„Ukrajinci su siti diplomatskih poruka od Makrona i više bi voleli oružje“: Politico o izjavi francuskog lidera o slanju trupa u Ukrajinu

Dok su ukrajinske snage potisnute na bojno polje, a neizvesnost oko zapadne vojne pomoći i dalje postoji, Makron je napravio korak da preokrene tok, rekavši novinarima da je „Evropa u pitanju“.

U ponedeljak je obećao novi pritisak za artiljerijske granate, izneo ideju o slanju vojske u Ukrajini i najavio novu koaliciju za rakete dugog dometa.

Pitanje je koliko daleko je Makron zaista spreman da ide ovog puta? Njegovoj prethodnoj uzvišenoj retorici o Ukrajini, uostalom, nije parirala akcija. Ono što je najvažnije, može li se nadati da će pobediti kao zapadni lider ako ne uspe da ponese Francusku sa sobom?

Sve francuske opozicione snage su ga već opkolile. Marin Le Pen, na krajnjoj desnici, oslabila je njegovu tvrdnju da se slanje zapadnih trupa u Ukrajini „ne treba isključiti“ da se poigravaju sa „životima francuske dece“, dok je lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon rekao da bi bilo „ludilo“ da se „jedne nuklearne sile suoče protiv druge nuklearne sile“.

Više mejnstrim snaga, kao što su Socijalistička partija i konzervativni Les Republicains, takođe su osudile ‘savijanje mišića’ francuskog predsednika.

To su argumenti koji snažno odjekuju kod birača u Francuskoj – u vreme kada Makronova centristička liberalna stranka ima daleko manju podršku od krajnje levice i krajnje desnice uoči evropskih izbora u junu.

Na informativnim kanalima u utorak se govorilo o tome da li Francuska treba da se pripremi za rat sa Rusijom. A odgovori su bili: „Ne“

„Zaista ne razumem zašto je to rekao, može se videti kao prilično opasna, zabrinjavajuća ideja, slanje trupa za Francuze. Naročito ako nemamo nikakav sporazum unutar EU“, rekao je Bruno Žanbar iz Opinion Way.

Za Žanbarta, Makronova izjava se više odnosila na „slanje poruke diplomatskim partnerima“ nakon što se suočila sa kritikama zbog „njegove bliskosti“ ruskom Vladimiru Putinu na početku rata.

Ukrajinci su, međutim, siti diplomatskih poruka od Makrona i više bi voleli oružje – oblast u kojoj Pariz, umesto da vodi, daleko zaostaje za SAD, Nemačkom, Britanijom i Poljskom.

Makronova prekretnica

Odlučujući trenutak za Nemačku na početku rata bio je Zeitenvende – istorijska prekretnica – kada je Berlin obećao da će obnoviti svoju davno napuštenu vojsku kako bi se suočio sa stvarnom opasnošću od Rusije.

Francuski predsednik je bio pod pritiskom da spoji reči sa akcijom o Ukrajini otkako je najavio svoju ličnu podršku Ukrajini tokom govora u Bratislavi prošlog juna. Tamo se izvinio što nije obratio pažnju na Evropljane Centralne i Istočne Evrope kada je reč o ruskoj pretnji.

Ali pošto je Ukrajina ostala bez municije Makronova obećanja su počela da izgledaju prazno. Njegova intervencija u ponedeljak trebalo je da ispravi taj utisak, a njegovo obećanje da će učestvovati u češkoj inicijativi za kupovinu granata od dobavljača van EU, odstupajući od francuske mantre „Kupujmo evropsko“, signalizira veliki pomak.

Makronov najveći izazov je, međutim, to što njegova ambicija nije u skladu sa preovlađujućim francuskim raspoloženjem u Ukrajini.

Za Francuze, rat nije veliki civilizacijski sukob za evropsku demokratiju i slobodu kao za zemlje koje još uvek imaju gorka sećanja na ubilačku vladavinu Rusije.

Na Rusiju se ne gleda kao na direktnu pretnju Francuskoj, a na rat se gleda kao na razmatranje bivšeg SSSR-a“, rekao je Žanbar. To je u potpunoj suprotnosti sa Poljskom, baltičkim nacijama, pa čak i Nemačkom i nordijskim zemljama, za koje je opasnost neminovnija.

Nedavni podaci javnog mnjenja pokazuju mlake – i brzo ohlađene – simpatije prema Ukrajini u Francuskoj. Dok 58 odsto Francuza ima pozitivan utisak o Ukrajini, to je 24 poena manje od izbijanja rata, prema podacima instituta za ispitivanje javnog mnjenja IFOP. Samo 50 odsto podržava naoružavanje Ukrajine — da ne govorimo o borbi za nju — za 15 poena manje u odnosu na rane dane borbi 2022.

Štaviše, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.

Francuski uticajni i sve opsežniji farmeri su još jedna velika politička glavobolja za Makrona. Jeftina ukrajinska živina i žitarice postale su jedna od žarišta njihovog besa, a njihovi lideri pritiskaju Makrona da ograniči uvoz.

Kao odraz nedostatka simpatija prema Ukrajini, Damien Radet, regionalni predstavnik najvećeg francuskog sindikata farmera, rekao je za Politico krajem prošlog meseca da će masivni prilivi hrane morati da budu zaustavljeni jer Ukrajina „nije evropska zemlja“ i „nema nikakve veze sa našom istorijom“.

To je težak izbor za Makrona da pobedi sa njegovim pričama da je Evropa u pitanju.

Makronov nagoveštaj zapadnih snaga koje se šetaju po Ukrajini i razgovori o velikim koalicijama za obezbeđivanje raketa dugog dometa već su počeli da zvuče praznim.

Francuski zvaničnici i političari, uključujući holandskog premijera Marka Rutea i nemačkog kancelara Olafa Šolca, pokušali su u utorak da preinače ono što je Makron rekao.

„Plan nije da se pošalju francuske ili evropske trupe da se bore protiv Rusije, već da se doprinese odvraćanju“, rekao je francuski poslanik Benjamin Hadad, koji pripada Makronovoj Renesansnoj partiji.

Nedostatak kredibiliteta

Rizik za Makrona je u tome što će se smatrati da on pravi još jedno retoričko resetovanje i politikantstvo na leđima Ukrajine – što je istakao francuski kolumnista Pjer Haski.

Posle salve kritika sa levice i desnice, Makron sada pokušava da okrene ploču protiv opozicije, debatom i glasanjem o bezbednosnom sporazumu s Ukrajinom.

Takav potez bi primorao Le Penov nacionalni skup da se pozicionira u odnosu na Ukrajinu baš u trenutku kada francuska vlada pokušava da stavi krajnju desnicu kao zastupnike Kremlja.

Na kraju krajeva, kako primećuje spoljnopolitički analitičar Ulrih Špek, Makronove aluzije na čizme na terenu moraju biti verodostojne.

Kao što je Špek napisao na X: „Kredibilitet dolazi sa stalnom ogromnom vojnom podrškom Ukrajini, koju Francuska nije pružila u poslednje dve godine“.