Šta će se desiti ako se desničari Italije i Francuske ujedine – mogu li Marin Le Pen i Đorđa Meloni zajedno?

Ove nedelje, njena stranka Nacionalno okupljanje napravila je veliki korak ka preuzimanju vlasti, prvi put u svojoj istoriji na nacionalnim izborima.

U nedelju, u prvom krugu parlamentarnih izbora, stranka je osvojila više od 33 odsto glasova, daleko ispred široke levičarske alijanse i Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Rezultat obećava da će Francusku gurnuti u politička i ekonomska previranja. Još jednom, očekuje se da će druge stranke u zemlji zamoliti svoje birače da se udruže kako bi sprečili Nacionalno okupljanje da osvoji većinu.

Najverovatniji ishod drugog kruga glasanja 7. jula jeste parlament u kojem niko nema većinu – ali ne može se isključiti vlada koju vodi 28-godišnji Žordan Bardela, štićenik Le Penove.

Snažan učinak Nacionalnog okupljanja takođe otvara mogućnost da bi Le Pen – koja je vodila kampanju za distanciranje od NATO-a i EU i obećala bolje odnose sa Rusijom – konačno mogla da se uspešno kandiduje za predsednicu 2027. godine, šaljući šok širom zapadnog sveta.

Za establišment u Parizu i Briselu, goruće pitanje jeste da li Le Pen zaista misli ono što kaže.

U Italiji, Đorđa Meloni – desničarka koja je postala premijerka 2022. – preoblikovala se u konstruktivnog konzervativnog lidera, podržavajući Ukrajinu i blisko sarađujući sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Da Le Penova bude izabrana za predsednicu Francuske, sedme po veličini svetske ekonomije i nuklearne sile, da li bi se moglo računati da će ona napraviti sličnu metamorfozu, proces koji je francuska štampa nazvala melonizacijom?

Ili bi verovatnije svoju novostečenu moć usmerila na dva stuba evropskog političkog poretka?

Od Benita do Ursule: Neofašistički koreni Melonijeve

Pre nego što je postala premijerka, malo je u Meloninoj biografiji ukazivalo na to da će je slaviti američki predsednik Džo Bajden i da će joj se udvarati neke od najvažnijih ličnosti u Briselu.

Italijanska liderka je počela da se bavi politikom sa 15 godina kada se pridružila omladinskom delu neofašističke političke partije čiji je simbol bio trobojni plamen i koju je posle Drugog svetskog rata osnovao šef kabineta u poslednjoj vladi Benita Musolinija.

Bila je tinejdžerka aktivistkinja kada je na sada već poznatom snimku rekla da je italijanski diktator bio „dobar političar“.

Nakon što je izabrana u parlament 2006. Silvio Berluskoni ju je izabrao da bude najmlađa ministarka Italije od kraja Drugog svetskog rata.

Nakon što je ta vlada pala 2011. Meloni je osnovala krajnje desničarsku partiju Braća Italije, odabravši trobojni plamen kao svoj simbol.

Većinu naredne decenije provela je u političkoj divljini, gradeći sledbenike retorikom o imigraciji i LGBTQ+ pravima i čestim napadima na Brisel, Berlin i Pariz.

Ali dok je slavila pobedu Vladimira Putina na izborima 2018. kao predstavljanje „nedvosmislene volje ruskog naroda“, ona se okrenula nakon invazije na Ukrajinu, postavši jedan od najglasnijih protivnika ruskog predsednika pre nego što je postala premijerka 2022.

„Promenila se, ali je lojalna trobojnom plamenu, postoji određena vernost neofašizmu“, smatra Mark Lazar, stručnjak za francusko-italijansku politiku na univerzitetima Sciences Po i Luiss. Ipak, Meloni je blisko sarađivala sa NATO-om i EU, dodao je on.

Nasuprot tome, Le Pen je godinama pokušavala da ublaži svoj imidž. Nakon što je preuzela svoju stranku od svog oca – Žan-Mari Le Pena, negatora holokausta koji je svojevremeno odbacio nacističke gasne komore kao „detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata – pokrenula je proces dedemonizacije.

To je uključivalo izbacivanje njenog oca iz stranke 2015. davanje novog imena i regrutovanje Bardela kao ugledno lice Nacionalnog skupa.

Međutim, ono što Le Penova nije uradila a to je da nije umanjila žar na NATO i EU. Iako je odustala od ranijih poziva da napusti EU ili njenu zajedničku valutu, nije krila da prezire Brisel i da želi da smanji ovlašćenja Komisije.

Le Penova predsednička platforma za 2022. uključivala je pozive Francuskoj da napusti integrisanu vojnu komandu NATO-a.

I dok je osudila rat u Ukrajini, njena stranka je bila uzdržana na ključnim glasovima u Francuskoj i u Evropskom parlamentu za podršku Kijevu. Izveštaj francuskog parlamenta iz 2023. optužio je Nacionalni skup da služi kao portparol Kremlja.

Demonizacija Le Penove

Međutim, kako se sve više približavao vlasti, Nacionalni skup je nastojao da umanji značaj nekih od svojih radikalnijih obećanja.

U toku ovonedeljnih izbora, stranka Le Penove je nagovestila da će verovatno odustati od nekih od svojih raskošnijih planova potrošnje, uključujući obećanje da će smanjiti starosnu granicu za penzionisanje na 60 godina.

Stranka je takođe tiho uklonila deo svoje odbrambene politike sa svoje veb stranice, izbrisavši delove koji su predlagali produbljivanje diplomatskih veza sa Rusijom, zaustavljanje projekata saradnje sa Nemačkom i napuštanje integrisane vojne komande NATO-a.

Bardela sada opisuje Rusiju kao „višedimenzionalnu pretnju i za Francusku i za Evropu“.

Govoreći za Politico u martu, Bardela je rekao da, iako Nacionalni skup i dalje želi da napusti integrisanu komandu NATO-a, to će učiniti tek nakon što se rat u Ukrajini završi.

„U ratu se ne menjaju ugovori“, rekao je Bardela.

Le Pen je jasno stavila malo vode u svoje vino“, rekao je Tjeri Šopen, stručnjak na Institutu Žak Delor i profesor na Evropskom koledžu, iako je dodao da Nacionalni skup još uvek drži, kako je rekao, „radikalne pozicije“, kao što je uverenje da francuski zakon treba da ima primat nad pravilima EU.

Neki su protumačili Le Penovu repozicioniranje kao indikaciju da liderka francuske krajnje desnice planira da sledi Melonijevo vođstvo i radi sa EU i NATO, a ne protiv njih.

„Možete povući paralelu sa vladom Melonijeve“, rekao je Frančesko Saraceno, profesor ekonomije na Sciences Po Paris.

„Ekonomija i odnosi sa Evropom su teme na kojima Meloni ima najmanje obeleženu teritoriju jer u stvari postoje ograničenja koja je teško zaobići“.

Francuski poslovni rukovodilac koji je dobio anonimnost da govori iskreno je rekao da su preduzetnici u zemlji više uplašeni mogućnošću vlade koju predvodi levičarski Novi narodni front nego Nacionalni skup Le Penove.

„Ako želi ozbiljnu priliku na izborima 2027, mora da pokaže da može da bude političar koji daje rezultate“, rekao je diplomata iz Brisela iz jedne zemlje EU, napominjući da će Le Pen morati da bira između toga da sledi primer Melonijeve ili da igra neprijateljsku ulogu kao što je to učinio mađarski premijer Viktor Orban.

„Ako želite da budete političar koji donosi rezultate, ne možete ići pravo protiv EU“, rekao je diplomata.

Le Pen sušta suprotnost Meloni

Dakle, da li primer Meloni znači da zapadni establišment može da diše lako?

Verovatno ne.

Bez obzira na njihov položaj na međunarodnoj sceni, nijedan liderka nije ublažila svoju poziciju kod kuće.

Le Pen se i dalje zalaže za oduzimanje socijalnih beneficija roditeljima maloletnika osuđenih za zločine i pozvala je da se osobama sa više državljanstava zabrani da budu na visokim poslovima u javnoj upravi.

Otkriveno je da su neki od njenih kandidata za francuski parlament davali rasističke i antisemitske komentare.

Meloni se takođe držala nekih od svojih najkonzervativnijih pozicija, podnoseći zakone koji bi omogućili aktivistima protiv abortusa mesto u klinikama koje pružaju proceduru.

Lideri omladinskog krila njene stranke snimljeni su kako daju antisemitske komentare i hvale se da su fašisti, nacisti i rasisti.

Što se tiče spoljne politike i evropskih poslova, Le Penova bi imala više manevarskog prostora od Meloni, koja kao lider koalicione vlade i mora da koordinira sa svojim partnerima.

Pred prošlonedeljni prvi krug izbora Le Penova je obećala da će osporiti Makrona po pitanju spoljne politike – što je tradicionalno prerogativ predsednika – ako njena stranka dobije većinu u parlamentu.

Makron će, kako je rekla, biti sprečen da pošalje vojne trenere u pomoć Ukrajini. „Predsednik neće moći da pošalje trupe u Ukrajinu“, rekla je Le Pen u intervjuu za dnevnik Le Telegram.

„Le Pen je sušta suprotnost Meloni“, smatra Bendžamin Hadad, odlazeći poslanik Makronove stranke koji se kandiduje za reizbor.

„Ona je odbila sve oblike podrške Ukrajini, imala je na dnevnom redu povlačenje NATO-a i proruska je. Njena vizija bi oslabila Francusku i Evropu u vreme rata na našem kontinentu“.

Iako su i Italija i Francuska veoma zadužene zemlje, veličina Francuske i njena ključna uloga u svim dosijeima EU dali bi Le Penovoj veću moć uticaja na Brisel. „Francuska je jača zemlja od Italije i manje zavisi od Evrope, tako da bi moglo biti još nekoliko potresa“, dodao je Saraceno, ekonomista.

Filip Olivije, Le Penin zet i bliski savetnik, tvrdi da, iako je Rim previše zavisan od fondova EU da bi se borio sa Briselom, Pariz bi se suočio sa mnogo manje ograničenja.

„Italija nije u istoj ekonomskoj situaciji kao Francuska… imamo više prostora da savijemo Brisel“, rekao je Olivije, koji je ponovo izabran u Evropski parlament u junu. „Pošto smo u Francuskoj, slobodniji smo, nismo porobljeni“, dodao je on.

S obzirom na snagu njene retorike, Le Penova bi takođe bila pod pritiskom svojih pristalica da ispuni neka od svojih radikalnih obećanja.

„To je komplikovaniji zaokret“, rekao je Lazar, stručnjak za francusko-italijansku politiku.

„Odustajanje od svoje pozicije koštalo bi njen konsenzus i razočaralo bi deo njenih evroskeptičkih glasača.

Tim krajnje desnice

Upitana uoči predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. da li joj je draža Le Pen od Makrona, Meloni je odgovorila da se ne oseća ni jednim ni drugim.

Ona je takođe odbacila predlog Le Penove da se udruži uoči prošlomesečnih izbora za Evropski parlament.

Ali jedno je podstaći politički toksičnu opozicionu figuru, posebno kada ste sami izolovani. Drugo je suočiti se sa potencijalnim istomišljenikom, predsednikom druge po veličini privrede EU.

Meloni je u ponedeljak čestitala Le Penovoj na pobedi u prvom krugu izbora i podržala njenu stranku za drugi krug glasanja u nedelju.

Francuska je, napomenula je, veoma polarizovana zemlja i „očigledno, više volim desnicu“.

Tokom sastanka Evropskog saveta prošlog meseca, italijanska liderka je navodno bila besna zbog isključenja iz debate o izboru lidera EU na ključne pozicije, pridruživši se tako mađarskom premijeru Orbanu.

Sami Meloni i Orban su mogli malo toga da postignu. Sa Le Pen za stolom, ishod bi mogao biti drugačiji.

Kada je reč o Le Penovoj i Meloni, bolje pitanje možda nije da li će se jedna ponašati kao druga. Tako bi se obe ponašale da se zajedno nađu na vlasti.

„Biće druga priča ako Nacionalno okupljanje pobedi na predsedničkim izborima 2027. godine i dobije apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini“, predvideo je Šopen, politikolog. „U tom slučaju postoji realan rizik od usvajanja mnogo radikalnijeg i konfrontirajućeg stava“.