Politico o litijumskom sporazumu Srbije i EU: Ko ima koristi od projekta koji će lično nadgledati Vučić?

„Ovo je važan evropski projekat i doprinosi da Evropa ostane suverena i nezavisna u snabdevanju sirovinama u svetu koji se menja“, rekao je Šolc novinarima u glavnom gradu Srbije.

Šefčovič i Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, potpisali su sporazum o formalizaciji lanca snabdevanja EU i prerade sa dodatom vrednošću za litijum koji kopa Rio Tinto, britansko-australijski rudarski konzorcijum.

Litijum, koji se ponekad naziva i „belo zlato“ zbog velike potražnje u tranziciji zelene energije za korišćenje u baterijama koje pokreću električna vozila i njegove karakteristične bele boje, ima u izobilju — i do sada neiskorišćen — u zapadnom regionu Jadra u Srbiji.

Pisma o namerama potpisana su i sa predstavnicima vodećih evropskih proizvođača automobila kao što su nemački Mercedes-Benz i francusko-italijanski proizvođač automobila Stellantis.

Ipak, uprkos potencijalu koji ima za EU, projekat je nepopularan u Srbiji.

Planovi za vađenje izuzetno čistog litijuma „jadarit“ iz Srbije, koji bi mogao da uključi krčenje bujnih polja i šuma u ​​regionu Jadra i zagađenje vode, veoma su kontroverzni i izazvali su opsežne proteste od 2021. do 2022. ujedinjujući političke frakcije u inače podeljenom ideološkom pejzažu.

Ko ima koristi?

Projekat je posebno nepoželjan zbog percepcije da bi električni automobili proizvedeni sa njegovim litijumom koristili isključivo građanima EU, ostavljajući Srbiju, zemlju kandidata sa neizvesnim izgledima za punopravno članstvo i ozbiljnim problemima zagađenja, bez koristi koja još uvek nosi najveći deo posledica po životnu sredinu.

Viktor Berišaj, viši službenik za politiku u nemačkoj fondaciji EuroNatur, rekao je da, uprkos regulativi EU koja nalaže da rudarske aktivnosti u trećim zemljama budu podvrgnute temeljnim inspekcijama kako bi se smanjio njihov uticaj na životnu sredinu, „Srbiji trenutno nedostaje neophodan zakonodavni i regulatorni okvir da ispuni ove stroge zahteve“.

„Nacrt zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, iako je dostavljen Skupštini Srbije u oktobru 2023. nije još usvojen i sadrži kritične praznine, kao što je nesprečavanje izdavanja građevinskih dozvola pre završetka EIA“, objasnio je Berišaj.

Protivljenje projektu, uključujući blokade puteva širom zemlje i hiljade demonstranata, bilo je toliko snažno da je uprkos potpisivanju sporazuma sa Rio Tintom 2020. vlada na kraju odlučila da otkaže planove za izgradnju rudnika u januaru 2022.

Ali nakon što je obezbedila još jedan mandat na decembarskim nacionalnim izborima, Vlada Srbije odlučila je da oživi projekat i legitimiše ga predajom štafete Ustavnom sudu.

Ustavni sud je 11. jula proglasio odluku vlade da zabrani projekat neustavnom i ponovo omogućio njegov napredak.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u petak, na otvaranju Samita o kritičnim sirovinama, priznao nedostatak podrške projektu u zemlji, ali je istakao da veruje da će „sve više ljudi stati uz svoju zemlju i svoju vladu kada vide nivo posvećenosti i marljivosti sa kojom smo pristupili ovom projektu.”

Šolc je naglasio važnost brige za životnu sredinu, uveravajući da će Nemačka pažljivo pratiti razvoj neizgrađenog rudnika i obavezao se da će „pružati ekološki prihvatljiva rešenja i znanje naših nemačkih rudarskih inženjera na svakom koraku“.

On je takođe istakao da će projekat, za koji se očekuje da će doneti 6 milijardi evra novih investicija, imati ključnu ulogu u integraciji Srbije u evropska i svetska tržišta.

„Zemljama koje imaju sreće da imaju prirodne resurse koji su potrebni celom svetu treba dati šansu da profitiraju od tih resursa u okviru EU, G20, G7, Svetske trgovinske organizacije“, rekao je Šolc.

Akteri civilnog društva takođe su zabrinuti da će projekat, kako je navedeno u dokumentima potpisanim u petak, lično nadgledati Vučić.

Vodeće opozicione ličnosti, uključujući Mariniku Tepić iz Stranke slobode i pravde, kritikovale su potpisivanje sporazuma, navodeći da su predsednik i vladajuća stranka prevarili glasače tako što nisu spomenuli litijumski sporazum tokom kampanje za opšte izbore prošlog decembra.

„Srpska napredna stranka nema legitimitet za takvu odluku i politiku. Potrebno je održati vanredne parlamentarne izbore na kojima bi se građani izjasnili da li su za takvu politiku“, rekla je Tepić.

Prema detaljima sporazuma potpisanih sa EU, predsednik bi lično nadgledao razvoj projekta i „redovno se sastajati sa potpredsednikom Evropske komisije Šefčovičem kako bi pratio napredak i doneo odluku o narednim koracima“.

Ovo je izazvalo strah među aktivistima da bi EU mogla da previdi ono što oni vide kao rastuće klizanje Srbije u autokratiju pod Vučićem i njegovom Srpskom naprednom strankom u zamenu za njegovu sposobnost da uguši protivljenja rudarenju kod kuće.