Pojačane ilegalne migracije u EU – članice traže različita rešenja za problem

Nemački dnevnik Bild piše da u Nemačkoj broj ilegalnih migranata ponovo dramatično raste, dok je u Austriji u odnosu na prošlu godinu opao za gotovo polovinu.

Austrijski kancelar Nehamer izjavio je za Bild da je njegova zemlja „povukla kočnicu za azil“. „Kod nas je broj zahteva za azil u odnosu na prošlu godinu jako opao, za gotovo 50 odsto“, rekao je Nehamer.

Nehamerov izraz „kočnica za azil“, prema pisanju konzervativnog tabloida Bild, obuhvata „niz mera o kojima se raspravlja i u Nemačkoj, ali koje je Beč sproveo još mesecima unazad“.

Tako je u Nemačkoj broj novih zahteva za azil od januara do septembra ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, porastao za 62 odsto – sa 154.557, na 251.000, piše list.

Prema rečima Nehamera, austrijska „kočnica za azil“ uključuje, između ostalih mera, ubrzani postupak deportacije osoba koje nemaju pravo boravka, pojačanu kontrolu granica i intenzivniju policijsku saradnju sa Mađarskom i Srbijom.

Nehamer je dodao da su krijumčari migranata „fleksibilni“, da se prilagođavaju i da se zato ne treba opuštati.

Austrijski kancelar ponovo je pozvao i Evropsku uniju da preduzme oštrije mere protiv ilegalnih migracija, a prva je „jaka kontrola spoljnih granica“. „Probleme moramo rešiti pred vratima EU, a ne tek kada kod nas postanu vidljivi“, rekao je Nehamer.

„I drugo, sporazumi sa trećim državama, kao što je već pokrenut sa Tunisom i sada treba da bude oživotvoren. Moramo intenzivno voditi takve razgovore i sa Egiptom“, rekao je Nehamer, koji je predsednik konzervativne Austrijske narodne partije.

Potrebna je snažna saradnja u operacijama repatrijaciji sa zemljama porekla, ali i sa trećim državama, „jer ako ljude nije moguće vratiti u zemlje porekla, potrebne su sigurne treće zemlje, a to je pitanje kojim treba da se pozabavi EU“, rekao je Nehamer.

On se zauzeo za sklapanje sporazuma o saradnji i podsticajima kako bi bila moguća deportacija „u zemlje koje nisu zemlje porekla, a koje su spremne da prime migrante, na primer Ruanda“.

Bild piše da je nemačka vlada, predvođena socijaldemokratama, protiv takvog predloga. Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer proteklih su dana bili na turneji po afričkim zemljama.

Fezer, koja je kao i kancelar članica socijaldemokratske SPD, u Maroku je rekla da se ne slaže sa predlogom liberalne FDP, takođe članice vladajuće tročlane nemačke koalicije, da se postupak odlučivanja o dodeli azila izmesti iz zemalja EU i sprovodi u samoj Africi.

Nemačka vlada je 1. novembra uvojila predlog zakona koji bi postupak dodele azila približio ulasku na nemačko tržište rada.

Nova pravila predviđaju da tražioci azila i izbeglice koji ne dolaze iz takozvanih sigurnih zemalja budu znatno brže uključeni u nemačko tržište rada i mogu da se zaposle.

Cilj pravila je da se rastereti socijalni sistem i ubrza integracija izbeglica, ali u prvom redu i da se ublaži nedostatak radne snage u Nemačkoj, objavili su nemački mediji.

Opozicione konzervativne, demohrišćanske CDU i CSU oštro su kritikovale predlog, ocenjujući da će to samo biti dodatni podsticaj migrantima da se upute u Nemačku.

Lider CDU Fridrih Merc rekao je da tražioci azila „često nemaju ni volju da nešto rade“, da im nedostaje osnovno poznavanje jezika i da samo žele da uživaju blagodeti socijalne države.

Stručnjak za migracije Panu Poutvara sa minhenskog ekonomskog instituta Ifo ocenio je da restrikcije migrantima koji nemaju pravo boravka treba da ostanu, pa i da budu pooštrene, ali da treba reba ponuditi više izbeglicama koje će verovatno trajno ostati u Nemačkoj.

Pre svega u zdravstvu i u građevinskom sektoru je hitno potrebna radna snaga, rekao je Poutvara za televiziju WDR.

Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku krajem 2022. u Nemačkoj je živeo oko 3,1 milion izbeglica, od kojih je veliki deo, 2,25 miliona zvanično uživao neku vrstu međunarodne zaštite.

Za ponedeljak, 6. novembar zakazan je sastanak kancelara Šolca sa premijerima nemačkih pokrajina na kojem će biti reči o rešavanju problema ilegalnih migracija i o finansiranju zbrinjavanja izbeglica i azilanata.