Pola veka najstarijeg nuklearnog reaktora u Evropi

Nuklearka u severnom kantonu Argauu, uz nemačku granicu, počela je da radi 9. decembra 1969. godine, u vreme dok su Bitlsi još bili zajedno, a čovek tek prohodao Mesecom, podseća AFP.

Pedeset godina kasnije, na svetloplavom zidu zgrade u kojoj je reaktor 1, na nemačkom piše: „Godišnjica 1969-2019 – 355.000 sati rada“.

Beznau 1 treći je po starosti aktivni nuklearni reaktor na svetu. Ispred njega samo su dva reaktora u Tarapuru na zapadu Indije, koji su s radom krenuli u oktobru 1969. godine, stoji u podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

„Privilegija je raditi ovde“, istakao je Mihael Dost, direktor elektrane kojom upravlja švajcarska firma Axpo.

Naglašava da je ponosan što radi u tako produktivnom spomeniku industrijske istorije.

Dva reaktora Beznaua svakoga dana zajedno proizvedu oko 6.000 gigavata po satu, što je dvostruko više struje nego što je potroši Cirih, najveći švajcarski grad, prenosi Al Jazeera.

Dost smatra da Beznau još nije za „penziju“.

Nova oprema

„Ovde je izvršeno mnogo prepravki“, rekao je Dost, istakavši kako su u proteklim decenijama „izmenjene komponente i izgrađena je nova oprema kako bi se zadovoljili svi tehnički zahtevi“ za nuklearne elektrane.

Švajcarski inspektorat za nuklearnu sigurnost (ENSI) potvrdio je da je Beznau 1 zadovoljava sve propise.

No, kritičari tvrde da renovacije ne mogu da kompenzuju starost reaktora.

„U potpunosti prihvatam da su velika sredstva uložena u elektranu, no ne možete bezbednosnim nadogradnjama transformisati Folksvagenovu Bubu u Teslu“, upozorava Florijan Kesler, stručnjak za nuklearnu energiju iz švajcarskog Grinpisa.

Kesler podseća da su prošli put kad je elektrana bila zatvorena zbog remonta, između 2015. i 2017. godine, otkrivene neispravnosti na čeliku jednog od rezervoara vode.

U zaključcima koje je kasnije potvrdio i ENSI utvrđeno je kako neispravnosti nisu bile povezane s funkcionisanjem reaktora i nisu bezbednosni rizik.

No, Grinpis tvrdi da ispitivanja nisu u obzir uzela uticaj radioaktivnosti na stanje rezervoara.

Ipak je bezbednosni rizik

„Beznau nosi velik bezbednosni rizik“, uporan je Kesler.

S njim se slaže i Zelena stranka koja je na nedavnim parlamentarnim izborima zabeležila najbolji rezultat u istoriji. I zeleni žele gašenje te elektrane.

Rasprava o tome intenzivirala se nakon nuklearne katastrofe u japanskoj Fukušimi 2011. godine.

Švajcarska je nakon tog slučaja objavila plan napuštanja nuklearne energije i zatvaranja svojih četiri elektrana, ali ne i vremenski okvir za to.

Švajcarci su pre tri godine na referendumu odbacili ubrzano zatvaranje elektrana starijih od 45 godina.

„Radni vek elektrana nije definisan“, kaže švajcarsko ministarstvo za energetiku.

Zbog toga pogoni mogu da rade sve dok ih ENSI smatra bezbednim i dok je firmama koje njima upravljaju finansijski isplativo da ulažu u njihovu modernizaciju.

Dost tvrdi kako Beznau još ima mnogo toga da da.

„Verujemo da može da radi do 2030. godine“, poručio je, ali i priznao da će nakon toga možda napokon biti vreme za njegovo gašenje, prenosi Hina.