Pokušava li Rusija da preko Srbije destabilizuje Kosovo?

Prema poznavaocima dešavanja na Balkanu, saveznik Beograda, Moskva, ima za cilj da odvrati pažnju Zapada od njegovog rata u Ukrajini, a velike sile moraju poslati jasnu poruku Srbiji da će, ako ona bude delovala na severu Kosova, NATO reagovati, piše RSE.

Vlasti na Kosovu u poslednje vreme često upozoravaju na moguću opasnost koja državi može pretiti od njenog severnog suseda Srbije. Ali kad god govore o takvoj pretnji, ne odlaze bez spomena saveznika Beograda, Rusiju, za koju kažu da je zainteresovana da destabilizuje sever Kosova i region.

Prema rečima kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, Beograd i Moskva imaju nešto zajedničko: žele proširenje.

Za predsednicu Vjosu Osmani, Srbija je „produžena ruka Rusije“, koja pokušava da igra „igre (ruskog predsednika Vladimira) Putina, otvarajući novi front prema Zapadu“.

A, prema rečima predsednika Skupštine Kosova Gljauka Konjufce, Beograd se sprema za eventualni napad ili provokaciju na Kosovo, poput onog koji je u septembru izveden protiv policije Kosova u Banjskoj.

Međutim, srbijanski premijer Miloš Vučević upozorenja da je Kosovo ugroženo ocenio je „medijskom dramom“, rekavši da je takvo što „ništa drugo nego magla za zapadne sponzore“.

Skretanje pažnje sa rata u Ukrajini

Pretnja od moguće eskalacije na severu Kosova „velika je i realna“, ocenjuje Ivana Stradner, viši istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija, sa sedištem u Vašingtonu.

Ona kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je to zato što Rusija – koja ne priznaje nezavisnost Kosova – nastoji da skrene pažnju sa rata u Ukrajini, gde, prema njenim rečima, ne radi dobro.

Za to, kako kaže Stradner, Rusija traži „ranjive tačke na Zapadu, a trenutno najranjivija tačka u Evropi je Balkan: Bosna i Hercegovina(BiH) i Kosovo“.

Upravo sever Kosova i pretnje otcepljenjem dela BiH Sjedinjene Države su označile kao glavne sigurnosne rizike u regiji, pri čemu treba isključiti mogućnost primene sile za rešavanje problema.

Ni Adrian Štuni, stručnjak za spoljnu politiku i sigurnost sa sedištem u Vašingtonu i saradnik Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma u Hagu, ne isključuje mogućnost nasilnih incidenata na Kosovu, jer, kaže, postoje krugovi u Srbiji koji imaju za cilj destabilizaciju.

Štuni u izjavi za RSE kaže da, prema pokazateljima na terenu, verovatnost eskalacije nije povećana u odnosu na pre tri ili šest meseci.

Drugi aspekt u ovom pitanju, smatra Štuni, je to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio jasnu poruku iz Vašingtona da će „svaka nasilna agresija na Kosovo i na mirovne snage KFOR-a biti neprihvatljiva“.

Štuni deli isto mišljenje sa Stradner da bi svako novo krizno žarište, odnosno ponovno rasplamsavanje starih žarišta na Zapadnom Balkanu, „odgovaralo interesima Rusije, jer bi odvratilo pažnju NATO zemalja i partnera drugih koji su stali na stranu Ukrajine“.

Stradner, pak, ne veruje da će na Zapadnom Balkanu doći do sukoba većih razmera poput onog u Ukrajini. Međutim, ona tvrdi da na Balkanu postoje aktivnosti koje se mogu smatrati „hibridnim ratom“.

„Upotreba sile također može biti uključena, jer, prema ruskoj vojnoj strategiji, hibridni rat nije samo dezinformacija, kibernetička sigurnost, sabotaža i drugo, već uključuje i stvari poput upotrebe sile“, upozorava ona.

Stradner izražava zabrinutost zbog narativa koje gura Rusija da Zapad navodno pokušava otvoriti novi front, te da predsednik Putin želi poručiti Zapadu da, „ako ne želite da Balkan eskalira, onda morate pregovarati sa mnom.“

Uloga KFOR-a i sankcije

Ali premijer Kosova je u članku objavljenom u Njujork tajmsu rekao da bi otvaranje novog fronta na Balkanu poslužilo Rusiji i Srbiji, „budući da Srbija može agresijom pokušati dobiti teritorij, a Rusija ojačati kontrolu nad Srbijom kao svojim satelitom i odvratiti svet od njenog rata u Ukrajini“.

Stradner i Štuni slažu se da bi Srbija mogla imati teritorijalne ciljeve prema Kosovu. Štuni savetuje koordinaciju s KFOR-om i strateškim partnerima Kosova kako bi se sprečila bilo kakva eskalacija, dok Stradner kaže da bi Zapad trebao poslati jasan signal Beogradu da će KFOR delovati ako deluje na Kosovu.

Zapadna vojna alijansa izjavila je za RSE da je raspoređivanje dodatnih 1.000 vojnika na Kosovu prošle godine bio jedan od koraka poduzetih kako bi se osiguralo da „KFOR ima snagu i kapacitet da ispuni svoj mandat“.

Prošle godine je sever Kosova bio prožet visokim tenzijama: srpski protesti protiv albanskih lidera, koji su kulminirali sukobima sa pripadnicima KFOR-a, mesecima kasnije su praćeni oružanim napadom na policiju Kosova od strane grupe Srba.

Nakon napada na Banjsku kod Zvečana, za koji Priština okrivljuje Beograd, vlasti na Kosovu su takođe saopštile da istražuju moguće ruske veze sa ovim napadom.

Zvaničnici na Kosovu tražili su da Srbija bude sankcionisana zbog napada u Banjskoj, upozoravajući da bi se u suprotnom takav napad mogao ponoviti.

Stradner se slaže da bi sankcije protiv određenih ljudi bile dobar način da se spreče potencijalne pretnje u budućnosti.