Ovo bi mogao biti kraj Pojasa Gaze: Sagovornici Danasa o izraelskoj ofanzivi na Rafu

Pojas Gaze i Zapadna obala ne pripadaju Izraelu

Prema rečima Jahje Muhasilovića, profesora međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, u početku se pretpostavljalo da je vojni cilj Izraela bio da neutralizuje Hamas.

„Međutim, kasnije, kako su se stvari odvijale, videlo se da idu dalje od toga, pa se pretpostavljalo da će anektirati možda eventualno samo jedan dio Gaze. Iz ove najave, odnosno bombardovanje Rafe, mi vidimo da zapravo Izrael cilja na aneksaciju cijelog Pojasa Gaze, naravno dovodeću u vrlo težak položaj civile koji tu žive“, kaže Muhasilović i dodaje da će Izrael sada naterati civile da počnu rapidno da se iseljavaju iz Pojasa Gaze.

Kako kaže, dugoročno gledano, Izrael će verovatno dozvoliti jednom malom reprezentativnom procentu Palestinaca da ostanu na toj teritoriji i da konačno to anektira kao deo Izraela.

„Izrael radeći to krši međunarodno pravo, jer po međunarodnom pravu Pojas Gaze, kao ni Zapadna obala, ne pripadaju Izraelu“, naglašava Muhasilović.

Izrael je tu, objašnjava profesor, okupator u svakom smislu. Muhasilović kaže da Izrael, osim što gazi ljudska prava i sprovodi genocid, s obzirom da ne dozvoljava jednom narodu da živi na svojoj međunarodno priznatoj teritoriji, bezpravno pokušava da anektira jedan dio teritorije, te da natera Palestince da se isele.

„Vjerovatno će Palestinci koji ostanu biti pacifizirani gde su prvo sva njihova politička oružja koja su imala u svojim rukama, sada neutralizirana i pacifizirana, i uvrštena su u izraelski politički matriks u kojem mogu da deluju u jendom vrlo limitiranom matriksu – onom koji prethodno dozvoli Izrael“ ističe Muhasilović.

Tako da generalno gledajući, kaže, ovo bi mogao biti kraj Hamasa u Pojasu Gaze.

„Mislim da će ovo dosta oslabiti Hamas, a s druge strane, mislim da je ovo kraj Pojasa Gaze – onakave kakva je bila – pod okupacijom, ali ipak nezavisna“, naglašava Muhasilović.

Prema mišljenju Dragoslava Rašete, istraživača Novog trećeg puta, u toku su radnje oblikovanja ratne operacije, u smislu da Izrael još uvek gleda da iskoristi samo pretnju i moguću potencijalnu punu invaziju ulaska u Rafu.

„Vidimo da za sada ta strategija ne daje nešto previše uspeha, s obzirom da se i dalje nije došlo do zajedničkog jezika. Videli smo da je Hamas izašao sa nekim novim predlogom koji je poprilično udaljen od onoga o čemu se pregovaralo poslednjih desetak dana u Egiptu“, primećuje Rašeta.

Videćemo ponovo stradanje civila

Rafa je bila jedina teritorija koja je primala humanitarnu pomoć i u koju je palestinski narod mogao da ode. Ofanzivom na nju, otvaraju se pitanja, prvo, gde će se skloniti palestinsko stanovništvo, koje je trenutno po obodima granica u šatorima, a drugo, šta će se desiti sa humanitornom pomoći koja im je neophodna.

Kako Rašeta kaže, to je veliki problem jer je do sada Izrael mogao da se brani argumentima da je u napadima na Gazu ili Kan Junis držao otvorene određene humanitarne koridore i da je stanovništvo moglo delimično da se evakuiše.

„Sada postoji problem jer je granica sa Egiptom zatvorena. U Rafi je više od milion ljudi koji stvarno nemaju gde da se povuku. Postoji pritisak od Nemačke i od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da se ti humanitarni koridori prošire, međutim ne vidim kako će to pomoći da se izbegne katastrofa velikih razmera“, ukazuje Rašeta.

On dodaje da smo u prethodnih mesec ili dva ušli u jedan period, „koliko god brutalno zvučalo, ali nižeg stepena stradanja civilnog stanovništva“.

„Međutim, mislim da će sada doći do velike eskalacije, odnosno, da ćemo ponovo videti stradanje civilnog stanovništva ukoliko ne dođe dogovora između Hamasa i Izraela“, upozorava naš sagovornik.

Ne postoji prevelika mogućnost međunarodne zajednice da spreči Netanjahua

S jedne strane, SAD je odbio da isporuči planirano naoružanje Izraelu zbog same ofanzive kojoj se Sjedninjene Države zvanično protive, dok je, s druge strane, prema pisanju medija koji se pozivaju na zaštićene visokopozicionirane izvore, odloženo objavljivanje Izveštaja o tome da li Izrael krši međunarodno humanitarno pravo u Gazi.

I Rašeta i Muhasilović usaglašeni su u isticanju činjenice da Izrael ovaj rat može da vodi i bez pomoći Sjedinjenih Država u naoružanju.

„Bojim se da ne postoji prevelika mogućnost međunarodne zajednice da spreči (Benjamin, premijer Izraela) Netanjahua ukoliko se odluči da nastavi sa operacijom“, kaže Rašeta.

Postoji određeno protivljenje, nastavlja on, kako izraelskog javnog menjenja, samom ratnom kabinetu Izraela.

„Oni danas imaju sastanak pa ćemo videti da li će uspeti da odgovore Netanjahua od ovakve odluke, ali mislim da će se Netanjahu držati toga, makar u nadi da izvuče neke koncesije od Hamasa što se tiče samih pregovora o primirju“, mišljenja je Rašeta.

Za Muhasilovića nema sumnje zašto SAD nije objavio Izveštaj.

„Čisto iz razloga što verovatno Izvještaj obiluje raznim kršenjima ljudskih prava, prava konvencionalnog ratovanja i tako dalje. Izrael je to bezbroj puta prekršio od 7. oktobra pa novamo. I, naravno, ne objavljuju da ne bi poremetilo ovo što je Izrael namijenio da uradi, a to je evidentno okupacija, pa onda aneksacija Pojasa Gaze“, kaže Muhasiloć.

Kako dodaje, iz toga je jasno vidljivo da su Sjedinjene Države, ne samo pasivni posmatrač genocida koji sprovodi Izrael, već i aktivni saučesnik, „tako što upravo povlaće iz procedure taj Izvještaj“, kako bi Izrael imao nesmetan put u svojim genocidnim namerama, s obzirom da se ide na sistematsko iseljavanje.

Kada je reč o obustavi naoružanja, za Muhasilovića je to jeftin politički trik.

„Oni imaju sasvim dovoljno naoružanja koje su im već amerikanci dali iz svoje domaće proizvodnje. Mislim da to što Amerikanci rade je na neki način pokušaj da se opravdaju u očima, naročito islamskog svijeta, ali i ostatka svijeta, kao da oni eto i nisu su za to što Izrael radi, ali efektivno gledano na terenu apsolutno ništa ne rade da spriječe Izrael. Čak povlače i taj Izvještaj koji bi eventualno mogao pojačati postojeće negodovanje prema Izraelu“, primećuje profesor.

Rezolucija o Srebrenici je poruka: „Nismo protiv muslimanskog sveta“

Kako ukazuje, Rezolucija o Srebrenici je na neki način je povezana sa dešavanjima u Gazi.

„SAD pokušavaju da pošalju sliku muslimanskom svijetu, bar u ovom momentu kada se dešava sve ovo u Gazi, da tobože oni nisu protiv islamskog svijeta i protiv muslimana, jer iz naftalina vade Rezoluciju o genocidu koji se desio prije 30 godina“, primećuje on.

Naravno, kaže profesor, iako rezolucija sama po sebe nije loša i dobra je stvar da prođe, ali po međunarodnom pravu, ona nema apsolutno nikaku težinu s obzirom da je tu reč o u deklaraciji, koja nema nikaku obvezuću težinu.

„Naravno, amerikanci su toga svjesni, i oni na neki način pokušavaju tim jeftinim trikovima sada da pošalju neku poruku islamskomu svjetu, kao da oni nisu protiv muslimana, ni protiv Palestinaca, već da su oni nekakav broker. Međutim, nisu. Gledano na terenu, što su radili, što rade, stav kakav imaju prema Izraelu, nam pokazuje da su oni definitivno na strani Izraela“, naglašava Muhasilović.

Palestinski narod nema gde

Izrael je pre same ofanzive uputio poziv stanovništvu da se evakuiše, ali, paradoksalno, pitanje je – gde?

Prema mišljenju Rašete, Izreal je izgubio svako strpljenje što se tiče Hamasa i sadašnja izraelska Vlada smatrala bi porazom u ratu ukoliko bi Izrael stao i, omogućio Hamasu da se regeneriše i narednim godinama.,

„Hamasove poslednje brigade su u Rafi. Povlačenje Izraela bi omogućilo ne samo da se Izrael suoči sa gubitkom međunarodnog imidža koji je izgubio u prethodnih par meseci, nego bi omogućilo Hamasu da u narednim godinama regeneriše snage i možda ponovo izvede neki 7. oktobar. Dakle, tu leži problem Izraela“, primećuje Rašeta.

Muhasilović kaže da Palestinci nemaju gde da odu, u čemu se i krije tragedija palestinskog naroda.

„Imaju Egipat koji im ne dozvoljava to. Na slamčicu će primiti par hiljada ljudi čisto da opere savjest. A mi govorimo o dva miliona ljudi. Arapske zemlji su takođe indolentne. Ima Turska koja je opet daleko. Iziskivalo bi ogromnu operaciju od strane Turske, da šalju brodove za evakuaciju“ kaže Muhasilović.

Licemerje Evrope

S druge strane, objašnjava, većina arapskih i muslimanskih zemalja nisu zainteresovani da Palestinci izađu, jer to je, u suštini, prihvatanje činjenice da tu više nema Palestinaca i da je to Izrael.

„I ta činjenca im ne odgovara. Ostaje, onda, jedino Evropa. A Evropa se godinama pati s problemom imigracija. Naročto sa imigracijama iz muslimanskih zemlja“, kaže on, ukazujući na licemerje koje postoji u Evropi.

„Mi vidimo da pola Evropske unje, barem deklarativno, navodno nema problem s tim, a ovaj istočni dio EU definitivno, ima problem s tim. Licemerje Evrope, smo vidjeli 2015. tokom migracione krize, a vidjeli smo još jasnije 2022. kada se desila ruska invazija. Vidjeli smo da nije problem ako je neko beli krišćanin, Evropljanin. Kada je kršćanin tamne kože, to može biti problem, a naročito kada je musljman“, ističe Muhasilović.

العدو الإسرائيلي يقصف أبراجًا سكنية في #رفح #MetGala #Rafah #RafahUnderAttack pic.twitter.com/J4RSOuXsBi

— أبو مراد (@Abu1murad) May 8, 2024

Moguć novi slučaj Rohindža

Iako je Hamas objavio predloge u sporazumu o primirju, to nije zaustavilo Izrael da krene u ofanzivu.

Muhasilović kaže da ukoliko se zemlje ne usaglase, a Izrael nastavi da mrcvari, onda bi se moglo „da se desiti da imamo novi slučaj Rohindža“.

„Njih je bilo manje nego Palestinaca danas. Ukoliko se zemlja ne usaglasi, a moglo bi se i to desti“, kaže Muhasilović.

Prema Rašetinom mišljenju, postoji velika distanca između Izraela i Hamasa jer Hamas odbija da isporuči ratne zarobljenike i civile koje su zarobili 7. oktobra.

„Sve više izgleda da ti civili možda više i nisu živi ili da Hamas nema kontrolu nad njima. Ova kontraponuda Hamasa predviđa da Hamas u prvoj fazi vrati samo tri zarobljenika i da ona ne moraju biti živa, dok se očekuje u neku ruku potpuna kapitulacija Izraela – da povuče svoje trupe, da omogoću potpunu slobodu kretanja širom cele Gaze što bi Hamasu omogućilo da se ponovo vrati i zauzme neke teritorrije“, kaže Rašeta.

Dalje, kaže, postoji distanca ali i veliki pritisak Katra, Egipta, SAD, na Hamas da mora da oslobodi zarobljenike da bi došlo prvo do bilo kakvog prekida vatre a kasnije se može pričati o primirju.

Les criminels de guerre israéliens bombardent des tentes des réfugiés à Rafah. L’armée « la plus morale de monde » jette des bombes sur une population qu’elle a affamé et expulsé de chez elle.
Une armée d’occupation génocidaire, voilà ce qu’est Tsahal. pic.twitter.com/tICBPQ4OMc

— Thomas Portes (@Portes_Thomas) May 8, 2024

„Izrael je, ukoliko se postigne dogovor, otvoren da se civili postepeno vrate, da pusti teroriste koji su zarobljeni tokom 7. oktobra i onih koji su nekoliko godina u izraelskim zatvorima. Nudi se po 200 terorista Hamasa za jednog izraelskog zarobljenima. Vidimo da je i dalje teško pronaći zajednički jezuik ali i da Hamas ne oseća veliki pritisak što stradaju civili palestinski u velikom broju“, kaže Rašeta.