Politico: Liz Trus tajno lobirala kod ministara da „ubrzaju“ izvoz oružja u Kinu

U privatnom pismu od avgusta 2023, Tras, koja sebe smatra najistaknutijim kineskim jastrebom u torijevskim klupama, zatražila je od sekretara za poslovanje i trgovinu Kemija Badenoha da interveniše u ime britanskog proizvođača odbrane koji se nadao da će Kini prodati vojnu opremu.

Britanski bezbednosni zvaničnici blokirali su kompaniji Ričmond odbrambeni sistem – firma sa sedištem u okrugu Norfolk – da izvozi opremu za uklanjanje mina u Narodnu Republiku Kinu.

Stručnjaci strahuju da bi Peking mogao da koristi opremu u invaziji na Tajvan. Ali Tras se izgleda nije dvoumila oko toga da iznese slučaj firme u privatnoj poruci Badenohu, koga je imenovala u vladu prethodne godine tokom svog kratkog mandata kao britanske premijerke.

„Dragi Kemi“, počinje pismo od Tras od 15. avgusta 2023. „Pišem u ime svog birača (izbornsa jedinica Norflok), čiji je zahtev za dozvolu za snabdevanje Kinom prvi put podnet 01.03.2023. budite zahvalni, možete li ubrzati licencu“.

Čvrst stav Trasove prema Kini bio je centralni za njen politički brend, kako tokom njenog vremena u vladi — kao sekretarke spoljnih poslova Velike Britanije i kao premijerke — a kasnije i kao poslanik u pozadini nakon dramatične ostavke iz Dauning strita.

U maju 2023, tri meseca pre nego što je pisala Badenohu, Tras je čak odletela na Tajvan da održi govor pozivajući svog naslednika na mestu premijera, Rišija Sunaka, da Kinu klasifikuje kao „pretnju“ po nacionalnu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva.

Ona je opisala samoupravno ostrvo da je „na prvoj liniji globalne bitke za slobodu“ protiv Kine.

Kineski predsednik Si Đinping nije isključio upotrebu sile kako bi ispunio dugogodišnju ambiciju Pekinga da ponovo ujedini ostrvo sa kopnom – proces koji je nazvao „neizbežnim“ u svom novogodišnjem obraćanju.

Procene američkih obaveštajnih službi pokazuju da je Si naredio kineskoj vojsci da bude spremna već 2027.

Ranije 2023. u svom prvom govoru nakon povlačenja sa funkcije premijera, Tras pozvala da Tajvan dobije više oružja kako bi se odbranio od sve veće pretnje invazije.

Ali u svom pismu Badenohu tog leta, Tras je upozorila da bi blokiranje britanske firme da prodaje vojnu opremu Kini „značilo gubitak buduće prodaje u milionima“.

Ona je dodala da firma veruje da „ako se licenca ne odobri, Kinezi će jednostavno izvršiti obrnuti inženjering i sami proizvoditi proizvode“.

Portparol Trasove insistira da je ona jednostavno radila svoj posao poslanika za jugozapadni Norfolk.

„Liz uvek razmatra slučajeve birača sa vladinim odeljenjima i prati ih kako bi im dobila odgovore koji su im potrebni“, rekao je portparol.

Ali poslanici nisu u obavezi da postupaju po zahtevima svih birača – a stručnjaci i visoki torijevci kažu da je Trusova intervencija možda ugrozila i Tajvan i nacionalne interese Ujedinjenog Kraljevstva.

‘Nepromišljen čin’

„Protivno je našim nacionalnim interesima, a svakako i našeg saveznika Tajvana, da aktivno lobiramo za izvoz tehnologije dvostruke namene u kinesko preduzeće koje je podložno prinudi Komunističke partije Kine“, rekla je poslanica konzervativaca Ališa Kerns, koja predsedava Komitetom za inostrane poslove Donjeg doma.

„Oprema za deminiranje podleže snažnoj kontroli izvoza iz dobrog razloga“.

Zahtev za izvoznu dozvolu kompanije Ričmond Defense Sistems odbio je vladina jedinica koja razmatra izvoz sigurnosnih proizvoda u aprilu 2023, pokazuje prepiska između zvaničnika Vajthola i advokata do kojih je došao Politico.

Odluka da se blokira prodaja opreme posebno dizajnirane za otkrivanje i uklanjanje nagaznih mina i improvizovanih eksplozivnih naprava delimično je bila zbog zabrinutosti da bi ona mogla biti prodata kineskoj vladi ili drugima, nakon što je primi kineski kupac, pokazuje zvanična interna prepiska.

Iako oprema nije obuhvaćena trenutnim embargom Ujedinjenog Kraljevstva na oružje Kini, dozvoliti da se izvozi „bilo bi nepromišljen čin“, rekao je Daren G. Spink, saradnik istraživač u Centru za azijske studije Društva Henri Džekson.

Spink ističe da je Tajvan prošlog proleća kupio minske sisteme iz SAD. „Oprema bi, prema izveštajima, bila korišćena za postavljanje protivtenkovskih mina za odbijanje amfibijskog desanta Narodnooslobodilačke vojske“, rekao je on.
T
akođe postoji „mnogo načina na koje bi tajvanska vojska mogla da zaglibi ili uspori“ invaziju, rekao je Endrju Jeh, izvršni direktor Kineskog instituta za strateške rizike, sa „nagaznim minama i drugim mehanizmima za usporavanje napretka na kopnu“.

Dodao je: „Bilo bi naivno da bilo koji zvaničnik britanske vlade ne uzme u obzir rizik da oprema koja završi u Kini bude korišćena u scenariju invazije na Tajvan“.

Tvrdnja Trasove da bi Kina izvršila reverzni inženjering tehnologije „nema veliku težinu kada je u pitanju rizik od sukoba oko Tajvana“, rekao je Jeh.

„Kina ubrzava svoju vojnu modernizaciju i zna da je u trci sa vremenom kako se tajvanski međunarodni profil povećava i kako se oružje koje isporučuje Tajvan iz SAD-a pojavljuje na mreži“, objasnio je Jeh. „Svaki minut se računa u ovoj trci, pa se ubrzavanje sposobnosti Kine – čak i za samo nekoliko meseci – ne bi trebalo zanemariti kao beznačajno“.