Politiko analizira: Da li je Makron previše toksičan da bi pobedio na izborima i šta u slučaju da izgubi?

Nakon Makronove bombastične odluke da raspiše vanredne izbore nakon teškog poraza na izbprima za Evropski parlament, saveznici francuskog predsednika strahuju da bi ih mogao odvesti u katastrofu.

„Nećete videti Makronovo lice na mojim predizbornim posterima, mogu vam to reći“, rekao je član parlamenta koji pripada koaliciji francuskog predsednika.

„Jelisejska palata nije baš razumela ‘antipredsedničko’ raspoloženje u Francuskoj“, rekao je zvaničnik iz Makronove parlamentarne grupe, kome je, kao i drugima u ovoj priči, data anonimnost da razgovara o osetljivoj stvari.

Ankete pokazuju da Francuzi svog predsednika vide kao arogantnog i autoritarnog gromobrana za antielitna osećanja koja su se kovitlala u jeku brojnih kriza, poput pobune Žutih prsluka i pandemije Kovida, koje su pogodile Francusku poslednjih godina.

Njegovo oklevanje da promeni kurs, suočen sa rasprostranjenim protestima zbog penzione reforme prošle godine, ojačalo je stav da je rezervisan i van kontakta, dok njegov ton može delovati kao arogantan i elitistički.

U nedelju se ta reakcija iskristalisala na glasačkoj kutiji. Krajnje desničarski Nacionalni skup završio je na prvom mestu na izborima za Evropski parlament u Francuskoj sa 31,4 odsto glasova, što je više nego dvostruko od 14,6 odsto koliko je dobila Makronova partija.

Istraživanje sprovedeno na dan glasanja pokazalo je da je skoro polovina birača imala jedan ključni cilj: da „iskažu svoje nezadovoljstvo Emanuelom Makronom i vladom“.

Kao odgovor na poraz, Makron je šokirao Evropu raspuštanjem francuskog parlamenta i raspisivanjem novih nacionalnih izbora da bi preuzeo inicijativu i ućutkao krajnju desnicu.

Glasanje preti ne samo da sruši francusku vladu, već i da raznese evropsku politiku u kritičnom trenutku, s obzirom da je ruski rat u Ukrajini već duboko u trećoj godini.

Ali ne samo da Makron nije poželjan u predizbornoj kampanji za svoju stranku Preporod, već ga se sve više doživljavaju kao nmepredvidljivog uz optužbe da je predsednik van kontakta i da je u zabludi.

Dok Makron vidi vanredne izbore kao jedini način da se vrati krajnje desničarska plima i okupi mejnstrim glasače sa svih strana iza sebe, u njegovom sopstvenom taboru postoji strah da bi se moglo dogoditi suprotno.

„Ako se predsednik izjasni, to je ogroman rizik“, rekao je Matje Galar, istraživački analitičar u Ipsosu. „Ono što je sigurno jeste0 da će, ako se umeša, mobilisati ljude protiv sebe“.

Rano ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da bi Makronova stranka mogla još jednom da pretrpi ‘batine’ dok se birači vraćaju na birališta za parlamentarne izbore u dva kruga 30. juna i 7. jula.

Pojavljuje se stvarna perspektiva da bi predsednička koalicija čak mogla da završi na trećem mestu iza krajnje desnice i potencijalno levice.

Za mnoge saveznike i bivše pristalice, Makronova izuzetna samouverenost sada se pretvara u poricanje stvarnosti zbog čega je slep za antipatiju koju stvara.

Odluka da se vrati na izbore je „deliričan čin čoveka koji je nokautiran porazom“, rekao je jedan bivši službenik Jelisejske palate.

Tenzije unutar koalicije koja podržava Makrona su takve da teškaši pozivaju francuskog predsednika da napravi korak unazad. Fransoa Bajru, ključni saveznik i jedan od Makronovih prvih pristalica, bio je u ponedeljak uveče u Jelisejskoj palati kako bi poslao poruku da Makron „ne sme previše da se meša u kampanju“, rekao je poslanik iz centra.

Bajru je čak razgovarao o neophodnoj „demakronizaciji“ sa svojim poslanicima, navode izvori Politico.

„Što više priča, više gubimo poene u anketama“, rekao je savetnik poslanika iz Makronove partije.

Ovo je neviđena promena u partijskoj dinamici za Preporod. Stranka francuskog predsednika, koja je nastala sa njim, dugo je odbačena kao samo eho komora za Makrona, koja ne bi postojala bez njega.

Iako je uobičajeno da francuski predsednici izgube svoju privlačnost, on je okrivljen za pogrešno rukovanje nizom kriza, od kojih je neke stvorila njegova vlada. Prošlogodišnji protesti protiv penzione reforme, u kojima su stotine hiljada izašle na ulice da se protive podizanju starosne granice za penzionisanje, nisu ga pokrenule.

Makron je efektivno ignorisao te glasove, koristeći ustavna vrata za usvajanje zakona bez glasanja u parlamentu.

Takođe je široko viđen kao predsednik za bogate, a ne kao čovek izvučen iz francuskog naroda da ih vodi. Bio je investicioni bankar pre nego što je ušao u politiku, a neke od njegovih politika o smanjenju poreza podstakle su mišljenje da se prvenstveno bavi pomaganjem velikim biznis milijarderima kao što je Bernard Arno, šef LVMH-a, najveće svetske kompanije za luksuznu robu i jednog od najbogatijih ljudi na planeti.

Takođe postoji problem sa njegovim stilom prezentacije. Makronova elokvencija ponekad ne ide u njegovu korist, često ga čini didaktičnim, profesorskim ili pokroviteljskim.

Makronovo opasno kockanje

Uprkos strahovima u stranačkim kruigovima Makron ima svoje planove za kampanju za vanredne izbore. Očekuje se da će u sredu održati veliki govor kako bi dao ton svojoj borbi sa krajnjom desnicom. Prema nekoliko francuskih medija, predsednik planira da zasiti medije sa tri pojavljivanja nedeljno.

Dok predsedničko mesto nije na izborima, Makronov kredibilitet jeste. Ipak, on je odbacio sugestije da bi mogao da odustane ako njegova stranka doživi još jedan ponižavajući poraz.

„Idem u borbu da pobedim“, rekao je on za magazin Figaro u ponedeljak.

Rizik je jasan: predsednik je bio u velikoj meri uključen u kampanju za evropske izbore koja se upravo završila katastrofalnim rezultatom za njegovu stranku.

„Preporod je postigao katastrofalan rezultat uprkos snažnom angažmanu predsednika i njegovog premijera Gabrijela Atala u kampanji“, rekao je Galar iz Ipsosa.

„Njihovo učešće nije bilo dovoljno da se mobiliše biračka baza, ali su ulozi ovog puta veći sa verodostojnošću vlade Nacionalnog skupa po prvi put“, rekao je on.

Makron je često uživao u preuzimanju rizika tokom svoje političke karijere, bilo da se suprotstavlja neprijateljstvu ili daje najave koje nisu u potpunosti finalizovane. Njegov uspon na vlast, od skromnog savetnika do ministra ekonomije, a potom i predsednika, priča je o sreći i pravovremenim kockanjima.

Ali Makron je sada pretrpeo dva izborna poraza zaredom – na parlamentarnim izborima 2022. i ponovo u nedelju – i sada se suočava sa još jednim.

„Emanuel Makron je izgubio auru koju je imao 2017.“ kada je prvi put izabran, rekao je Galar, „i jasno vidimo da se muči da komunicira kuda vodi zemlju“, nastavio je.

Šta se dešava ako izgubi?

Krajnje desničarski Nacionalni skup po prvi put bi postao vodeća snaga u Narodnoj skupštini Francuske. Makronova predsednička koalicija bila bi šaka sa levičarskim blokom. Desetine njegovih poslanika mogle bi da izgube svoja mesta.

„Bačeni smo pod autobus“, rekao je jedan partijski savetnik, „zbog greške koja pripada njemu“.