Pokušava li Rusija da nabavi oružje iz sovjetskih vremena u državama koje su bile u sastavu SSSR-a?

Prve vesti o tome preko kanala Telegram objavio je kazahstanski novinar Azamat Majtanov i, mada je tred sa tim objavama u međuvremenu uklonjen, s vremena na vreme se u pojedinačnim komentarima i dalje nađu signali i o prodaji oružja Rusiji.

Cela operacija, prema tim informacijama, ide preko organizacija čiji su osnivači uglavnom veterani ruskih bezbednosnih službi i specijalnih snaga, koji koriste svoje kontakte i uticaj u centralnoazijskim zemljama.

Neke od tih organizacija su, kako se pretpostavlja, i Fondacija „Pravoporjadok šit’ (Fondacija za zaštitu zakona i reda), Udruženje „Rubež“, što je privatna firma za obezbeđenje, Narodno patriotsko udruženje „Rodina“ , Fond za društvenu podršku veterana „Patriot“, odnosno, kako se navodi na njihovom sajtu, dobrotvorna organizacija za pomoć porodicama vojnika učesnika specijalnih vojnih opercija.

Darko Trifunović, profesor sa Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, kaže za „Danas“ da Rusija ubrzano troši vojnu opremu i da je spala na to da mora da koristi opremu iz Irana, Severne Koreje, a sada iz Centralne Azije.

„Bezbednosne ruske organizacije rade pod komandom Kremlja, a u ruskom interesu je da imaju što više vojne opreme za rat u Ukrajini“, kaže Trifunović. On objašnjava da Rusija koristi opremu iz postsovjetskih država zato što za njih vojnicima ne treba obuka, dok istovremeno ruska vojna industrija slabi zbog organizovanog kriminala i korupcije.

Prema ranije objavljenim podacima, Rusiji je do kraja jula 2023. iz Kazahstana trebalo da bude isporučeno sedam višenamenskih amfibijskih oklopnih transportera MT-LB i šest borbenih vozila pešadije BMP-1. Oprema je trebalo da bude transportovana u fabriku Kurganmašzavod (deo holdinga „Rosteh“) na remont. Na listi želja Rusije su i kamioni i oklopni transporteri točkaši BRDM.

Prema izvorima iz Rusije, međutim, tempo i efekti ovih akcija nisu zadovoljavajući, jer je oprema uglavnom u lošem stanju. Problem je i što su ove akcije očigledno naišle na otpor vlasti Kazahstana, ali i drugih zemalja Centralne Azije.

Da Ii ovo ukazuje na slabljenje pozicije Rusije u ovoj regiji, jer izgleda nije u stanju da dobije podršku svojih nominalnih saveznika – čak ni plaćenu?

Jedna od zemalja koja raspolaže velikim količinama naoružanja iz postssovjetske ere je i Azerbejdžan, pa nije nemoguće očekivati da se ruske patriotske organizacije okrenu i ovom „tržištu“. Pitanje je, naravno, da li će vlasti u Bakuu ovo dozvoliti, jer bi to moglo da se odrazi negativno na njihovu sopstvenu vojnu moć.

Primera radi, američki Senat, kako piše portal „Difens njuz“ već je stopirao vojnu i obaveštajnu pomoć SAD Azerbejdžanu, na dve godine, zvanično zbog mogućnosti novog napada na Jermeniju.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, međutim, da je najverovatnije reč o dezinformacijama i antiruskoj propagandi.

Prema njegovim rečima, ruska skladišta su prepuna sličnog starog naoružanja i ono što je potrebno Rusiji ne potiče iz Srednje Azije, već sa Zapada.

„Kada je reč o uticaju Rusije u zemljama bivšeg SSSR-a, on je bio i ostao asimetričan, negde je dominantan, negde je vrlo ograničen“, navodi Anđelković.

Uništeno osam ruskih letelica

Ukrajinska vojska uništila je osam od devet bespilotnih letelica koje je Rusija lansirala tokom noći, a Moskva je saopštila da je ruska odbrana sprečila napad 20 dronova na ruske regione. Ukrajinska strana nije objavila izveštaje o šteti ili ostacima oborenih dronova. Ukrajina je poslednjih nedelja upozorila da će Rusija ponovo gađati kritičnu civilnu infrastrukturu kako se približava zima.

Kijev, glavni grad Ukrajine, juče je bio na meti napada 70 ruskih dronova, pri čemu je povređeno pet osoba, objavila je agencija Hina. Rusija je jutros saopštila da je osujetila veliki napad ukrajinskih bespilotnih letelica na nekoliko oblasti, od kojih je najmanje 20 oboreno iznad regiona Moskve, Tule, Kaluge i Brinska. Jedna osoba je povređena u Tuli kada je presretnuti dron udario u stambenu zgradu, rekao je guverner tog regiona Aleksej Đumin.

Beta

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva. 

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.