Politički spektakl Trampa i Kima

Imajući u vidu bezbednosnu dinamiku i destruktivni potencijal u istočnoj Aziji, kao i celokupno višedecenijsko nasleđe Korejskog rata, pitanje Severne Koreje i njenih nuklearnih aspiracija je svakako jedan od najozbiljnijih globalnih problema i u tom smislu je svaki, makar i simboličan pozitivan pomak, dobrodošao, kaže za Danas Mladen Lišanin, iz Instituta za političke studije, komentarišući ishod istorijskog susreta Tramp-Kim u Singapuru.

Sličan stav deli i Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, koji za naš list kaže da je bilo mnogo faktora koji su ukazivali na mogući uspeh samita. Kao prvo, kako navodi Krstić, Tramp je imao jasan prioritet – denuklearizaciju. Pitanja zabrinjavajućeg stanja ljudskih prava i demokratije mu nisu bila na agendi, što je omogućilo da se za sto uopšte i sedne jer bi insistiranje na toj temi Severna Koreja shvatila kao ugrožavanje njenog režima. Kao drugo, ukazuje naš sagovornik, Kim DŽong Un od početka godine pravi krupne korake ka reintegraciji u međunarodnu zajednicu, računajući gestove dobre volje prema Južnoj Koreji i korake u pravcu uništenja nuklearnog arsenala. „Pripreme za samit bile su veoma ozbiljne, računajući i posete državnog sekretara SAD Majka Pompea Pjongjangu kao i severnokorejskog izaslanika Kim Jong Čola Vašingtonu. Jasno je da se na ovome radi već duže vreme, a bez adekvatne pripreme ni povoljan ishod ne bi bio moguć“, smatra Krstić.

Na samitu jeste postignuta saglasnost, potpisana deklaracija, ali pitanje na koje mnogi upućuju imajući u vidu promenjivu ćud obojice glavnih aktera singapurskog susreta jeste da li će postignuta obećanja biti ispunjenja ili će ostati mrtvo slovo na papiru. Kako navodi Lišanin, iza impulsivnosti i nekonvencionalnosti ponašanja Trampa i Kima često se kriju nešto promišljenije težnje ka ostvarivanju sopstvenih ciljeva u unutrašnjoj i spoljnoj politici. „S obzirom na značaj nuklearnog oružja za bezbednost Severa, bilo bi naivno očekivati da će se tamošnji režim odlučiti za brzu i jednostranu denuklearizaciju – Kim DŽong Un se zato u zvaničnom saopštenju obavezao da će „delovati u pravcu potpune denuklearizacije Korejskog poluostrva“, bez preciziranja dodatnih uslova i vremenskog okvira“, uveren je naš sagovornik. Prostora za dalje unapređenje odnosa na način koji bi istovremeno zadovoljio i SAD i Severnu Koreju, kao i ostale zainteresovane aktere (pre svega Južnu Koreju, Kinu, Rusiju i Japan) svakako ima, dodaje Lišanin, ali ne treba nužno očekivati brza i jednostavna rešenja.

Krstić je uveren da održivost rešenja nije neupitna i, kako navodi za Danas, ne bi bio prvi put da neki dogovor sa Severnom Korejom propadne. Ono što je važno, naglašava naš sagovornik, jeste da se u implementaciju dogovora sada faktički uključe i drugi važni akteri – Japan, Južna Koreja, Rusija i Kina. Raniji pregovori uključivali su i ove države, a postignuti dogovor je samo bilateralan, stoga je veoma važno barem posredno uključiti i njih u rešenje kako bi ono bilo održivo. „Konačno, neophodno je da prođe neko vreme da bi se Amerika uverila da Koreja zaista hoće da se denuklearizuje te da se Pjongjang uveri da Amerika zaista neće minirati režim Severne Koreje, jer je bezbednost njegove vlasti prioritet broj 1 za Kim DŽong Una“, smatra Krstić.

Analitička javnost, sudeći prema ocenama, nije mnogo iznenađena činjenicom da je Tramp samo dan ranije „okrenuo leđa“ kolegama, saveznicima na samitu G7 u Kanadi, a već sledećeg „pružio ruku“ dugogodišnjem neprijatelju. „Trampov otpor prema ustaljenim oblicima saradnje i koordinacije politika sa tradicionalnim zapadnim saveznicima nije ništa novo, jer je tako nešto najavljivao još u svojoj predsedničkoj kampanji. Uprkos trenutnoj krizi, odnosi SAD sa zemljama Zapada verovatno su dovoljno otporni da, makar u izmenjenom obliku, dugoročno ostanu dobri“, smatra Lišanin i dodaje da pitanje denuklearizacije Korejskog poluostrva i njegovo potencijalno uspešno rešavanje, s druge strane, zaista predstavlja kvalitativan pomak kada je reč o stabilnosti svetskog sistema. Isto važi i za Trampovo zalaganje da se Rusija vrati u okvir G8, zaključuje naš sagovornik, a ostaje nada, kako navodi, da će nešto od ovog spoljnopolitičkog entuzijazma zahvatiti i američko-iranske odnose, uprkos uticaju spoljnopolitičkih jastrebova sa obeju strana.

Novinar i bivši dugogodišnji dopisnik iz Vašingtona Milan Mišić ne bi ocenio samit Kima i Trampa baš uspešnim. Bio je to veliki politički spektakl, ocenjuje Mišić za Danas, po atmosferi sasvim drugačiji od onog prethodnog, odnosno samita G-7 u Kanadi. „Tramp je na samitu G-7 od američkih prijatelja napravio neprijatelje, dok je u Singapuru učinio suprotno, od američkog neprijatelja je napravio prijatelja. Ono što je postignuto posle 45-minutnih razgovora oči u oči jeste jedno zajedničko saopštenje, i to neveliko, staje na otprilike jednu kucanu stranicu, u kojem se najavljuje denuklearizacija Severne Koreje, ali se ne prognoziraju konkretni koraci i rokovi“. Od prvobitnog zahteva SAD da denuklearizacija bude „sveobuhvatna, proverljiva, nepovratna“, ostalo je, tvrdi Mišić, samo to da bude sveobuhvatna i kompletna. Može se reći da je najveći pobednik, odnosno dobitnik na samitu Kim DŽong Un, ukazuje naš sagovornik, pošto je „uspeo ono što nije pošlo za rukom ni njegovom ocu ni dedi, a to je da sedne naspram lidera najmoćnije zemlje na svetu i da u tom razgovoru s njim bude ravnopravno tretiran“.

Kako naš sagovornik navodi, sada zapravo sledi niz sastanaka državnog sekretara SAD s visokim severnookorejskim zvaničnicima. „Ono što je bitno za Severnu Koreju jeste da je dobila bezbednosne garancije. Ali, postoje sumnje da li će se Tramp toga pridržavati imajući u vidu njegovu nedoslednost, odnosno to da se, na primer, takoreći u poslednjem trenutku, predomislio kada je reč o samitu u Kanadi i povukao podršku za zajedničko saopštenje. S druge strane, teško da će se Kim odreći svog najvećeg aduta, odnosno nuklearnog arsenala, zarad, metaforički rečeno, „MekDonaldsa u Pjongjangu“.“

Tramp ostaje Tramp, komentar je Mišića, o činjenici da je Tramp takoreći okrenuo leđa saveznicima na samitu u Kanadi, a sada se okrenuo Kimu, dojučerašnjem neprijatelju SAD. „Čak je i sam priznao da nema principe u spoljnoj politici, samo ćefove, da reaguje instinktivno, odnosno da ga ne zanimaju činjenice“, podseća naš sagovornik.

Dokument koji je proizvod samita lidera SAD i Severne Koreje, a koji je Tramp pozdravio kao „veoma sveobuhvatan“, prema oceni Gardijana, ne sadrži mnogo više od postojećeg sporazuma o denuklearizaciji. Retorika dokumenta koji su Tramp i Kim potpisali se ne poklapa s načinom na koji ga je američki predsednik dramatično promovisao na kraju istorijskog samita, piše britanski list. Tramp ga je ocenio kao „veoma sveobuhvatan“ sporazum koji će se „baviti veoma velikim i opasnim problemom za svet.“

Gardijan, međutim, ističe da je sama činjenica da su se dvojica lidera uopšte sastala od izuzetnog značaja, kao i to da je pet sati koliko su proveli zajedno iznedrilo mogućnost za nešto što može rezultirati konkretnijim koracima ka denuklearizaciji. Ali, kako se navodi, dokument se ne razlikuje mnogo od sporazuma koji su izdali Kim i južnokorejski predsednik Mun DŽae In nakon što su se krajem aprila sastali na južnoj strani demilitarizovane zone.

Dokument koji su Kim i Tramp potpisali se sastoji od četiri tačke. Prvo, Sjedinjene Države i Demokratska Narodna Republika Koreja posvećene su uspostavljanju novih odnosa u skladu sa žudnjom naroda dve zemlje za mirom i prosperitetom. Drugo, SAD i DNRK će ujediniti napore da izgrade stalan i stabilan mirovni režim na Korejskom poluostrvu. Treće, reafirmišući Deklaraciju iz Panmundžoma od 27. aprila 2018. DNRK se obavezuje da će raditi na potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva. Britanski list ističe da je ovo najvažnija, ali, lako se može ispostaviti, najproblematičnija tačka dokumenta. Taj proces, ako do njega uopšte i dođe, bi mogao da traje godinama i mogao bi da košta milijarde dolara. Takođe je sporno i to što nije precizno definisano šta se pod denuklearizacijom podrazumeva. U Vašingtonu se zahteva da se Kim odrekne nuklearnih ambicija. Ali, interpretacija Severne Koreje je komplikovanija – ona smatra da denuklearizacija treba da uključuje i povlačenje SAD iz Južne Koreje. Zapravo se stiče utisak da jedni govore o denuklearizaciji Severne Koreje, a drugi o denuklearizaciji Korejskog poluostrva.

Četvrto, SAD i DNRK su posvećene otkrivanju posmrtnih ostataka nestalih zarobljenika i vojnika u ratu 1950-1953. (POW/MIA), uključujući hitnu repatrijaciju onih koji su već identifikovani.

Đavo je u detaljima

Reakcije međunarodne zajednice na ishod samita u Singapuru uglavnom su pozitivne. Južnokorejski predsednik Mun DŽae In, koji se početkom godine i sam sastao sa Kimom, kazao je da će „dve Koreje i SAD ispisati novu istoriju mira i saradnje“. Prema ocenama, međutim, „tačno značenje i nameru onoga što je Tramp rekao tek treba proceniti“. Kina, severnokorejski glavni diplomatski i ekonomski saveznik, navodi također da je susret stvorio „novu istoriju“. Ministarstvo inostranih poslova ove zemlje navodi da bi sankcije Severu mogle da budu ublažene ili ukinute ukoliko se Pjongjang bude pridržavao rezolucija UN. Japanski premijer Šinzo Abe pohvalio je lidersku ulogu predsednika Trampa i njegove napore naglašavajući da podržava severnokorejsko obećanje o denuklearizaciji kao „korak u pravcu sveobuhvatne rezolucije o pitanjima vezanim za Severnu Koreju“.

Iz Rusije, međutim, stiže upozorenje da je „đavo u detaljima“ dok Iran ukazuje da ne bi trebalo verovati američkom lideru Trampu koji se nedavno povukao iz nuklearnog dogovora sa Iranom.

Suze Denisa Rodmana

Na samitu u Singapuru severnokorejski lider Kim DŽong Un imao je podršku svog prijatelja Denisa Rodmana, nekadašnje zvezde američke košarke. U vrlo emotivnom intervjuu za CNN, Rodman je pokušao da objasni da je upravo ovakav ishod i očekivao i predviđao pre mesec dana kada se sve činilo nemogućim. Sa kapom na glavi na kojoj je pisao „Načini Ameriku ponovo velikom“ i majicom sa imenom njegovog sponzora Potkoin, Rodman je sa suzama u očima izrazio zadovoljstvo ishodom samita istovremeno se sećajući reakcija na njegove kontroverzne posete Pjongjangu tokom kojih se sastajao sa Kimom. „Govorio sam svima vrata će biti otvorena“.

„Neverovatno, neverovatno, neverovatno je. Kada sam govorio o ovim stvarima, kada sam se vraćao kući iz Pjongjanga, dobijao sam pretnje smrću. Verovao sam u Severnu Koreju. Ali, uzdignute glave znao sam da će se stvari promeniti. Znao sam to i bio sam jedini. Nikada me niko nije čuo. Ali izdržao sam sve kritike i i dalje stojim. Danas je veliki dan za sve, Singapur, Tokio, Kina, sve. Ovo je veliki dan, ovde sam da to vidim. Srećan sam“.

Bivša zvezda NBA lige jedan je od nekolicine zapadnjaka koji su se sastali sa Kimom sa kojim je razvio neverovatno prijateljstvo zbog Kimove ljubavi prema košarci. Opisujući svoje susrete sa Kimom, Rodman kaže: „On je kao veliko dete, čak iako je malog rasta. On želi da dođe u Ameriku. Želi da uživa u životu“. Rodman kaže da je pokušavao da prenese i Baraku Obami ono što je čuo od Kima ali ga niko nije slušao. Bivša zvezda američke košarke navodi da je stekao poverenje Kima nakon što je obećao da će 2014. odvesti ekipu bivših NBA igrača u Severnu Koreju. „Daću ti nešto za rođendan“, rekao sam mu. „Evo dovodim ti tim profesionalnih košarkaša“. On me je upitao da li mogu to. Odgovorio sam mu da mogu. „Čak iako to nisam mogao znao sam da ću usled neuspeha imati probleme. Ali uz pomoć mog sponzora Potkoin uspeo sam to. Kim mi je tada rekao da je to bio prvi put da neko održi dato obećanje za njega i njegovu zemlju.