Foto: EPA-EFE/SPUTNIK/KREMLIN POOL U protekle dve godine, imali smo mnoštvo predviđanja koja su sugerisala da su dani ruskog predsednika Vladimira Putina odbrojani; da će se Rusi okrenuti protiv njega; da će ga oligarsi i ruska elita zbaciti u puču u Kremlju jer su na meti zapadnih sankcija i ljuti zbog svoje zamrznute imovine u inostranstvu.
Čak je i Mihail Kasjanov, Putinov premijer od 2000. do 2004. samouvereno predviđao da bi predsednikov stisak na vlasti mogao naglo da opadne: „Za tri ili četiri meseca, verujem da će doći do ključne promene“, govorio je 2022 Kasjanov koji živi u egzilu, podseća Politico u analizi.
Još jedna priča koja se ponavlja je da Putin boluje od fatalne bolesti.
„On je već dugo bolestan; Siguran sam da ima rak. Mislim da će umreti vrlo brzo. Nadam se vrlo brzo“, najavio je početkom prošle godine Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije.
I dok je neuspešna pobuna bivšeg šefa Vagnera Jevgenija Prigožina prošlog leta izazvala više nade i predviđanja da će to, sigurno, biti početak Putinovog raspleta, nije se pokazalo tako.
Sada, devet meseci kasnije, Putinova vlast je čvršća nego što je ikada bila, i on je na putu da postane ruski vladar sa najdužim stažom od careva, pretekavši Josifa Staljina.
A imitacija izbora na kojima je dobio 87 odsto glasova samo je poslužila da se podvuče očigledna činjenica – da je uspostavio potpunu represivnu kontrolu u svojoj zemlji.
Oligarsi znaju da se šefu ne prkosi. Treba samo da pogledaju šta se dogodilo onima koji su se usudili – od Borisa Berezovskog, koji je pronađen mrtav u svojoj kući u Berkširu u Engleskoj do Mihaila Hodorkovskog, koji je proveo deceniju u Putinovim tamnicama.
A svi znamo da Putinovo prijateljstvo sa Prigožinom nije sprečilo da se šef Vagnera strada u avionskoj nesreći.
„Budite hrabri. Jednog dana ćemo pobediti“, molila je prkosna Julija Navaljna, udovica preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog nakon što je glasala u ruskoj ambasadi u Berlinu, ispisujući na glasačkom papiru ime svog pokojnog muža.
Ali kada?
Putin je godinama uporno odbijao da pomene Navaljnog, najglasnijeg protivnika Kremlja više od jedne decenije, po imenu – nazivajući ga „berlinskim pacijentom“ ili „ovom osobom“.
Onda se Putin u svom govoru u nedelju iznenada udostojio da upotrebi ime svog protivnika, nazvavši smrt Navaljnog u arktičkoj kaznenoj koloniji „tužnim događajem“.
„Ako zaista želite da pobedite Putina, morate da postanete inovator, morate da prestanete da budete dosadni“, savetovala je Navaljna u Evropskom parlamentu prošlog meseca. Ali sada je inovativni Navaljni preminuo.
„Bio je genije kada su u pitanju pametne inicijative i zaista je razumeo eru društvenih medija“, rekao je Hodorkovski za Politiko.
Ali čak i pametni memovi i vratolomije poput predizbornog protesta „Podne protiv Putina“ inspirisanog Navaljnim neće ozbiljno potkopati ruskog lidera – koliko god da se ističu i aplaudiraju u zapadnim novinama.
Oni mogu da podignu moral disidenta i da iritiraju Kremlj, ali neće izazvati Putinov pad – ili pad sistema vlasti koji je on oblikovao – koji, sudeći po nedavnim istraživanjima javnog mnjenja centra Levada, ima podršku većine Rusa sa aktuelnim rejtingom odobravanja od 86 odsto.
Verovati u suprotno je samo želja.
Odsustvo bilo kakvog ozbiljnog masovnog protesta protiv Putina unutar Rusije – a kamoli protiv njegovog rata protiv Ukrajine – dovoljno govori.
I tvrda moć pobeđuje meku moć. Za neke, lekcija koju treba izvući jeste da Rusi moraju uzeti oružje.
Mirna opozicija je „ćorsokak“ rekao je Ilja Ponomarjov, bivši ruski poslanik koji je postao disident.
Ponomarjov sada živi u Kijevu i portparol je Legije slobode Rusije, dobrovoljačke milicije sa sedištem u Ukrajini za koju se smatra da broji oko 2.000 ruskih disidenata i prebega – iako neki u ruskoj opoziciji procenjuju da je taj broj mnogo manji.
„Ako ljudi neće uzeti oružje, to nas neće odvesti nikuda. Ljudi će uvek naći izgovore da ništa ne urade, ali moramo da se borimo“, rekao je on za Politico.
Protest „Podne protiv Putina“, na kome su opoziciono nastrojeni Rusi koje je Julija Navaljna podsticala da pokvare svoje glasačke listiće ili pišu u ime njenog pokojnog muža, prema rečima Ponomarjova, je samo povećao učešće na lažnim izborima i omogućilo ruskim državnim medijima da emituju snimke birača koji stoje u redu na biračkim mestima, dodajući lažni utisak o legitimnosti.
On je pozvao Navaljnu, kao i druge opozicione ličnosti poput Hodorkovskog i Garija Kasparova, da „uspostave saradnju šire opozicije i odluče šta da rade, a šta ne – to sam joj rekao“.
Ali ona nije odgovorila na njegov apel.
„Pretpostavljam da će nastaviti putem svog muža i neće sarađivati sa drugima u opoziciji.
Tamo gde ljudi ne žele da sarađuju, mislim da nisu zainteresovani da obezbede pobedu, već sebi prave odvojene uloge i stavljaju lične koristi ispred koristi za sve“, dodao je Ponomarjov.
U međuvremenu, Hodorkovski vidi predloženu Ponomarjovu strategiju nasilnog preokreta kao nerealnu i osuđenu na propast.
Koliko god da je nasilna ili mirna, ruska opozicija izgleda irelevantna, ma koliko o njoj govorili neki komentatori na Zapadu, nadajući se da će podići raspoloženje.
„Ruska prodemokratska opozicija je u velikoj meri bila potrošena sila mnogo pre februara 2022. „, tvrde analitičari iz Centra za analizu evropske politike u svom nedavnom izveštaju „Ograničavanje Rusije, obezbeđivanje Evrope“.
I dok mnogi od ovih pojedinaca sada nastavljaju borbu iz inostranstva i „igraju važnu ulogu u pomaganju u dobijanju informacija u i iz Rusije, podržavajući ukrajinske i ruske izbeglice i zalažući se u ime političkih zatvorenika, kao i u organizovanju uglavnom uzaludnih radnji otpora na terenu, malo je smisla da bilo koji od ovih napora može dovesti do promene sastava ili pravca ruskog režima“, napisali su oni.
Dakle, šta sve ovo znači za Ukrajinu i Zapad?
To znači da je poraz Rusije u Ukrajini jedini realan cilj. Ovo ne samo da bi Ukrajini omogućilo suvereno pravo da bira sopstvenu sudbinu, već bi takođe odvratilo Putina od dalje agresije – a moglo bi samo da spasi i Rusiju, jer je jedina stvar koja bi potencijalno mogla da promeni političku dinamiku zemlje.
Ali da bi takva pobeda bila postignuta, Zapad mora da ubrza snabdevanje oružjem i vojnu pomoć, i pomogne Ukrajini da prebrodi predstojeće ruske ofanzive koje će verovatno ciljati Harkov i Odesu, kao i da se izgradi za još jedan udar da pokuša da izgura Rusiju.
Poželjno razmišljanje da su Putinovi dani odbrojani i da će ga memovi srušiti treba odgurnuti u stranu. Vreme je da se ozbiljno uozbiljimo, rekao je za Politico Mihail Podoljak, politički savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
„Zato što vreme favorizuje Rusiju, a ne Ukrajinu“. Jer „na ruskoj strani se prilagođavaju dugom ratu; oni su potpuno obnovili svoju zemlju imajući u vidu rat. To je autoritarna zemlja koja je potpuno pod kontrolom vertikale moći. Prvi prioritet je da Rusija mora biti poražena“, rekao je on.
Sa Putinove tačke gledišta, „Ako Rusija izgubi, proći će kroz transformaciju iznutra. Ako pobedi, dominiraće Evropom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
