Foto: EPA-EFE/BENOIT TESSIER Francuski predsednik Emanuel Makron ovog leta prkosio je zakonima gravitacije u francuskoj politici. Ali nikad nije izgledao usamljenije.
U poslednja tri meseca, izgubio je jedne izbore, zatim na prepad raspustio parlament i poslao svoje ‘trupe’ nespremne na nove izbore, izgubio je te izbore i potom uzrokovao višenedeljni politički zastoj i konfuziju čekajući da imenuje premijera, podseća Politiko u analizi.
Makronovi saveznici su odbacili desetine mesta u rukama levice i krajnje desnice nakon što se masovno kockao sa budućnošći zemlje i izgubio.
Nekako je i sam predsednik izašao iz brodoloma u modricama, ali kao da je stao na noge nominacijom bivšeg glavnog pregovarača o Bregzitu Mišela Barnijea za premijera.
„Morate priznati da je nakon ozbiljnog nazadovanja na evropskim i još jednom na parlamentarnim izborima, on učvrstio suštinske stvari: svoju političku autonomiju u Jelisejskoj palati i nastavak svoje političke agende“, rekao je Gaspard Gancer, bivši savetnik u vreme Makronovog prethodnika Fransoa Olanda.
Cena koju je Makron platio za sadašnje odlaganje je visoka. Šteta učinjena njegovom taboru je trajna. Ključni saveznici su se otvoreno okrenuli protiv predsednika, optužujući ga da je „ubio“ svoju koaliciju.
Slike Makronovih ministara koji su šokirani nakon njegove odluke da raspiše vanredne izbore će se pamtiti.
Njegovu slabost su primetili i rivali i saveznici. Makron je odlučio da žrtvuje i svoj izbor za komesara, fon der Lajenova ‘neprijatelja’ Tjerija Bretona, u nadi da će dobiti bolji portfelj. Ali Pariz je završio sa manjim uticajem u Komisiji nego što je imao ranije.
A tu je i veće pitanje nasleđa i za šta se Makron zalaže. Imenovanjem Barnijea, fiskalno razboritog konzervativnog velikana koji je dva puta bio evropski komesar i četiri puta ministar u vladi, Makron je osigurao da će njegove teško stečene reforme u korist biznisa posebno njegova kontroverzna odluka o povećanju starosne granice za penzionisanje opstati.
Ali Makronizam – njegova posebna vrsta politike koja je mešavina pragmatizma i inovacija i koja je trebalo da prevaziđe tradicionalne partijske podele levo-desno – izgleda mrtav.
„Skoro je komično. Počnete da obećavate revoluciju, a završite dovođenjem političara iz starog sveta“, rekao je Kristofer Vajsberg, bivši poslanik iz Makronove Renesansne partije.
Makron više nije Jupiterijanski predsednik kakav je želeo da bude, neko ko ostaje iznad sukoba upravljajući simboličnim gestovima koji određuju uslove debate. On sada prlja ruke poslovima političke trgovine i uvrtanja ruku koje je pokušavao da izbegne.
On je sada, po Vajsbergovim rečima, samo „momak koji želi da se zadrži na vlasti do poslednjeg trenutka“.
Politika je prepuna izdaja i uboda nožem u leđa. Makronov sopstveni uspon na vlast počeo je tajnom kandidaturom za predsednika dok je bio ministar u Olandovoj vladi 2016. U to vreme, Olandovi izgledi su bledili, ali on još nije najavio da se neće ponovo kandidovati.
Makron je takođe pokazao nemilosrdan niz sa svojim premijerima.
Levičarska tehnokratkinja Elizabet Born imenovana je na mesto premijerke a poveren joj je nezahvalan posao da progura nepopularne vladine penzione reforme prošle godine da bi bila smenjena kada posao bude obavljen.
Francuski predsednik je potom na njeno mesto doveo jednu od zvezda takozvane Makronove generacije, Gabrijela Atala, da bi nekoliko meseci kasnije iza leđa raspisao vanredne izbore.
Manje vešti političari dobijaju otkaze kada izgube izbore ili naprave ozbiljne greške. Bivša britanska premijerka Tereza Mej, arhitekta sporazuma o Bregzitu koji je potpisao njen naslednik Boris Džonson, bila je prinuđena da podnese ostavku 2019. zbog poraza na izborima.
Oland, Makronov prethodnik, vodio je Francusku u vreme napada u Parizu 2015. godine, ali je verovatno zaustavljen da se ponovo kandiduje zbog loših pokazatelja anketa.
Za francuskog predsednika, porota još uvek nije upitana da li će uspeti da preživi ovu štetnu epizodu.
Sa Barnijeom na čelo vlade, Makronove reforme u korist biznisa biće bezbedne ako novi premijer preživi u vladi dovoljno dugo.
Nakon što je odbio da imenuje željenog kandidata ljevice za premijera, malo poznatu državnu službenicu po imenu Lusi Kastets, iako je levičarska koalicija Novi narodni front dobila najviše mesta na parlamentarnim izborima, Makron je proveo sedmice testirajući imena, uključujući jedno od njegovih ranih mentora, bivši socijalistički premijer Bernar Kaznev.
Ali izgledi Kazneva su počeli da slabe čak i pre nego što se sastao sa francuskim predsednikom u Jelisejskoj palati.
Saradnja sa levicom brzo je postala neodrživa s obzirom na njeno insistiranje na razotkrivanju Makronove teško stečene penzione reforme.
Popuštanje bi sada potkopalo njegovo nasleđe, objasnio je ustavni stručnjak Benjamin Morel. „Možete razumeti zašto je to za njega postalo totemsko pitanje“, rekao je Morel o penzionim reformama.
Predsednik je morao da istrpi sramotu da bude domaćin Olimpijskih igara u Parizu bez vlade. Posle nedelja neizvesnosti, bez presedana u novijoj francuskoj istoriji, mahnitost spekulacija dostigla je takav nivo da su se čak i deca pitala ko će biti premijer.
Zatim, tu je i pitanje osnaživanja krajnje desničarskog Nacionalnog skupa, stranke za koju je Makron govorio da će se protiv nje boriti ali čija mu podrška upravo te stranke sada treba da ostane na vlasti.
Pošto levica obećava da će oboriti vladu, novom premijeru je potrebna barem prećutna podrška krajnje desnice da bi preživeo glasanje o nepoverenju u parlamentu.
Za mnoge je narušena i Makronova međunarodna reputacija kao stabilne ruke na čelu.
„Na njega se gleda kao na hromog predsednika koji je svoju zemlju gurnuo u političku i institucionalnu nestabilnost“, rekao je evropski diplomata za Politico.
Prema rečima ovog diplomate, Makronova odluka da raspiše vanredne izbore je pre stvorila krizu nego što je rešila. „Počeo je sa 172 renesansna poslanika, a završio sa 99 poslanika“.
Olujni oblaci se nižu
Pitanje koje se može očitati na svačijim usnama jeste koliko dugo će Makron moći da opstane.
Prema Morelu, ovim najnovijim potezom, Makron bi „mogao da ostane u igri i da završi svoj mandat uz neku vrstu suverene distance, što bi mu moglo vratiti popularnost“.
Dugoročno, međutim, izgledi ne izgledaju dobro, čak i ako Makron, čiji mandat traje do 2027, ne bude primoran da podnese ostavku.
„Levica ima narativ koji može da proda“, s obzirom na to da je njihova koalicija ostala u opoziciji, a „Nacionalni skup ima koristi od zavisnosti vlade od njega“.
Čini se da se Barnije takođe bori da sastavi vladu, a francuski mediji izveštavaju o rivalstvima koja se pojavljuju među konzervativnim ministrima i centrističkim blokom koji preti da će povući svoju podršku zbog mogućih povećanja poreza.
Makron se verovatno nada da će ostati upamćen kao predsednik koji je spasao Francusku od fiskalne propasti donevši težak, ali neophodan izbor o penzijskoj reformi.
Ali njegova dogmatska, beskompromisna odbrana politike potpisivanja pred čvrstim otporom može da ga optereti sa manje laskavim nasleđem: liderom koji je Le Penovu doveo korak bliže predsedništvu.
„Ubili smo levicu i desnicu i pustili da se pojave ekstremi. Ali potrebna nam je jaka Socijalistička partija i jaka konzervativna partija sa kojom možemo da nađemo način“, rekao je Patrik Vignal, bivši renesansni poslanik koji je izgubio mesto na vanrednim izborima.
„Nikada nismo pronašli pobedničku formulu protiv Nacionalnog skupa“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
