Pola veka Vudstoka

BBC piše da je oko 400.000 ljudi ispunilo poljanu u državi Njujork za „mir i muziku“ na festivalu Vudstok koji je postao simbol idealizma 60-ih godina.

Festival održan na farmi u mestu Betel u državi Njujork od 15. do 18. avgusta 1969. godine, ističe britanski servis, mnogi vide kao središnu tačku slobode, seksa, droge i rok-en-rola koji su podsticali kontrakulturni pokret te decenije.

Za posetioce festivala s kojima je BBC razgovarao, Vudstok je bio mesto gde su videli da postoje mnogi koji imaju slične stavove o ratu u Vijetnamu i društvu, simbol oslobađanja i skidanja okova, mada ima i onih koji ga pamte „po blatu i prljavštini“ ili kao mešavinu „ogromnog saobraćajnog zastoja, pljuskova, smrdljivih prenosnih vecea, jedva jestive hrane i ogromne, dezorganizovane gomile“.

O Vudstoku se govori kao o političkom stavu koji je definisao generaciju, kao o objavi mira, o nekoliko haotičnih dana koji su promenili muzičku istoriju i sličnim metaforama čije značenje je ponekad pomućeno mitovima, ocenjuje agencija Frans pres.

Festival ima značajnu kulturnu težinu, ističe AFP, ali i dodaje da su decenije prežvakavanja legendi kroz prizmu nostalgije dovele do toga da se nasleđe skoro pola miliona mladih koji su se provodili na kiši manje doživljava kao revolucionarna potkultura, a više kao kliše pop kulture.

Američko društvo se 1969. nosilo s mobilizacijom, protestima protiv rata u Vijetnamu, rasnim nemirima i ubistvima Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija – čime je implicitno osećaj mira i ljubavi na Vudstoku postavljen kao protivotrov gnevu, ocenjuje francuska agencija.

Mada su na Vudstoku izvođene mnoge protestne i antiratne pesme, postoji zabluda oko političnosti festivala, kaže za AFP kulturološkinja Marta Bejls i dodaje da aktivisti antiratnog pokreta i pokreta za prava crnaca Vudstok nisu shvatali ozbiljno – za njih je to bila „gomila drogiranih hipika… koji nisu shvatali koliko je situacija ozbiljna“.

Kako su stotine hiljada ljudi počele da dolaze u Betel, počela je muzika i mitologiziranje, zajedno s kišom, blatom, osećajem pripadanja neočekivanom mnoštvu, prognozama katastrofe, talasima euforije i nelagodnosti, kao i helikopterima koji dovoze muzičare, ali i hranu i lekove, piše muzički kritičar Njujork tajmsa Džon Parales.

Na festivalu su se, dodaje Parales, okupile neke od najboljih grupa tog vremena – Grejtful ded, Kridens klirvoter rivajvl, Dženis Džoplin, Slaj end d femili stoun, Džeferson erplejn, Džimi Hendriks…

Festival je ispunio parolu „mir i muzika“ – neočekivano veliki broj ljudi je bio neočekivano prijateljska zajednica i, kako piše Parales, zadovoljstvo je ponuđeno kao rešenje za društvene probleme, ne prosto kao razonoda.

Na svakom festivalu kasnije, ukazuje Parales, posetioci su tretirani kao potrošači a ne kao borci za zajedničku stvar. Na Vudstoku su stvari deljene i hrana je bila besplatna.

Istoričar Daglas Brinkli u Volstrit džurnalu ocenio je da je Vudstok bio autentičan istorijski klimaks koji je definisao kontrakulturu 60-ih – četvorodnevni ciklon mira, ljubavi, rok muzike, čupavih kosa, hipi mode, pljuskova, gneva zbog Vijetnamskog rata, andergraund revolta i mnogo droga za promenu stanja svesti.

Vudstok je bio neodoljiva priča za medije koji su pisali o predoziranjima od LSD-a, golotinji, nestašici hrane, problemima sa saobraćajem i prljavim toaletima. Međutim, pedeset godina kasnije, utopijska nada Vudstoka je i dalje snažna, ističe Brinkli i dodaje da je za mnoge lekcija Vudstoka da život ne čine oluje, već ples na kiši.

Ipak, nasleđe Vudstoka su i upozorenja na opasnosti od droga i odustajanja od društva, dodaje on. Mnogi su, vođeni obećanjem o psihodeličnom oslobađanju LSD-em, otišli na put bez povratka. Muzičar Dejvid Krozi, koji je nastupao na Vudstoku 1969, u intervjuu pre pet godina je rekao da je u jednom trenutku mislio da će umreti od droga, kao što se desilo Hendriksu i Džoplin godinu dana posle Vudstoka.

Po današnjim standardima, karte za trodnevni festival su bile bagatela s cenom od 18 dolara. U današnjem novcu to je oko 125 dolara, što je i dalje manje od trećine cena karata za uobičajeni trodnevni festival danas, ukazuje Rojters.

Mada Vudstok nije prvi, moderni muzički festivali su izrasli na etosu višednevnog koncerta 1969. koji ima mitsko mesto u istoriji američke pop kulture, piše časopis Tajm.

Muzički festivali su, međutim, evoluirali iz „uradi sam“ komunalnog duha Vudstoka, postavši mejnstrim biznis koji donosi profit i korporativna sponzorstva, s desetinama miliona posetilaca.

Dok je Vudstok 1969. imao gubitak koji je tek kasnije nadoknađen profitom od filma i muzičkog albuma, najveći festival u SAD, Koačela, 2017. je imao profit od 114,6 miliona dolara.