Pojedine zemlje lobiraju da se izmeni klimatski izveštaj UN

Dokumenti, u koje je Bi-Bi-Si imao uvid, pokazuju da su Saudijska Arabija, Japan i Australija među zemljama koje traže od Ujedinjenih nacija da umanje značaj neophodnosti brzog ukidanja fosilnih goriva. Osim toga, neke od bogatijih zemalja dovele su u pitanje obavezu finansiranja siromašnijih država kako bi im se pomoglo da pređu na zelenije tehnologije.

Ovakvo lobiranje pokrenulo je različita pitanja pred COP26 klimatski samit koji se u novembru održava u Glazgovu, pošto se pokazalo da neke zemlje vrše pritisak na preporuke UN i to samo nekoliko dana pre nego što će na samitu od njih biti zatraženo da se obavežu na znatne promene kako bi se usporile klimatske promene i globalno zagrevanje održalo na nivou od 1,5 stepeni Celzijusa, koliko je predviđeno Pariskim klimatskim sporazumom.

Dokumenti se sastoje od preko 32.000 podnesaka koje su vlade, kompanije i druge zainteresovane stranke podnele timu naučnika koji sastavlja izveštaj UN osmišljen tako da na jednom mestu budu objedinjeni najbolji naučni dokazi o tome kako se boriti protiv klimatskih promena.

Ove “izveštaje o proceni” svakih šest do sedam godina izrađuje Međudržavni panel o klimatskim promenama (IPCC), telo UN zaduženo za procenu nauke o klimatskih promenama, a koriste ih vlade kako bi odlučile kakva je akcija neophodna u borbi protiv klimatskih promena, što će biti jedna od ključnih stavki u pregovorima tokom konferencije u Glazgovu.

Određeni broj zemalja i organizacija tvrdi da svet ne mora da smanji upotrebu fosilnih goriva onoliko brzo koliko je preporučeno u sadašnjem nacrtu izveštaja. Jedan savetnik iz saudijskog ministarstva nadležnog na naftu traži da “fraze poput ‘neophodnost hitne i ubrzane akcije smanjenja na svim nivoima’ budu izbačene iz izveštaja”.

Jedan viši australijski vladin zvaničnik odbacuje zaključak da je zatvaranje termoelektrana na ugalj neophodno, iako je okončanje upotrebe uglja jedan od navedenih ciljeva COP26 konferencije. Saudijska Arabija je jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu, a Australija je među najvećim izvoznicima uglja.

Jedan naučnik iz indijskog Centralnog instituta za istraživanje ruda i goriva, koji ima snažne veze sa indijskom vladom, tvrdi da će ugalj najverovatnije još decenijama zadržati glavno mesto u proizvodnji energije zbog, kako navodi, “ogromnih izazova” obezbeđivanja pristupačne električne energije. Indija je drugi najveći potrošač uglja na svetu.

Brazil i Argentina, dva najveća svetska proizvođača govedine i stočne hrane, snažno se zalažu protiv dokaza koji u nacrtu izveštaja ukazuju da je smanjenje konzumacije mesa neophodno da bi se smanjila emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

U nacrtu izveštaja se navodi da bi “ishrana zasnovana na biljnoj osnovi mogla da umanji emisije do 50 odsto u poređenju sa prosečnom stopom emisije kada je u pitanju zapadnjački način ishrane”, za šta Brazi tvrdi da nije tačno.

Obe zemlje traže od autora izveštaja da izbrišu ili izmene neke delove teksta u kojima se pominje da “ishrana na biljnoj osnovi” igra važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i koji opisuju govedinu kao “visoko ugljeničnu” hranu.

Veliki broj komentara Švajcarske usmeren je na izmenu delova izveštaja u kojima se tvrdi da će zemljama u razvoju biti neophodna podrška, prvenstveno finansijska, bogatih zemalja kako bi ostvarile ciljeve smanjenja emisija.

Švajcarskoj sličan stav je zauzela i Australija, navodeći da ostvarivanje klimatskih ciljeva zemalja u razvoju ne zavisi samo od dobijanja strane finansijske pomoći. Izvestan broj, uglavnom istočnoevropskih, zemalja smatra da bi nacrti izveštaja trebalo da imaju pozitivniji stav prema ulozi koju nuklearna energija može da odigra u ostvarivanju klimatskih ciljeva UN.

Indija je otišla još dalje, tvrdeći da su “gotovo sva poglavlja pristrasna protiv nuklearne energije”, za koju kaže da je “etablirana tehnologija sa dobrom političkom potporom uz izuzetak nekoliko zemalja”.

U IPCC navode da su komentari vlada zemalja od velikog značaja za njihovo sastavljanje naučnog pregleda, ali dodaju i da njegovi autori nisu u obavezi da ih uključe u svoje izveštaje.

“Naši procesi su dizajnirani tako da budu zaštićeni od lobiranja sa svih strana. Proces sastavljanja izveštaja jeste (i uvek je bio) apsolutno fundamentalan za rad IPCC i predstavlja najvažniji izvor snage i kredibilnosti naših izveštaja”, navode u IPCC.

Korina le Kere, profesorka Univerziteta u Istočnoj Angliji i vodeća klimatska naučnica koja je učestvovala u izradi tri najvažnija izveštaja za IPCC, kaže da ne sumnja u nepristrasnost izveštaja. Prema njenim rečima, svi komentari se procenjuju isključivo na osnovu naučnih dokaza bez obzira na to odakle dolaze.

“Apsolutno ne postoji pritisak na naučnike da prihvate komentare. Ako su komentari takvi da predstavljaju lobiranje, ako nisu naučno opravdani, oni neće biti uključeni u izveštaj IPCC”, rekla je ona za Bi-Bi-Si.