Napad na Fica prvi u Evropi posle Đinđića i Ane Lind: Na koje je sve političare izvršen atentat?

Fico je poslednji u nizu političara na kojeg je pokušan atentat u modernoj istoriji.

Zoran Đinđić

Đinđić je iz snajpera upucan u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.

Đinđić, prvi premijer od početka ovog veka na kog je izvršen atentat, posle pucnjave odvezen je u bolnicu.

Nedugo potom, vest da je podlegao ranama, potresle su Srbiju, zatim i Evropu.

Odmah nakon atentata, uvedeno je vanredno stanje i otpočela je policijska akcija ‘Sablja’ koja je (donekle) rasvetlila uvezanost mafije, estrade i politike.

Za Đinđićevo ubivstvo osuđeni su članovi kriminalne grupe Zemunski klan, a kao inicijatori atentata i izvršioci, na po 40 godina, osuđeni su Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović.

Ulof Palme

Švedski premijer Ulof Palme ubijen je u atentatu na ulici u središtu Stokholma u februaru 1986.

Osumnjičeni je osuđen 1988, ali je na kraju oslobođen u žalbenom postupku.

Palmeov ubica Stig Engstrom, poznatiji kao „Skandia men“, izvršio je samoubistvo 2000. godine.

Palme je ubijen s leđa dok je išao ka kući sa suprugom Lizbet u Stokholmu.

Ranije tog dana je rekao telohraniteljima da mu obezbeđenje nije potrebno.

Ubistvo se dogodilo u jednoj od najprometnijih ulica u Stokholmu i više desetina svedoka je policiji reklo da su videli visokog muškarca koji je ispalio nekoliko hitaca i pobegao.

Margaret Tačer

Britanska premijerka Margaret Tatčer, izbegla je veliku eksploziju u hotelu u kojem je odsela u Brajtonu.

Bombu su pre konferencije Konzervativne stranke postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA).

U eksploziji je poginulo pet osoba.

U oktobru 1984. Konzervativna partija je trebalo da održi svoju konferenciju u Grand Hotelu u Brajtonu u Istočnom Saseksu.

Patrik Magi, dobrovoljac IRA-e, odseo je u hotelu pod pseudonimom „Roj Volš“ tokom vikenda 14-17. septembra.

Tokom svog boravka, postavio je bombu ispod kupatila u svojoj sobi, broj 629, pet spratova iznad Tačerinog apartmana za konferenciju.

Ana Lind

Ana Lind, švedska ministarka, ubijena je u septembru 2003.

Ubijena je u tržnom centru u Stokholmu, a počinilac ubistva je Mijailo Mijailović.

10. septembra 2003. godine oko 17 sati švedska televizija je prekinula aktuelni program: „Ovog trenutka dobili smo vest da je ministarka spoljnih poslova Ana Lind povređena u centru Štokholma. U tržnom centru ministarku je nožem napao nepoznati muškarac. Nije potvrđeno da li je ona u životnoj opasnosti“, glasila je vest na televiziji.

Dan kasnije je objavljeno da je preminula.

Njen ubica je osuđen na doživotnu robiju.

Redžep Tajip Erdogan

Na doživotni zatvor osuđene su 34 osobe, proglašene za pokušaj ubistva predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, u neuspelom puču 15. jula 2016. kada je oko 10.000 „odmetnutih“ vojnika pokušalo da izvrši pobunu u Ankari, pri čemu je došlo do žestokih okršaja između vojnika i civila.

Pobunjenici su 2016. pokušali da preko noći obore vladu i uhapse predsednika Erdogana koji se u tom treneutku nalazio na odmoru na Egejskom moru.

Ergodan je napustio odmaralište u kome se nalazio 15 minuta pre upada pobunjenika, a puč su sprečili civili i vojnici odani predsedniku.

Nakon neuspelog puča počela je čistka u državnim redovima – hiljade državnih službenika, od učitelja do policajaca, uhapšeno je ili otpušteno zbog sumnje da su učestvovali u organizaciji puča.

Andrej Karlov

Andrej Karlov, ruski ambasador, ubijen je 19. decembra 2016. u Ankari na otvaranju izložbe fotografija.

Napadač Mevlut Mert Altintaš, turski policajac koji se u tim trenutku nije nalazio na dužnosti, povikao je „Bog je najveći“ i „Ubijate civile u Siriji, nećete se izvući“.

Potom je uperio pištolj u ambasadora i okupljene u sali. Napadač je podigao pištolj prema plafonu, a ambasador je ostao ležati na zemlji.”

Ministar unutrašnjih poslova je potvrdio da je napadač bio pripadnik interventne policije iz Ankare.

Rođen je 1994, školovao se za policajca u Izmiru, a poslednje dve godine radio je u Ankari.

Dejvid Ejms

Britanski poslanik Dejvid Ejms ubijen je 2021. godine u napadu nožem u crkvi u svom okrugu na jugoistoku Britanije.

Napadač je uhapšen.

On je skočio na Ejmsa koji je u tom trenutku razgovarao sa biračima iz svog okruga.

Žak Širak

Predsednik Francuske Žak Širak preživio je pokušaj atentata u julu 2002, tokom vojnog defilea Dana Republike, nakon što je napadač prema njemu ispalio hitac i promašio.

Napadač, kojeg je policija predstavila kao pripadnika ekstremne desnice, uhapšen je nakon što je, kaže očevidac, nanišanio na Širaka.

Muskarac od 25 godina, „poznat kao pripadnik neonacističkih i huliganskih grupa“, uspeo je da jednom opali iz 22-milimetarske puške, kada je uhapšen.

Pim Fortajn

Pim Fortajn, holandski političar, kritičan prema imigraciji i islamu, ubijen je u maju 2002, devet dana pre izbora.

Ubijen je tokom holandske nacionalne izborne kampanje od strane Volkerta van der Grafa, levičarskog aktiviste za prava životinja.

Na sudu, Van der Graf je rekao da je ubio Fortajna da bi ga zaustavio u eksploatisanju muslimana kao “slabih članova društva” u svom planu za političku nadmoć.

Volfgang Šojble

Volfgang Šojble, nemački političar, delimično je ostao paralizovan nakon što je upucan tri puta na predizbornom skupu.

Šojble je 1989. postao ministar unutrašnjih poslova, a onda je nakon pada Berlinskog zida odigrao ključnu ulogu u pregovorima o sporazumu o ujedinjenju između SR Nemačke i DDR-a.

Samo nekoliko nedelja kasnije, 12. oktobra 1990, na predizbornom mitingu jedan napadač je pucao u Šojblea i teško ga ranio.

Otada je bio u invalidskim kolicima, paralizovan od trećeg grudnog pršljena naniže.

Aldo Moro

Alda Mora, nekadašnjeg italijanskog premijera, oteli su pripadnici krajnje levičarske militantne grupe Crvene brigade u mart 1978.

Iz svoje je kuće krenuo je 16. marta ujutru u Parlament kako bi formirao novu vladu, prvi put temeljenu na istorijskom sporazumu demohrišćana i sve jačih komunista.

Nedugo zatim, pet Morovih čuvara ubijeno je za manje od minuta, a sam Moro je otet i odveden u nepoznatom pravcu.

Sutradan je ostavljena poruka Crvenih brigada, ekstremne levičarske organizacije, u kojoj je objašnjeno kako preuzimaju odgovornost za otmicu.

Kao dokaz da je oteti političar živ, poslata je fotografija na kojoj je bio Moro, a iza njega je jasno mogao da se vidi zavesa sa zastavom Crvenih brigada.

Crvene su brigade nakon otmice u više navrata slale svoje zahteve vladi, ucenjujući je Morovim životom.

Međutim, vladajući demohrišćani uporno su odbijali pregovore.

U maju Aldo Moro je nađen mrtav u kolima, u rimskoj ulici Kaitani, koja je, simbolično, na pola puta između štaba demohrišćana i komunista.

Ubica Prospero Galinari, terorista, izvršilac koji je s jedanaest metaka ustrelio Mora, kasnije je uhapšen i osuđen.

Luis Karero Blanko

Premijera Španije, Luisa Karera Blanka, ubila je u baskijska nacionalistička militantna grupa ETA, u bombaškom napadu na ulici u Madridu.

Samo šest meseci nakon stupanja na dužnost, na njega je izvršen atentat dok je izlazio sa mise.

Četiri člana ETA-e iskopali su tunel i u njega stavili od 80 do 100 kilograma eksploziva.

U saopštenju je ETA jednostavno rekla da je to zaslužio zbog gušenja baskijskog nacionalizma i ponašanja u Vladi.

Šinzo Abe

Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je 8. jula 2022, dok je držao govor u gradu Nara na zapadu Japana, tokom kampanje za izbore.

Napadač Tecuja Jamagami (41) za koga se veruje da je bivši pripadnik Snaga za samoodbranu, japanskog ekvivalenta mornarici, uhapšen je na licu mesta.

Abe je bio pri svesti kada je prebačen u bolnicu, ali je kasnije preminuo od zadobijenih povreda.

Žovenel Moiz

Predsednik Haitija Žovenel Moiz ubijen je 7. jula 2021. u prestonici Port-o-Prens.

Bivši haićanski senator Džon Džoel Džozef osuđen je prošle godine pred sudom u Majamiju (Florida) na doživotnu kaznu zatvora zbog uloge u atentatu na predsednika Moiza u julu 2021. godine.

Bivši senator je u oktobru u izjavi pred sudom priznao da je bio prisutan na sastancima na kojima se razgovaralo o planovima za atentat, uključujući i noć pre nego što se ubistvo dogodilo, preneo je Rojters.

U tom slučaju optuženo je 11 osoba, uključujući kolumbijske plaćenike koji su optuženi za izvršenje ubistva i strane biznismene osumnjičene za finansiranje zavere.

Prva dvojica optuženih, koji su se izjasnili krivim u vezi sa ovim slučajem, jedan Čileanac koji je imao i haićansko državljanstvo i penzionisani oficir kolumbijske vojske, osuđeni su na doživotnu kaznu.

Rafik Hariri

Premijer Libana Rafik Hariri ubijen je u Bejrutu 14. februara 2005. godine.

Haririjevo ubistvo je dovelo do akcije međunarodne zajednice koja je okončala dugogodišnju dominaciju Sirije nad Libanom.

Sirija je pod pritiskom rezolucije UN-a 1559 povukla svoje snage iz Libana.

Stravična eksplozija potresla je centar Bejruta.

Među 22 žrtve ovog samoubilačkog napada nalazio se i Hariri.

Žoao Bernardo Vijera

Predsednik Gvineje Žoao Bernardo Vijera ubijen je 2. marta 2009. godine.

Vijeira je 23. novembra 2008. godine preživeo prvi pokušaj atentata, kada je grupa pobunjenika izvršila napad artiljerijom na njegovu kuću.

Nakon tročasovne borbe, napad je bio odbijen.

Nekoliko meseci nakon pokušaja atentata na Vijeiru, komadant vojske Batista Tagme Na Vaije poginuo je u eksploziji bombe 1. marta 2009. godine.

Rano ujutru sledećeg dana, grupa vojnika ubila je Vijeiru dok je izlazio iz svoje rezidencije.

Prema izjavi portparola vojske Zamore Indute, Vijeira je bio odgovoran za ubistvo Tagmea, nakon čega su njegovi vojnici išli da ga osvete, ubivši Vijeiru narednog dana.

Vojska je odbacila ove optužbe.

Evropska unija i SAD osudile su ubistvo Vijeire, a Afrička unija je ovaj atentat nazvala kriminalnim činom.

Idris Debi

Predsednik Čada, Idris Debi, ubijen je 20. aprila 2021. godine.

Debi se sukobio sa velikim zapadnim kompanijama, rekavši da narod Čada kupi mrvice, a da Zapad nije spreman da plati 482 miliona dolara poreza.

Dan nakon što je osvojio šesti mandat za predsednika preminuo je od posledica ranjavanja.

Debi je ranjen tokom obilaska trupa na severu zemlje.

Pobunjenici sa severa države napredovali su prema glavnom gradu prešavši više od stotinu kilometara, nakon čega je Debi odlučio da ode na front kako bi lično preuzeo komandu.

Ubrzo nakon dolaska na front, ranjen je od strane pripadnika pobunjeničkog „Fronta za promene i slogu”.

Odmah nakon njegove smrti, raspušten je parlament, a formirana privremena vojna uprava.