj religijskoj hijerarhiji, ta pozicija je odmah ispod ajatolaha.

Raisi je započeo karijeru dve decenije nakon Islamske revolucije od 1979. godine kada je postavljen za glavnog tužioca u Karadžu, predgrađu Teherana.

To je bila prva od mnogih pozicija koje je obavljao u pravosuđu. Kasnije je postao sudija, a od 2019. godine je bio na čelu pravosuđa zemlje.

Raisijev period na vlasti

Raisi je često navođen kao favorit da nasledi Alija Hameneija kao vrhovni vođa Irana.

Tokom Raisijevog mandata došlo je do zastoja u nuklearnim pregovorima sa Sjedinjenim Državama i do velikih nereda širom zemlje krajem 2022. godine nakon smrti Jine Mahse Amini koja je umrla u pritvoru nakon što je moralna policija uhapsila zbog navodno nepravilnog nošenja hidžaba.

Iran je takođe intenzivirao obogaćivanje uranijuma i podržao Rusiju u napadima na Ukrajinu.

Prošlog meseca, Iran je pokrenuo napad raketama i dronovima na Izrael usred sukoba u Gazi i nastavio da naoružava bliske grupe kao što su libanski Hezbolah i Hutijevci u Jemenu.

Ranije ovog meseca, Raisi je izjavio da „Iran podržava legitimnu odbranu palestinske nacije“, dok je pohvalio napore Hamasa u „otporu“.

Šta će se dalje dešavati?

Još pre nego što je smrt zvanično potvrđena, vrhovni vođa Ali Hamenei je pozvao Irance da „ne brinu“ o rukovodstvu zemlje, rekavši da „neće biti zastoja u radu zemlje“.

Prema članu 131 iranskog Ustava, ako predsednik umre dok je na funkciji, prvi potpredsednik preuzima dužnost, uz potvrdu vrhovnog vođe.

Savet koji se sastoji od prvog potpredsednika, predsednika parlamenta i šefa pravosuđa mora zatim sprovesti izbore za novog predsednika u roku od 50 dana, prenosi DW.