„Brisel osudio ‘umešanost’ Vučića u lažiranje izbora i nametnuo Kosovu restriktivne mere“: Politico o odnosima Beograda i Prištine

„Bili smo kritikovani zbog nasilja na severu Kosova prošle godine nepravedno i EU je uvela mere protiv Kosova. S druge strane, Srbija se slaže sa Ruskom Federacijom po pitanju agresije u Ukrajini, a za Srbiju nema sankcija“, rekao je Kurti u intervjuu za Politico na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, u Švajcarskoj, prošle nedelje.

EU je prošlog leta nametnula Kosovu restriktivne mere kao odgovor na izbijanje nasilja povezanog sa lokalnim izborima na sevreu Kosova.

Mere su efektivno zabranile neke sastanke na visokom nivou između zvaničnika EU i Kosova, pauzirali projekte EU i ograničili tokove finansiranja za Kosovo.

Odluka EU da uvede ograničenja – koja je odražavala slične akcije Sjedinjenih Država – odražava rastuću frustraciju Kurtijevom vladom zbog njenog postupanja na spornim izborima na severu zemlje kojim dominiraju Srbi.

Srpsko stanovništvo je bojkotovalo izbore, što je dovelo do toga da su četiri gradonačelnika etničkih Albanaca izabrani uz mali odziv.

Uz pomoć policije, Kosovo je postavilo gradonačelnike, što je rezultiralo višemesečnim nasilnim incidentima.

U svojevrsnom prodoru, Kosovo i Srbija su ranije ovog meseca zvanično međusobno priznali registarske tablice za vozila – što je bio glavni izvor tenzija tokom prošle godine.

EU je pozdravila ovaj potez.

Ali to nije bilo dovoljno da Brisel preispita svoja ograničenja na Kosovu.

„EU je uputila konkretne zahteve Kosovu za deeskalaciju i oni su jasno i više puta saopšteni kosovskoj strani“, rekao je portparol spoljnopolitičke agencije EU EEAS.

„Ove mere su reverzibilne, ali Kosovo još uvek nije u potpunosti ispunilo te zahteve“.

Zahtevi EU uključivali su osnivanje asocijacije opština sa srpskom većinom, plan koji datira iz 2013., zajedno sa održavanjem novih izbora na severu.

Kurti je za Politico rekao da je njegova vlada posvećena skorom održavanju novih izbora.

„To bi moglo biti ove godine – u narednih nekoliko meseci“, rekao je on, dodajući da će za pokretanje postupka biti potrebni potpisi od najmanje 20 odsto birača sa pravom glasa – procesa koji je u toku.

Prošlog meseca, desetak evropskih zemalja pozvalo je šefa EEAS Žozepa Borelja da ukine politička i ekonomska ograničenja protiv Kosova, ističući i ulogu koju je Srbija igrala u napadu na selo Banjska prošlog septembra.

EU se uzdržala od uvođenja mera protiv Srbije, uprkos široko rasprostranjenoj zabrinutosti zbog prošlomesečnih izbora u zemlji.

Brisel je osudio „umešanost” predsednika Srbije Aleksandra Vučića u lažiranju glasanja 17. decembra.

Kurti je, takođe, rekao da Kosovo želi da uđe u NATO – iako četiri članice alijanse tek treba da priznaju državu.

„Želimo da se pridružimo NATO-u, a prva prekretnica bi bilo Partnerstvo za mir“, rekao je Kurti, misleći na program koji omogućava saradnju između NATO-a i nečlanica.

Njegova vlada povećava izdatke za odbranu – delimično kao odgovor na povećanu srpsku agresiju, rekao je on.

Kosovo je nedavno kupilo bespilotne letelice Bairaktar ​​od Turske, a trebalo bi da dobije i protivtenkovske rakete Javelin od SAD – potezi na koje se očekuje da će Srbija biti mrska.

NATO je nedavno poslao 130 dodatnih vojnika da pojača svoju misiju na Kosovu.