Za njega je EU „mini Kina“: Da li se u Evropi pripremaju na Trampovu pobedu?

Politički analitičari i anketari koji rade za vlade širom kontinenta sve više vide bivšeg republikanskog predsednika kao spremnog za jedan od najneverovatnijih povrataka u istoriji, piše Politico.

Niko ne misli da kandidatkinja Demokratske stranke, potpredsednica Kamala Haris, nema šanse, ali bi njen izbor u velikoj meri bio nastavak statusa kvo.

Trampova pobeda bi poslala cunami panike širom kontinenta koji uglavnom nema kormilara i već se muči da vodi dva rata na svojoj periferiji.

Evropska unija je već preživela jedno Trampovo predsedavanje i neki lideri bi čak tvrdili da je zbog toga postao jači.

Ali u evropskim prestonicama se stvara konsenzus: povratak glavnog ometača bi ohrabrio ruskog predsednika Vladimira Putina, potencijalno bi pokrenuo destruktivni trgovinski rat i rasplamsao političke podele širom kontinenta.

„Drugi Trampov mandat bi bio drugačiji“, rekla je Lesli Vinjamuri, direktorka programa za SAD i Amerika u Chatham House, britanskom trustu mozgova.

„Sada zna za koga smatra da mu je naneo nepravdu i na međunarodnoj sceni i kod kuće i razradio je sa timom oko sebe neke planove“.

Ohrabrio bi Putina

Posle prvih Trampovih izbora 2016. evropski lideri su mogli da se uteše da je, šta god da se dešavalo preko Atlantika, sam kontinent bio ostrvo stabilnosti, bezbedno pod vođstvom moćne nemačke kancelarke Angele Merkel.

Ovog puta, evropsko vođstvo je uglavnom odsutno. Naslednik Merkelove Olaf Šolc jedva održava svoju koaliciju na okupu, dok je francuski predsednik Emanuel Makron oslabljen od strane ohrabrene krajnje desnice.

Ne samo da je Evropa u ovom trenutku posebno slaba, sa posrnutom ekonomijom i liderima koji se bore u Nemačkoj i Francuskoj; to bi bio drugačiji Tramp koji bi se potresao na samitima NATO-a i međunarodnim skupovima iz verzije 2016-20.

Kao prvo, oslobodili bi ga američki zvaničnici koji su pokušali da ga obuzdaju tokom njegovog prvog mandata.

S druge strane, predsednik koji je jednom rekao da je EU jedan od američkih „najvećih neprijatelja“ verovatno bi gledao preko Atlantika sa ozbiljnim čipom na ramenu.

U međuvremenu, region oko Evrope gori. Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku zaokupljaju pažnju lidera i crpe zapadne vojne i finansijske resurse.

Bez stalne podrške Vašingtona, postoje ozbiljna pitanja o tome koliko će još Ukrajina moći da izdrži protiv Putinovih snaga.

U Londonu, nova vlada Kira Starmera brine se da će Tramp povući tepih ispod Vladimira Zelenskog, prekinuti vojnu pomoć Kijevu ili je usloviti hitnim mirovnim pregovorima koji bi ustupili teritoriju Moskvi.

Trampovo obećanje da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata od preuzimanja vlasti se sa sličnom ozbiljnošću shvata i u drugim evropskim prestonicama.

„Pomoć bi mogla prestati preko noći“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Putin će želeti da to iskoristi i kaže da uzima Donbas, Krim, a onda ću čekati sledeći put“.

A sledeći put mogao bi biti ruski napad na zemlju poput Estonije, Litvanije ili Letonije – sve članice EU i NATO – dok Putin nastoji da testira Trampovu ionako mlaku posvećenost NATO-u i odredbama vojne alijanse o međusobnoj odbrani.

Francuska je iskoristila mogućnost Trampovog predsedništva da podstakne druge evropske zemlje da pojačaju svoje vojne sposobnosti.

„Ne možemo dozvoliti da birači u Viskonsinu odlučuju o evropskoj bezbednosti“, rekao je francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad za Politico.

Hadad je rekao da će Francuska raditi sa onim ko pobedi na američkim izborima u utorak, ali je insistirao da Evropa hitno mora da razmisli o tome kako da se kreće u svetu u kome se na Vašington više ne može računati.

„To je naša evropska bezbednost“, rekao je Hadad. „Moramo biti sposobni da podržimo Ukrajince bez obzira na rezultat izbora u SAD“.

Nevolja je u tome što su evropski lideri uključujući Francusku u poslednje dve godine iznosili argumente za jačanje svojih vojski. Pa ipak, osim Poljske, malo ko je to uradio.

Strahovi od trgovinskog rata

Druga evropska preokupacija jeste da će Tramp ponovo zapaliti transatlantski trgovinski rat.

On je zapretio da će uvesti carine od 10 do 20 procenata na sav uvoz u SAD kako bi vratio proizvodne poslove kući – i dok je Peking i dalje u fokusu njegovog gneva, on ima mnogo inata.

Tramp je prošle nedelje nazvao EU „mini Kinom“.

Najviši evropski trgovinski zvaničnici nedavno su rekli ambasadorima EU da će biti spremni da reaguju na potencijalne trgovinske sporove ako bude potrebno.

I u Londonu rizik od ponovnog trgovinskog rata takođe je na umu Starmerovog tima.

Kao i njihovi evropski kolege, britanski zvaničnici rade na planovima za vanredne situacije ako Tramp pobedi i odluči da sprovede svoje tarifne pretnje.

Tramp je predložio carinu od 100 odsto na sva uvozna vozila, što bi bila katastrofalna vest za zemlje sa značajnom automobilskom industrijom.

Nemačka ekonomija, na primer, koja se već bori, pretrpela bi pad od -0,23 odsto bruto domaćeg proizvoda kao rezultat Trampove trgovinske politike, prema studiji koju je objavila Londonska škola ekonomije (LSE).

„Ove tarife će uticati na američku ekonomiju, a ne samo na kineski i evropski sektor, tako da ako Tramp bude izabran, bilo užasno za ekonomije širom sveta“, naveo je autor studije Aurelian Sosej, sa LSE-ovog istraživačkog instituta Grantham.

Antagonizam izazvan trgovinskim ratom ne bi imao samo ekonomski uticaj. Kada je u pitanju bezbednost, London je tradicionalno bio jedan od najbližih saveznika Vašingtona. Ali političke tenzije su već vidljive.

Odnosi između Trampa i Starmerove nove vlade levog centra već su u problemu.

Republikanac je kritikovao Starmerovu „krajnju levu” Laburističku partiju zbog slanja aktivista u kampanju za Haris na izborima, tvrdeći da to predstavlja strano mešanje u američku demokratiju.

Njegova kampanja je podnela pravnu tužbu protiv stranke zbog navoda o „stranom mešanju“.

Trampov rekord na Bliskom istoku je još jedan razlog za zabrinutost Evropljana. U svom prvom mandatu odbacio je iranski nuklearni sporazum koji su podržale Nemačka, Francuska, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Drugi Trampov mandat bi doveo do povratka njegove politike ’maksimalnog pritiska’ na Iran, što bi moglo da uključi mogućnost direktnih udara na Iran i ciljanih atentata“, navodi se u analizi Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.

„Iako bi plan administracije bio da ponovo uspostavi odvraćanje, rizik od direktne konfrontacije između Vašingtona i Teherana bi se povećao.

Evropske podele

Zatim postoji pritisak koji bi drugo Trampovo predsedništvo izvršilo na samu Evropu.

U SAD, Tramp je političar sa najvećim podelama tog doba. On takođe razdvaja evropske vlade jedne od drugih, faktor koji će zvaničnicima u Briselu otežati koordinaciju bilo kakvog odgovora širom EU na trgovinu ili bezbednost.

Lideri u Londonu, Berlinu i Parizu mogli bi da odstupe od Trampove pobede.

Ali evropski autoritarci i lideri ekstremne desnice, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i italijanske premijerke Đorđe Meloni, videće to kao potvrdu svojih pozicija.

Orban, koji je raskinuo sa drugim evropskim liderima tako što je prošlog leta otputovao u Moskvu da poseti Putina, bio je redovan na okupljanjima ultrakonzervativaca u Sjedinjenim Državama u kojima dominira Tramp.

To je navelo neke da nagađaju da bi on mogao biti srećan da brzo uputi svoje čestitke bivšem predsednik SAD čak i ako je izborni rezultat daleko od jasnog.

Što se tiče Meloni, njeni saveznici u Rimu kažu da bi bila u savršenoj poziciji da deluje kao nova šaptač Trampu u Evropi.

Andrea Di Đuzepe, član italijanskog parlamenta koji predstavlja Italijane u Severnoj Americi i član Melonijeve partije Braća Italije, rekao je da će Rim pozdraviti pobedu Trampa.

„Ako je predsedniku Trampu potreban posrednik sa Evropom, ko je bolji od Đorđe Meloni? rekao je Di Đuzepe. „Ona je od prvog sata bila Trampista“.

Čak i u Nemačkoj, neki vide priliku u pobedi Trampa.

Visoke ličnosti u vladi privatno priznaju da bi veća verovatnoća da će se koalicija kancelara Šolca raspasti ako Haris pobedi.

To je zato što bi izgledi da se Tramp vrati u Belu kuću tolika pretnja globalnoj političkoj stabilnosti da bi sve tri vladajuće koalicione stranke morale ponovo da razmisle pre nego što raskinu svoj savez.