Politička kriza u Argentini

Da li ima za cilj da ovakvim sporazumom osigura finansijsko tržište? Da li želi time da izoluje bivšu predsednicu Argentine Kristinu Fernandez, koja je objavila svoju kandidaturu na opštim izborima u oktobru?

Nedavne ankete koje je sprovela vlada ukazuju na sve veću popularnost Kristine Fernandez i njene političke partije Fond za pobedu koja predstavlja ozbiljnu pretnju za trenutnog predsenika Argentine Maurisia Makrija.

To je izazvalo velike turbulencije na finansijskim tržištima, plašeći se da će mogući povratak Fernandezove prekinuti sporazume sa monetarnim fondom i liberalna pravila igre.

Argentina je u septemru dobila najveći kredit u istoriji MMF-a od 57 miliona dolara, koji je povećao dug na skoro 100% BDP-a, koji još uvek ne kontroliše inflaciju. Ekonomija je i dalje u recesiji i za godinu dana dolar je prešao sa 20 pezosa na 45 pezosa. Incijative za stabilnost su postojale, ali su se pojavile najnovije turbulencije.

Naime, ministar unutrašnjih poslova Rogelio Frigerio je sa senatorom Miguelom Angel Pičetom, šefom federalne jedinice dogovorio da vlada sprovede brojne kompromise u oblasti fiskalne ravnoteže, međunarodne integracije, poštovanje ugovora, održavanje penzijskog sistema i td.

Međutim Roberto Lavagna bivši ministar ekonomije i proizvodnje (2002-2005) , čovek koji je izveo zapanjujući ekonomski oporavak Argentine nakon ekonomskog kolapsa (2001-2002), rekao je da je sama ideja čist politički marketing. Što je generalno tačno, sam sporazum ne sadrži nikakve planove, zasniva se na faktičkom stanju i ne nudi nikakvu alternativu za mogući ekonomski opravak.

Ono što je najviše izazvalo zabrinutost aktuelnog predsednika Maurisia Makrija je peti generalni štrajk koji je obuhvatio brojne  sindikalne organicacije i društvene pokrete. Koji se protive zvaničnoj ekonomskoj politici. Predsednik ne samo da trpi pritiske sa ulica, već se i u vladinom savezu, formirala grupa koja neveruje da je Makri najbolja opcija za izbore u okrobru. Ovo je inače najači i najsnažniji štrajk za vreme vladavine Makria, zahvaljujući činjenici da su ga okupili svi radnički centri i sve poslovne organicacije.

Povratak Huga Mojana, lidera moćne unije vozača kamiona, je dodatno ojačao protest. Mojano je lider koga treba uzeti u obzir, podržao je Fernandezovu, a zatim je vodio kampanju za Makrija i sada se ponovo vratio Kristini Fernandez u vođenju kampanje.

Kada je reč o Makriju ključ njegovog sve većeg političkog  neuspeha je sve veći rast inflacije, nema alternativu u rešavanju ključnih ekonomskih pitanja, sa druge strane vodi daleko tradicionalniju kampanju gde se bazira na direktnim napadima usmerenim prema Fernandezovoj. Što dodatno oslabljuje njegov politički prodor među biračima.

Vrhunac paradoksa je da strah od povratka bivšek predsednice smanjuje poverenje u argentinsku ekonomiju i izaziva turbulencije na finansijskom tržištu. I to izoštrava odbacivanje onih koji ne mogu prihvatiti ideju da ponovo vide Kristinu Fernandez na čelu države. To znači da se pukotina koja razdvaja Argentince dodatno produbljuje.

Autor je spoljnopolitički analitičar