Pola veka od početka afere “Votergejt”, koja je naterala predsednika Niksona da podnese ostavku

Nikson je pokušao da prikrije provalu i prisluškivanje sedišta Demokratskog nacionalnog odbora u vašingtonskom kompleksu “Votergejt” juna 1972. godine, kako bi osigurao pobedu na predsedničkim izborima na kojima je ionako bio siguran pobednik.

Nikson je inače osvojio 49 od 50 država u svojoj ubedljivoj pobedi nad kandidatom Demokratske partije Džordžom Mekgovernom na izborima te godine. Prisluškivanje političkih protivnika pokazalo se nije bilo potrebno, ali mu je zapečatilo političku sudbinu.

Istragu o provali i prisluškivanju demokrata je, nakon serije tekstova Vašington posta, počeo FBI da bi kasnije prešla u nadležnost “Votergejt komiteta” Senata SAD. Istraga je pokazala da je ova provala bila samo jedna u nizu nelegalnih aktivnosti koje su obuhvatale zastrašivanje, političku špijunažu i sabotiranje.

Za ovo je bio odgovoran Niksonov štab i ljudi lojalni njemu. Među nelegalnim radnjama bilo je i korišćenje novca sumnjivog porekla koji je dolazio iz Meksika, a koji je između ostalog korišćen i za ućutkivanje sedmorice provalnika u štab demokrata. Nakon dve godine istrage ustanovljeno je da je predsednik Nikson znao za prisluškivanja demokrata.

Nikson je podneo ostavku deset dana nakon završetka istrage i pošto ga je posetila delegacija Republikanske stranke, predvođena konzervativnim Berijem Goldvoterom, kako bi mu saopštili da će biti opozvan i da su “sve karte otkrivene”.
Niksonov naslednik Džerald Ford je potpisao pomilovanje za Niksona pošto je ovaj predao predsedničku funkciju. Više desetina njegovih saradnika su, međutim, završili u zatvoru.

Prikrivanje je moglo i da uspe da nije bilo slučajnog otkrića u leto 1973. da je predsednik tajno snimao svoje sastanke u Beloj kući. To je uključilo i presudni snimak, na kom se moglo čuti kako Nikson kaže da se FBI, koji je trebalo da istraži provalu u Votergejt zgradi, „kloni toga“.

Govoreći za Danas o efektima “Votergejta”, doajen našeg novinarstva i kolumnista dnevnog lista Danas Borivoj Erdeljan zaključuje da je afera imala nemerljiv uticaj na razvoj i stabilizaciju američkog političkog sistema.

“Votergejt” je imao trajne posledice u pozitivnom smislu jer sledećih sedam američkih predsednika su na umu imali ovu aferu i posledice koje je ona donela. “Votergejt” je postao korektivni faktor američke politike, koji je terao naredne predsednike da i ne pomisle da izigravaju politički sistem”, kaže Erdeljan.

Mnogi ovu aferu porede sa aktuelnom istragom upada u Kongres 6.januara prošle godine pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa. Naš sagovornik podseća da to čine i Karl Bernstin i Bob Vudvord, novinari koji su odigrali ključnu ulogu u svrgavanju Niksona, koji su napisali novi predgovor za svoju kultnu knjigu „Svi predsednikovi ljudi“, povlačeći paralele s Trampom.

Oni sugerišu da Trampovo podsticanje masa na marš na Kapitol predstavlja „obmanu koja je nadmašila čak i Niksonovu maštu“. „Po pravnoj definiciji, ovo je očigledno pobuna. Tako je Tramp postao prvi pobunjenički predsednik u našoj istoriji“, kažu Bernstin i Vudvord.

“Poređenje Niksona i Trampa je logično. Obojica su, naravno drugačijim metodama, pokušali da izigraju sistem”, dodaje Erdeljan. Podseća da je zbog “Votergejta” zaboravljeno da je Nikson bio dobar predsednik koji je uspostavio odnose sa Pekingom i priznao Kinu, okončao rat u Vijetnamu, potpisao sporazum o razoružanju sa tadašnjim SSSR.

“Sve je to palo u vodu i Niksona danas pamte po negativnoj ulozi u “Votergejtu”. Na pitanje kako će proći Donald Tramp, naš sagovornik odgovara da to zavisi od toga kako će se postaviti vrh Republikanske stranke. “Očito je da Tramp ima priličan uticaj među republikancima”.

Analitičari s kojima je razgovarao AFP ukazali su na znatno drugačije političko i medijsko okruženje sa kojim su se Nikson i Tramp suočili kada su u pitanju posledice njihovih postupaka. Većina današnjih republikanskih političara čvrsto su uz Trampa i istragu Kongresa neki nazivaju “lovom na veštice”, za razliku od vremena “Votergejta”.

Senat je u vreme “Votergejta” jednoglasno izglasao osnivanje međustranačkog istražnog odbora za istragu afere, dok su republikanci uložili veto na dvostranačku komisiju i kaznili dva člana stranke koji su se pridružili odboru Predstavničkog doma pod vođstvom demokrata u istrazi događaja od 6. januara 2021.

Afera “Votergejt” je pokazala tadašnju snagu pre svega štampanih medija. “U tekstovima o “Votergejtu” Bernstin i Vudvord su se oslanjali na neimenovane izvore, ali je njihovo “Duboko grlo” bio pouzdan, a ne kao danas, kada novine i mediji, pogotovo kod nas, izmišljaju izvore kao alibi za vođenje kampanje protiv svojih “neprijatelja”, ističe Erdeljan, dodajući da je ova tema bila vrlo interesantna i zastupljena i u tadašnjim jugoslovenskim medijima.

“Televizija je tada još bila nerazvijena kod nas i o “Votergejtu” su se ljudi informisali uglavnom preko štampanih medija, a jugoslovenska javnost je bila itekako zainteresovana za tu aferu. Ali tada su naše novine imale dopisnike iz SAD koji su svakog dana slali tekstove. Danas to više nije slučaj, pa se kod nas sada uglavnom navija (za Trampa) umesto da se presuđuje na osnovu činjenica”, primećuje Erdeljan.

Promena je vidljiva i u odnosu javnosti. Oko 80 miliona Amerikanaca, znatno više od trećine stanovništva, slušalo je televizijsko svedočenje pravnog savetnika Bele kuće Džona Dina protiv Niksona na saslušanjima o “Votergejtu”. Oko 20 miliona, samo šest odsto Amerikanaca, gledalo je prvo saslušanje koje je organizovala istražna komisija za upad u Kongres 6. januara.

„U vreme “Votergejta”, Amerikanci su bili ujedinjeni i verovali su svojim medija u okviru jedinstvenog nacionalnog dijaloga. Danas je to nemoguće“, rekao je bivši voditelj CNN Rik Sančez za AFP.

U međuvremenu, postupak Trampovog opoziva, pokrenut nedelju dana pre kraja njegovog mandata zbog podsticanja pobune i prikrivanja gotovo osam sati njegovih telefonskih poziva 6. januara, nije značajno ugrozio podršku njegove baze.

Saslušanje svedoka pred odborom Senata za prošlogodišnji upad u Kongres se nastavlja, ali izgleda da on neće imati takav uticaj kao istraga o “Votergejtu”. Tramp najavljuje kandidaturu za izbore 2024.godine, a veći deo Republikanske stranke i dalje ga podržava, kao i mnogi glasači republikanaca.

Brava prodata za 62.500 dolara

Brava vrata prostorija Demokratske partije u zgradi “Votergejt” u Vašingtonu obijenih 1972. prodata je pre pet godina na aukciji za 62.500 dolara. Aukcijska kuća Nejt Sanders procenila je predmet na 50.000 dolara. Običnu bravu, bronzani mehanizam težak dva kilograma, sačuvao je kao suvenir domar zgrade i čuvao je do 2017. kada je prodata.

“Svi predsednikovi ljudi” i “Duboko grlo”

U rano jutro 17. juna 1972. provalnici su upali u sedište izbornog komiteta Demokratske stranke, u zgradi „Votergejt“ u Vašingtonu i postavili prislušne uređaje. Provalnici su sarađivali sa vrhom Bele kuće. Administracija i Nikson pokušavali su da prikriju upad i prisluškivanje. Nikson je najpre demantovao da je uopšte znao da Bela kuća pokušava da prikrije skandal.

Zahvaljujući novinarima Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu, upad i prisluškivanje dospeli su u javnost. Oni su napisali seriju tekstova objavljenih u Vašington postu. Za tekstove je ovaj dnevnik dobio Pulicerovu nagradu. Vudvord i Bernstin su informacije dobijali od tada drugog čoveka FBI Marka Felta. Nalazili su se na podzemnom parkingu zgrade u Arlingtonu.

Identitet „Dubokog grla” otkriven je tek 2005. godine. “Votergejt” je bio tema brojnih dokumentarnih i igranih filmova i serija. Sigurno najpoznatiji je „Svi predsednikovi ljudi” reditelja Alena Pakule, u kome čuvene novinare Vudvorda i Bernstina glume Robert Redford i Dastin Hofman. Snimljen je na osnovu istoimene knjige Vudvorda i Bernstina.