Analiza Washington Examiner-a nakon atentata na Roberta Fica: Zašto će politička ubistva biti sve češća?

I sam Fico je stvorenje modernog doba, bivši komunistički aparatčik koji je došao na vlast boreći se protiv ekonomskog liberalizma i koji je nedavno počeo da se upušta u Trampovske kulturne ratove. Pokušaj ubistva je proizvod tih kulturnih ratova, koji svaku političku razliku vidi kao katastrofalnu.

Kada je Republika Slovačka rođena 1. januara 1993. godine, smatralo se da su politička ubistva stvar prošlosti. Podela Čehoslovačke bila je prijateljska, a Slovačka, istorijski siromašniji partner, započela je brzi uspon prema zapadnoevropskom životnom standardu.

Kretali su se, ma koliko naglo i neograničeno, ka društvu koje su ljudi u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi uzimali zdravo za gotovo. U svakom slučaju, svet je devedesetih godina postao mirniji, demokratskiji i više zasnovan na zakonu. Blaženstvo je bilo u toj zori biti živ, ali biti mlad bio je pravi raj.

Šta se promenilo? Zašto je, posle sedam decenija stalnog napredovanja, liberalna demokratija počela da se povlači posle 2012?

Zašto je zemlja poput Slovačke, koja je školski primer prednosti globalizacije i demokratizacije, izabrala Putinovca sa tanko prikrivenim autoritarnim tendencijama?

I zašto druge zemlje rade isto? Čak i Sjedinjene Države.

Postoje tri moguća objašnjenja za ono što je pošlo naopako. Prvo, globalna finansijska kriza je delegitimisala tržišni sistem. Porodice sa niskim i srednjim prihodima bile su pogođene porezima kako bi se izvukli bogati bankari i vlasnici obveznica. Prvi i jedini put u istoriji, činilo se da je suštinski marksistička kritika kapitalističkog sistema opravdana.

Bogati su zaista koristili državnu moć da zadrže svoje bogatstvo. Birači to nisu zaboravili.

Drugo, došlo je do neviđenog povećanja globalne migracije- ‘volkervanderung’ omogućenog napretkom tehnologije. Širenje pametnih telefona omogućava ljudima da prenose informacije i kredite čineći tako izvodljivim putovanja o kojima njihovi dede i bake nisu mogli ni da razmišljaju.

Brze demografske promene su uznemirujuće. Mi smo teritorijalna vrsta i, kada se ljudi usele bez dozvole u ​​ono što smatramo svojim prostorom, mi reagujemo.

Slovačka nije izuzetak. Ne računajući ukrajinske izbeglice, zemlja je prošle godine zabeležila devetostruko povećanje ilegalne imigracije.

„Sam Bog zna koliko njih su teroristi ili koliko ima zaraznih bolesti“, izjavio je Fico tokom predizborne kampanje sa ukusom Trampa u kojoj se vratio na funkciju.

Pametni telefoni nas dovode do trećeg objašnjenja. Pojednostavljeno, ekrani su nam uznemirili um, skratili nam raspon pažnje, stavili nas u političke silose i učinili nas mrzovoljnijim.

Džonatan Hejt je napisao upečatljivu knjigu pod nazivom Anksiozna generacija, koja pokazuje kako su pametni telefoni učinili mlade ljude uplašenijim, lakovernijim, nesrećnijim i glupljima.

Počevši od 2012. u svakoj razvijenoj zemlji mentalno zdravlje mladih ljudi se pogoršavalo, stopa samopovređivanja i samoubistava je porasla, a rezultati testova su opali.

Nijedno drugo objašnjenje ne odgovara vremenskoj liniji.

Hejtovo interesovanje je za decu mlađu od 16 godina, čiji su umovi plastičniji i stoga ranjiviji. Ali zašto pretpostaviti da su odrasli imuni?

Svi možemo da vidimo način na koji je zavisnost od ekrana učinila ljude manje zainteresovanim za nijanse, spremnijim da odstupe od svojih preferiranih zaključaka i sklonijim teorijama zavere.

Ne verujem da bi dementni i uglavnom bez činjenica argumenti o izborima 2020. godine uzeli maha u ranijem dobu.

„Gde god su ljudi dobro obavešteni, njima može verovati sopstvena vlada“, napisao je Tomas Džeferson. Nakon što je napisao te reči, ljudi su postajali sve bolje informisani, kako se pismenost širila, cena štampe je pala i vremenom je stigao internet.

Ali da li smo dostigli tačku zasićenja? Piše se i čita više reči nego ikada ranije, ali postajemo lenji u primeni filtera uverljivosti, doslednosti i zdravog razuma.

Kao i naši pre-pismeni i pre-prosvetiteljski preci, prihvatili smo pretpostavku da su oni koji se ne slažu sa nama jednostavno loši ljudi.

Kada Putin i Si razgovaraju, kao što su govorili na svom samitu ove nedelje, o zameni zapadnog svetskog poretka, imaju razloga da budu uvereni.

Taj poredak, liberalni poredak koji je postao uzdignut od 18. veka i dominantan posle 1945, zavisi od navike uma koju gubimo. U svetu koji ga nasledi, politička ubistva će biti najmanja naša briga.