Politička karijera gradonačelnika Istanbula podseća na uspon Erdogana: Može li Imamoglu da pobedi turskog predsednika?

S druge strane, politička karijera Imamoglua podseća na uspon Erdogana koji se probio kao gradonačelnik Istanbula da bi onda bio smenjen zbog sudske presude i zatvorske kazne, pišu svetski mediji a prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sud u Turskoj osudio je Imamoglua na više od dve i po godine zatvora zbog vređanja javnih zvaničnika što ga može diskvalifikovati da obavlja političku funkciju ili da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine, ukazuje BBC.

Imamoglu, iz sekularne Republikanske narodne partije, smatra se jednim od najjačih opozicionih kandidata za sučeljavanje s Erdoganom na izborima koji se moraju održati do juna sledeće godine.

On je, međutim, osuđen na zatvorsku kaznu zato što je rekao da su oni koji su poništili lokalne izbore 2019. godine „idioti“.

Imamoglu (52), tada je pobedio kandidata Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP) na izborima za gradonačelnika Istanbula s tesnom razlikom.

Posle žalbi AKP-a na regularnost izbora, izborna komisija je poništila glasanje i naložila novo, posle čega je Imamoglu pobedio sa značajno većom razlikom, čime je okončana 25-godišnja vladavine AKP-a u najvećem gradu Turske.

Imamoglu se od optužbi za upotrebu reči „idioti“ branio tvrdnjom da je odgovorio na istu kvalifikaciju koju je na njegov račun izneo ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

Ako presudu donetu u sredu, 14. decembra, potvrdi žalbeni sud, Imamoglu neće moći da se kandiduje na predsedničkim i parlamentarnim izborima sledeće godine.

U slučaju potvrde presude zatvorske kazne od dve godine i sedam meseci zatvora, Imamoglu neće otići u zatvor, jer je kazna kraća od tri godine koliko je potrebno po turskom zakonu da bi neko bio zatvoren, ali će biti smenjen s mesta gradonačelnika uz zabranu obavljanja javne funkcije.

Parlamentarni i predsednički izbori sledećeg godine odrediće budući kurs zemlje s 85 miliona stanovnika, jedne od 20 najvećih svetskih ekonomija i članice NATO-a, piše Njujork tajms.

Erdogan, koji dominira turskom politikom skoro dve decenije, gurnuo je zemlju ka autoritarnom sistemu, koristeći svoj uticaj nad državom da ojača vladavinu i potkopa rivale, ukazuje list.

Koalicija šest opozicionih partija nada se da će na izborima sledeće godine oduzeti parlamentaru većinu AKP-u i pobediti Erdogana, mada još nije objavljen zajednički predsednički kandidat.

Imamoglu, za kojeg Njujork tajms navodi da je opoziciona zvezda u usponu, nije javno govorio o nameri da se kandiduje za predsednika, premda nedavne ankete pokazuju da je popularniji od Erdogana.

Kritičari, međutim, optužuju Erdogana da širi svoj uticaj na pravosuđe, što mu omogućava da vrši pritisak kako bi sudovi donosili presude u njegovu političku korist.

Osuda rivala predsednika Erdogana podvukla je zabrinutost da će opozicionim liderima biti onemogućeno da se pošteno nadmeću na predstojećim izborima, ukazuje Vašington post.

Nedavne ankete su pokazale da je Imamoglu među malom grupom opozicionih lidera koji bi mogle da pobede Erdogana čija je, kako navodi list, popularnost narušena zbog načina na koji upravlja ekonomijom, koju opterećuje visoka inflacija, rast nezaposlenosti i kolaps turske lire.

Erdoganovi kritičari kažu da je krivični postupak protiv Imamoglua jedva prikriveni pokušaj sprečavanja da se kandiduje sledeće godine.

Istraživanja javnog mnjenja redovno pokazuju da je Imamoglu vodeći opozicioni rival, pošto je privukao podršku birača mimo sekularne baze Republikanske narodne partije, obraćajući se nacionalistima, konzervativcima i kurdskim glasačima koji su nezadovoljni Erdoganovim ekonomskim upravljanjem i njegovim sve autoritarnijim stilom vladavine, piše Fajnenšel tajms.

Politička sudbina Imamoglua ponekad izgleda kao odjek Erdoganove, ukazuje list.

Turski lider se probio na nacionalnom nivou pošto je izabran za gradonačelnika Istanbula 1994. godine. On je, međutim, bio prinuđen da napusti položaj i bilo mu je zabranjeno da učestvuje u politici zbog osude 1998. za „podsticanje mržnje“ javnim recitovanjem jedne pesme sa spornim stihovima.

Erdogan je četiri meseca proveo u zatvoru, ali je, ističe list, percepcija da je nepravedno gonjen animirala glasače četiri godine kasnije kada je njegova stranka s islamističkim korenima lako pobedila na opštim izborima.

Zabrana bavljenja politikom Erdoganu je potom ukinuta i dozvoljeno mu je da uđe u parlament na dopunskim izborima da bi onda postao premijer.