Politička depresija u Rusiji

Pri tom, ankete pokazuju da je interesovanje građana za politiku na najnižem nivou za proteklih sedamnaest godina.

Ovakva „fantomska kampanja“, kako je nazivaju pojedini stručnjaci, znak je da ruske vlasti imaju sve pod kontrolom. „Za Kremlj sve ide glatko“, smatra Andrej Kolesnikov, šef ruskog Programa za unutrašnju politiku pri moskovskom centru Karnegi.

„Put do izbora morao je biti uglađen čistkama civilnog društva, nezavisnih medija i političkih protivnika. Sve se to pokazalo vrlo efikasnim“.

Ishod glasanja 19. septembra za 450 mesta u Dumi je prvi test za vladajuću stranku otkako je prošle godine počelo veliko gušenje svih koji misle drugačije od Kremlja. Vladajuća partija je i 2011. bila blizu gubitka većine u parlamentu, pošto se biračko telo bilo umorilo od korupcije pro-Kremlj bloka.

Ove godine, s obzirom da je rejting Jedinstvene Rusije pao na istorijski nizak nivo – prema istraživanju VTsIOM  beleže 30 odsto podrške – ruska opozicija se nada ponovnom nastupu.

Ipak, kako se bliži dan glasanja, većina stručnjaka pre očekuje da Jedinstvena Rusija zadrži dvotrećinsku većinu koja je primarni cilj stranke. „Iako po anketama Jedinstvena Rusije stoji loše, to zapravo nije ni važno“, ističe Aleksej Muhin, direktor Centra za političke informacije, istraživačkog centra povezanog s Kremljom.

„Kako Putin u poslednjim nedeljama preuzima sve praktičniju ulogu, njegova podrška će se povećavati“, smatra on. Čak i bez direktnog učešća ruskog predsednika – čija je popularnost uvek daleko nadmašivala partijsku – Jedinstvena Rusija i dalje uživa sistemske prednosti koje bi je trebale izolovati od izborne katastrofe, dodaje.

Konkretno, niska izlaznost će biti od koristi vladajućoj stranci, a procenjuje se, da će se opoziciono nastrojeni birači verovatno uzdržati od glasanja.

Uzimajući to u obzir kao i izuzetno povoljnu medijsku klimu za vlast, te unapred sumnje na nameštanje glasova u određenim regionima Kavkaza i Volge i takozvanim „administrativnim resursima“, kao i pritisak vlasti na državne službenike da podrže vladajuću stranku – Jedinstvena Rusija bi i dalje mogla da obezbedi veliku većinu mesta.

U međuvremenu, s obzirom na to da je pokret Alekseja Navaljnog zabranjen i označen kao „ekstremistički“, a njegovi bliski saveznici u kućnom pritvoru, zatvoru ili u egzilu, gotovo da nema radikalne opozicije koja bi mogla uticati na politički život Rusije.

Kandidatima povezanim sa Navaljnijem, a koji se sada nazivaju kriminalnim „ekstremistima“, formalno je zabranjeno da se kandiduju na osnovu zakona usvojenog ranije ove godine.

Kandidati iz „sistemskih“ opozicionih partija – posebno Komunističke partije (KPRF) i liberalnog Jabloka, a za koje je utvrđeno da imaju jače izborne izglede takođe su se našli van biračkih spiskova.

Lišeni nezavisnih kandidata, poput bivšeg komunističkog kandidata za predsednika Pavela Grudinina, kome je zabranjeno da se kandiduje, Dumom će, sve su prilike, dominirati vlasti lojalni opozicioni poslanici, smatra Kolesnikov. „Sistemske stranke postale su ogranci predsedničke administracije“, kaže on, misleći na odeljenje Kremlja koje koordinira unutrašnjom politikom.

Ipak, uprkos sve većoj „šupljini“ ruskog demokratskog života, malo ko vidi ozbiljne izglede za eventualne nove ulične proteste.

„Rusko društvo je u stanju političke depresije“, kaže Tatjana Stanovaja, osnivačica  političke konsultantske kuće R.Politik. „Sva inicijativa je na vlastima“.

U nadi da će ponoviti uspešnu, spoljnopolitičku kampanju koja je 2016. Jedinstvenoj Rusiji donela 54 odsto glasova i ogromnu većinu u Dumi, vladajuća partija je imenovala ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i ministra odbrane Sergeja Šojgua, dvojicu najpopularnijih političara, za vodeće kandidate.

Prema mišljenju Stanovaje to je bio uvod u kampanju kojom će dominirati teme nacionalne bezbednosti i geopolitike.

Ipak, imajući u vidu da ankete pokazuju da su ruski glasači najviše zabrinuti za društveno-ekonomska pitanja poput porasta cena životnih namirnica, pada standarda kampanja se na kraju fokusirala na domaća pitanja, na kojima je uporište Kremlja manje sigurno.

„Vlada ima svoje političke prioritete koji ne zanimaju biračko telo, a biračko telo ima svoje političke prioritete koji ne zanimaju vladu“, ocenjuje Stanovaja.

Zbog usredsređenosti na domaća pitanja Komunistička partija beleži skroman skok podrške. „Komunisti u ovoj kampanji plove vrlo blizu vetra“, smatra Muhin iz Centra za političke informacije. Dodaje da „postoji šansa da pređu u radikalnu opoziciju, što bi izazvalo probleme za njih i za Kremlj“.