Pola veka od podele Kipra: Kiparski Grci i Turci sa oprečnim stavovima

„Nema druge opcije od ponovnog ujedinjenja“, rekao je Hristodulidis novinarima u Nikoziji posle komemoracije povodom 50. godišnjice podele i turske okupacije više od trećine severnog dela Kipra.

Kiparsko ostrvo koje je pred obalama Bliskog istoka, podeljeno je od kada je Turska 20. jula 1974. zauzela severni deo ostrva kao odgovor na državni udar nacionalističkih kiparskih Grka koji su želeli da ga pripoje udaljenoj Grčkoj.

Republika Kipar, jedina međunarodno priznata, vrši vlast samo na južnom delu ostrva podeljenom tampon zonom koja je pod kontrolom UN, od severnog dela Turske Republike Severni Kipar, samoproklamovane i priznate samo od strane Ankare.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je danas u poseti samoproglašenoj republici na severu ostrva odbacio je mogućnosst novih međunarodnih pregovora pod okriljem UN radi ponovnog ujedinjenja Kipra kao dvozonske federacije. Poslednji pregovori pod okriljem UN bili su 2017. godine.

„Mislimo da federalno rešenje nije moguće na Kipru. Nema nikakve dobrobiti za bilo koga da se nastave pregovori kao oni prekinuti u Švajcarskoj“ 2017. posle novog napora UN, rekao je Erdogan u severnom delu podeljene Nikozije, pod turskom kontrolom, gde je došao povodom 50. godišnjice zauzimanja dela ostrva od strane turskih snaga.

On smatra da kiparsko turska strana treba sa kiparsko grčkom stranom da sedne da razgovara na jednakom nivou i rekao da je turska strana spremna da pregovara na toj osnovi i dođe do „trajnog mira i rešenja“.

„Do sada su se kiparski Turci i Turska žrtvovali, preuzimali rizike i iskreno izrazili želju za nalaženje rešenja“, tvrdio je Erdogan.

Poslednji međukiparski pregovori koji se organiziju od 1974. pod okriljem UN da se okonča podela ostrva, održani su u Krans Montani u Švajcarskoj, i zavšeni neuspehom 2017. godine.

Turska traži da međunarodna zajednica prizna samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar, i da se priznaju rešenje sa dve države i podela.

Erdogan takođe osuđuje, kako kaže, loše ophođeje prema kiparskim Turcima u grčkom delu ostrva, tvrdeći da ih „na jugu maltretiraju, tuku, muče i zatvaraju“.

Predsednik Hristodulidis kaže da Erdogan i njegovi predstavnici krše ljudska prava.

„Šta god radili ili govorili Erdogan i njegovi predstavnici, Turska u okupiranim zonama 50 godina kasnije nastavlja da bude odgovorna za kršenje ljudskih prava celokupnog kiparskog naroda i međunarodnog prava“, rekao je Hristodulidis.

„Mi znamo vrlo dobro šta želimo, i znamo kako to postići“ rekao je on i dao uveravanja da želi da učini sve što je moguće da „oslobodi i ponovo ujedini“ svoju zemlju.