Pokušaj evakuacije civila iz Marijupolja 13. dana ruske vojne ofanzive

Ulice su pune leševa, a gladni stanovnici grada opkoljenog od ruskih snaga sve češće provaljuju u prodavnice kako bi se prehranili. Mnogi su primorani da do vode dolaze iz potoka ili topljenjem snega.

Ukrajinske vlasti su danas saopštile da su rusko granatiranje i drugi rizici ugrozili pokušaj isporuke hrane, vode i lekova u Marijupolj.

Autobusi sa simbolima Crvenog krsta nosili su vodu, lekove i hranu ka Marijupolju, gradu na Azovskom moru u kojem vlada najveći očaj u Ukrajini.

Plan je bio da se autobusima evakuišu civili iz Marijupolja, ali ubrzo pošto su zvaničnici objavili da su oni na putu, ukrajinske vlasti su saopštile da su saznale za granatiranje na ruti za bekstvo.

Nije jasno da li je konvoj autobusa sa potrepštinama stigao do Marijupolja, a ne deluje verovatno da će civili moći da se ukrcaju u ta vozila.

Vlasti Marijupolja navode da su ruske snage nastavile da gađaju područja gde su ljudi pokušavali da se okupe radi evakuacije, da su neki putevi blokirani, a drugi minirani, i da je grad i dalje u blokadi.

Marijupolj je bez vode i grejanja, a telefonske linije su u prekidu. Vlasti su planirale da počnu da kopaju masovne grobnice za sve poginule. Krađa je postala široko rasprostranjena u potrazi za hranom, odećom, čak i nameštajem.

Ukrajinska vojska je saopštila da su njene snage nastavile sa odbrambenim operacijama u predgrađu Marijupolja. Bitka za Marijupolj je od ključnog značaja jer bi zauzimanje tog grada moglo da omogući Moskvi da uspostavi kopneni koridor do poluostrva Krim, koji je Rusija pripojila 2014. godine.

Ruske snage danima drže pod opsadom ukrajinske gradove koji su bez hrane, vode, grejanja i lekova, a pokušaji da se stvore koridori za bezbednu evakuaciju civila danima nisu uspešni zbog konstantnih borbi i prigovora na predložene rute.

Jedan današnji pokušaj evakuacije bio je u najmanju ruku delimično uspešan: konvoj autobusa pun ljudi koji beže od borbi kretao se putem od Sumija, grada na severoistoku Ukrajine sa 250.000 stanovnika, što se vidi na snimku ukrajinske agencije za komunikacije.

Ruska vojska je saopštila da su 723 osobe evakuisane iz Sumija u ukrajinski grad Poltava i da su među njima pretežno državljani Indije, a da su ostali iz Kine, Jordana i Tunisa. U ruskom saopštenju se ne pominje da među evakuisanima ima Ukrajinaca.

Nekoliko sati pre nego što je konvoj autobusa stigao u Sumi, u ruskim udarima tokom noći poginula je 21 osoba, uključujući dvoje dece, navele su ukrajinske vlasti.

Ukrajinski zvaničnici su rekli i da je otvoren bezbedan koridor od Irpina, grada izvan Kijeva oko kojeg se vode borbe, ali nije jasno koliko dugo je on ostao otvoren i koliko ljudi ga je iskoristilo.

Tačan status humanitarnih koridora nije bio jasan. Ruska vojska je saopštila da je predložila bezbedne koridore iz Kijeva, Černigova, Sumija, Harkova i Marijupolja, po dva za svaki grad, jedan koji vodi ka Rusiji, a drugi ka Zapadu.

Ruska vojska je navela da je ukrajinska strana prihvatila samo jedan od tih deset koridora, onaj koji vodi od Sumija do Poltave. Ukrajinski zvaničnici su odbacili ideju o evakuaciji civila u Rusiju, ali za sada nema reči o tome da li su odbili i druge koridore ka Zapadu.

Najgora izbeglička kriza u Evropi od Drugog svetskog rata postaje sve teža, pošto zvaničnici UN navode da je dva miliona ljudi pobeglo iz Ukrajine od početka ruske invazije 24. februara.

Tokom 13 dana borbi, ruske snage su zauzele deo južne i priobalne Ukrajine, u očiglednom pokušaju da odseku pristup Kijeva moru. Ali napredovanje ruskih snaga je zaustavljeno u mnogim oblastima, uključujući konvoj koji se kretao ka Kijevu.

Veruje se da su ubijene hiljade ljudi, i civili i vojnici, iako je stvaran broj mrtvih i dalje nepoznat.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski večeras je objavio snimak na kojem se vidi kako stoji u blizini zgrade predsedništva u Kijevu. Iza njega su bile gomile džakova peska, snegom pokriveno drvo i nekoliko automobila.

To je drugi video snimak za 24 sata koji Zelenskog prikazuje u blizini njegovog kabineta, očigledno sa ciljem da razveje sumnje da je pobegao iz grada.

Napad Rusije na Ukrajinu izazvao je globalna ekonomska previranja, cene energanata su skočile širom sveta, a vrednosti akcija na berzama padaju. Time je ugroženo snabdevanje hranom miliona ljudi širom sveta koji se oslanjaju na useve uzgajane u plodnom crnomorskom regionu.

Zapadne zemlje su hitno isporučile oružje Ukrajini i uvele sankcije Rusiji. Predsednik SAD Džozef Bajden danas je odlučio da zabrani uvoz ruske nafte, što je nazvao „snažnim udarcem“ na rusku sposobnost da finansira vojnu ofanzivu u Ukrajini.

Ipak, Bajden je upozorio Amerikance da će uslediti rast cena u SAD, rekavši da će „odbrana slobode koštati“.