Pola veka od ubistva Martina Lutera Kinga

„Rasizam koji je pod Kingovim vođstvom prevaziđen sada se vratio“, kaže E. Lin Braun, bivši Kingov saradnik koji je biskup u hrišćanskoj metodističkoj episkopalnoj crkvi blizu Memfisa, ciljajući na ponovnu pojavu belih suprematista od kada je Tramp pokrenuo svoju predsedničku kampanju. „Bojali su se da pokažu svoje ružne glave na upadljiv način. Ali sada im je Tramp dao za pravo i stvorio klimu u kojoj ne strahuju od toga da pokažu svoje ružne glave“, rekao je Braun.

Kinga je ustrelio atentator u Memfisu u Tenesiju 4. aprila 1968, čime je okončano njegovo liderstvo u nenasilnoj kampanji za jednaka prava Afroamerikanaca. NJegova smrt je potresla SAD u godini koja je donela rasne nemire, nasilne antiratne demonstracije i atentat na predsedničkog kandidata Roberta Kenedija.

Tramp je veličao Kinga sjajnim rečima prilikom proslave Kingovog rođendana u januaru i ukazao je na istorijski nisku stopu nezaposlenosti Afroamerikanaca kao na dokaz da crnci imaju koristi od njegovog predsednikovanja. Crni lideri su bili ponosni dok je Barak Obama bio predsednik i neki od njih su žalili što ga je Tramp nasledio, navodi britanska agencija.

Novi predsednik je bio meta kritike zbog toga što je bele suprematiste koji su prošlog avgusta protestovali u Šarlotsvilu u Virdžiniji nazvao „finim ljudima“. Neki konzervativni Afroamerikanci smatraju da je kritika Trampa nepravedna i tvrde da su beli suprematisti, neonacisti i Kju Kluks Klan postojali i dok je Obama bio predsednik.

„Moramo biti veoma oprezni pri upiranju prstom u Belu kuću kada se rasizam zapravo razvija u našoj sopstvenoj kući“, kaže senator Tim Skot, republikanac iz Južne Karoline. Iako je Skot kritikovao Trampa zbog njegovih komentara posle događaja u Šarlotsvilu, on je rekao i da istorija rasizma nije povezana sa onim ko se nalazi u Beloj kući. „Previše smo brzi u osuđivanju nekoga kao rasiste ako ne čujemo ono što smo želeli da čujemo. Ima mnogo stvari koje mogu da se kažu o Trampu, ali ne mislim da je on rasista“, rekao je Vord Konerli, konzervativni Afroamerikanac.

Ipak, neki od boraca za ljudska prava nisu oprostili Trampu reakcije na skup belih suprematista u Šarlotsvilu, koji su tražili da se očuvaju spomenici posvećeni ropstvu, dok su neonacisti uzvikivali antisemitske parole. Pošto je jedan nacionalista ubio demonstranta kada se automobilom zaleteo u masu ljudi Tramp je rekao da je „krivica na obe strane“.

„Kada sam čuo da je Tramp izjavio da je bilo dobrih ljudi na obe strane i kada sam video nasilje u Šarlotsvilu, to me je rasplakalo. Zaista sam plakao. Ali zbog toga sam postao odlučniji da učinim sve što mogu da pomognem da naša zemlja ide napred“, rekao je član Predstavničkog doma DŽon Luis, demokrata iz DŽordžije, koji je pretrpeo povrede opasne po život tokom borbi za ljudska prava šezdesetih godina prošlog veka.

Vojska umesto „divnog zida“

Vašington – Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da želi da vojska obezbeđuje granicu sa Meksikom, dok ne bude bio podignut njegov „veliki divni zid“, javlja AP. Tramp je rekao novinarima da je o tome razgovarao sa sekretarom za odbranu DŽimom Matisom. Dok ne budemo imali zid i pravu bezbednost, vojska će čuvati granicu, izjavio je Tramp, uz ocenu da se radi o „velikom koraku“. Bela kuća je saopštila da Tramp želi da mobiliše Nacionalnu gardu. Savezni zakon zabranjuje angažovanje aktivnih pripadnika armije u održavanju reda u SAD, ukoliko to ne odobri Kongres.