Političarima u BiH potpuno nebitno šta misle građani

Po indeksu percepcije korupcije BiH zajedno sa Severnom Makedonijom deli 111. mesto (od ukupno 180 država sveta).

To je pad za 11 mesta u odnosu na 2019, sa ocenom 35 (skala 0 -100) i najlošija ocena od 2012. Hrvatska je dobila ocenu 47 (63. mesto), a Crna Gora sa ocenom 45 u odnosu na 2019. beleži pad za jednu poziciju (sada je na 67. mestu).

Iza Srbije koja je u odnosu na prošli izveštaj zabeležila pad za tri mesta, pa je na 94. mestu, su Kosovo i Albanija na 104. mestu.

Izveštaj za ovu godinu se bavio načinom na koji su države odgovorile na kovid krizu, kaže za Danas Ivana Korajlić, izvršna direktorka TI za BiH.

„Ipak“, dodaje, „kada govorimo o regionu, posebno o BiH, nije samo to uticalo na ovakav rezultat“.

„Od 2012. BiH konstantno nazaduje. I prošle i ove godine smo označeni među zemljama koje najviše nazaduju i gde se stepen korupcije zapravo pogoršava. Tako da nije samo kovid kriza uticala na to, mada je globalna epidemija pokazala sve nedostatke sistema, ali i kako institucije funkcionišu odnosno ne funkcionišu i kako sve počiva na korupciji i na kriminalu“.

Sa druge strane, ukazuje Korajlić, „tu su i druge stvari od krize u pravosuđu koju imamo u zadnjih nekoliko godina, koja je eskalirala, do toga da smo prošle godine imali izbore koji su pokazali ogroman broj nepravilnosti“.

Izbori se ponavljaju, navodi, u nekim opštinama zbog nepravilnosti, a „ogroman broj primera je zabeležen u vezi sa zloupotrebom direktno javnih resursa i funkcija u predizborne svrhe“.

Korajlić podseća da je godinama upozoravano na kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o zabrani okupljanja, napadima na medije, novinare „i generalno sve glasove kritike što nam je nekako u regionu zajedničko“.

„To je, takođe, jedna od posledica korupcije“, kaže Korajlić.

Od „svetlijih“ primera u regionu, među zemljama koje nisu u EU, izdvaja Crnu Goru bez obzira, kako kaže, na to što „svi znamo koliko je i tamo prisutna korupcija i kriminal“.

„Ako išta drugo, u pogledu napora institucija na usvajanju zakonskog okvira, Crna Gora je mnogo iznad Srbije i BiH“.

Indeks TI prvenstveno beleži koliko su česti podmićivanje, pronevere i nepotizam, da li postoje zakoni protiv korupcije i da li se oni sprovode.

U tom cilju, ljudi iz TI obavljaju razgovore sa državnim stručnjacima i menadžerima.

Na pitanje šta im zvaničnici kažu u tim razgovorima, Korajlić kaže da obično ističu da je situacija zabrinjavajuća, da su posvećeni sprovođenju reformi koje je EU stavila među 14 prioriteta.

„A sa druge strane sve rade obrnuto. Direktno se blokiraju svi procesi koji idu ka reformama i kada se pokrene proces izmene određenih zakona koji su ključni za jačanje borbe protiv korupcije to se sve razvodni na način da se pokuša progurati rješenje koji će svima njima odgovarati da se ne uspostavi pretjerana ni odgovornost niti nadzor. Jedno pričaju EU, a drugo rade u praksi ili jedno pričaju nama kao narodu, a drugo rade. Došli smo do tačke da im je apsolutno nebitno šta građani misle“.

Iz TI pojašnjavaju da je čitav period pandemije bio obeležen netransparentnim i nerazjašnjenim nabavkama medicinske opreme.

Ovi kao ni brojni drugi slučajevi korupcije, navode, u kojima kriminalni trag vodi do samog vrha vlasti, a koji su potresali javnost BiH, do danas nisu dobili epilog.