„Vučić i Makron zapušili uši“: Politico o poseti predsednika Francuske Srbiji

Dogovori su postignuti uprkos tome što Beograd održava bliske odnose i sa Moskvom i Pekingom.

Vučić i Makron su potpisala 11 bilateralnih sporazuma, uključujući unosan ugovor za 12 borbenih aviona francuske proizvodnje Rafale, prodaju kritičnih sirovih minerala kao što je litijum i razvoj civilnog nuklearnog programa za sve veće potrebe Srbije za energijom.

„Sporazum potpisan danas je istorijski važan“, rekao je Makron. „Vidim da se mnogi ljudi ljute činjenicom da Srbija ima odnose sa Rusijom i Kinom… ali ja poštujem suverenitet Srbije.

On je napomenuo da je Francuska dobila zadovoljavajuće garancije u pregovaračkom procesu za prodaju aviona – s tim što su se razgovori, prema Vučićevim rečima, priveli gotovo do kraja.

Prema ugovoru sa Dassault Aviation, Srbija će dobiti avione zajedno sa pratećim logističkim paketom i rezervnim delovima u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

„Ovo je veliki posao za nas. To će doprineti značajnom povećanju operativnih sposobnosti naše vojske“, rekao je Vučić novinarima.

Dodatne sporazume potpisali su predstavnici Electricite de France i Francuske razvojne agencije.

Vučić je, u međuvremenu, uzvratio na pitanja francuskih novinara u vezi sa svojim odnosima sa Pekingom i Moskvom.

„Neću da se izvinjavam zbog ovoga… Znam da bi Emanuel želeo da uvedem sankcije Rusiji. Ali mi to nismo uradili i ne stidimo se naše odluke“.

Tokom decenije na vlasti, Vučić je imao bliske odnose sa Moskvom, posebno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je dva puta posetio Beograd u poslednjih 10 godina.

Vučić ima bliske odnose i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je boravio u specijalnoj poseti Srbiji u okviru svoje prve posete Evropi posle Covid-19.

Kineski državni mediji nazvali su njihov bilateralni odnos „gvozdenim prijateljstvom“, kategorijom rezervisanom za zemlje koje Peking zaista ceni.

Makronova poseta takođe dolazi nakon velikih protesta protiv litijumskog projekta u zemlji koji podržava EU.

Kada su nemački kancelar Olaf Šolc, šef Zelenog dogovora EU Maroš Šefčovič i Vučić prošlog meseca potpisali sporazum kojim se formalizuje podrška EU rudniku, ključna prodajna tačka bila je da će projekat približiti Srbiju bloku.

Ali potpisivanje je stavilo Vučića u tešku poziciju, reanimirajući masovni pokret protiv rudnika za koji demonstranti tvrde da će Srbe osuditi na ekonomsku eksploataciju i zagađenje životne sredine, a zapadne standarde staviti dalje van domašaja.

Vučić je u odgovoru optužio demonstrante da planiraju da ga svrgnu sa vlasti uz podršku Zapada.

Vlada, koju predvodi Srpska napredna stranka i njeni politički saveznici, pokušala je da uguši rasprostranjeno nezadovoljstvo ciljajući na nezavisne novinske kuće u zemlji i priznala je da je sastavljala „spikove neprijatelja Srbije“, pa čak i kreirala famozne političke pokrete za pružanje podrške rudniku.

Poseban prijatelj

„Francuska vas voli kao što vi volite voleo nju!“ kazao je Makron tokom poslednje posete srpskoj prestonici 2019.  na srpskom jeziku kada je masa okupljene ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj u beogradskom parku Kalemegdan uzbuđeno klicala.

Ovog puta, ofanziva šarma je bila još snažnija. Uoči dvodnevne posete zemlji, Makron je Danasu i Politici poslao pismo od 1.400 reči o „snazi i vitalnosti veza koje spajaju, Francuze i Srbe“,  poručujući da poseta ima za cilj da „neguje i produbi naše tako dragoceno prijateljstvo“.

„Poseta je nesporno od velikog značaja za Srbiju“, kaže za Politico spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

„Predsednik Makron je prihvatio da bude zaštitnik Srbije kao jedan od ključnih lidera Evropske unije i često je podržavao Vučićevu politiku uprkos tome što je Vučić bio predmet kritika Evropske unije zbog svog autokratskog stila rukovođenja“.

Makron je u svom pismu, i tokom njihovog zajedničkog obraćanja u četvrtak, preuzeo ulogu prijateljskog kritičara koji pokušava da nežno gurne Srbiju u pravom smeru.

„Često se slažemo, ali i kada se ne slažemo uvek smo se poštovali“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Palati Srbija.

„I to je osnova za prijateljstvo između naša dva naroda, koje je pokrenuto kroz rat i zajedničku borbu za našu Evropu. Naši narodi su se uvek držali zajedno“.

Francuska i Srbija su zaista delile bliske odnose još od srednjeg veka. Njihova veza se produbila tokom Prvog svetskog rata, dok su se borili rame uz rame na Solunskom frontu, a Francuska je takođe pružala značajnu humanitarnu pomoć i evakuisala srpske civile i trupe, koji su pretrpeli ogromne žrtve.

Danas je preko 80 odsto francuskih investicija na Balkanu u Srbiji, dok preko 100 francuskih kompanija u Srbiji zapošljava oko 12.000 radnika.

Najvažnije je to što je Srbija računala na to da će je Francuska podržati kad god je drugi evropski narodi sateraju u ćošak.

U maju je Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasala za to da Kosovo postane član organizacije za ljudska prava.

Francuska je bila među onim zemljama koje su blokirale konačno glasanje u Savetu Evrope, navodeći kao razlog neadekvatne napore Prištine da uspostavi Zajednicu srpskih opština, političko telo koje bi trebalo da predstavlja srpsku manjinu na Kosovu.

Za Jakšića, i Srbija i Francuska imaju značajnu korist od svog obnovljenog saveza.

„Francuski interesi su pre svega ekonomske i finansijske prirode, dok je interes predsednika Vučića da ponovo dobije pokriće i podršku Zapada za sopstvenu politiku“, rekao je on.