Politico analizira: Zašto su SAD nadmašile Evropu u borbi protiv ruskih dezinformacija?

Prvo, Ministarstvo pravde je zaplenilo i zatvorilo mnoštvo veb-sajtova koje podržava Kremlj, a koji su se pretvarali da su veb-sajtovi američkih medija kao što su Vašington post i Foks njuz da bi tajno plasirali rusku propagandu američkim biračima, piše Politico.

Tada je Ministarstvo finansija sankcionisalo visoke ruske zvaničnike, uključujući i glavnog urednika RT.

Ministarstvo pravde optužilo je dvojicu Rusa za ulaganje 10 miliona dolara u kompaniju sa sedištem u Tenesiju koja je proizvela milione postova na društvenim mrežama koji su izbacivali ruske dezinformacije direktno u pametne telefone ljudi.

Evropa nije uradila ništa slično uprkos tome što Rusija takođe cilja na zemlje preko Atlantika sličnim tajnim taktikama.

To je podsetnik da, iako se Evropska unija dugo zalagala za globalnog lidera u digitalnom donošenju pravila za borbu protiv ruske pretnje, ona se bori da održi korak sa Sjedinjenim Državama kada je to možda najvažnije.

EU se može pohvaliti nedavno usvojenim zakonima o društvenim medijima, poznatim kao Zakon o digitalnim uslugama, koji ovlašćuju lokalne vlasti da prisile Facebook i TikTok da uklone strane uticaje koji potkopavaju izbore.

U suprotnom, kompanije se mogu suočiti sa ogromnim kaznama do 10 procenata njihovog globalnog prihoda.

Ali evropski zvaničnici su se sporo kretali da spreče strano mešanje Rusije.

U aprilu je evropska izvršna vlast, poznata kao Evropska komisija, otvorila istragu u skladu sa svojim novim zakonima o društvenim medijima o tome kako je Meta omogućio da procvetaju veb-sajtovi lažnih vesti koje podržava Rusija.

Kremlj je napravio sajtove koji su se pretvarali da su evropski mediji poput nemačkog Der Spiegel-a i francuskog Le Mondea koji su ciljali Evropljane, često putem oglasa na društvenim mrežama kupljenih na Fejsbuku i Instagramu.

Ruska globalna operacija, nazvana ‘Doppelganger’, ciljala je na Amerikance i Evropljane, a prvi put je otkrivena 2022.

Uključivala je mnoštvo lažnih veb-sajtova novinskih kuća, uključujući i Politico, iako napori nisu uvek bili popularni na društvenim medijima korisnika.

„Ako sumnjamo na kršenje pravila, reagujemo“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, kada je počela istraga o Meti kompaniji u čijem je vlasništvu Facebook.

„Velike digitalne platforme moraju ispuniti svoje obaveze.”

Mnogi lažni evropski sajtovi sa vestima – koji i dalje šire ruske dezinformacije o Ukrajini i evropskim socio-ekonomskim problemima – lako su dostupni lokalnim stanovnicima i široko se dele na platformama kao što su X i Facebook.

Za sada niko nije uhapšen zbog prikrivenih aktivnosti.

Nasuprot tome, američka federalna policija pogodila je Moskvu tamo gde je najviše boli: njenu sposobnost da tajnom propagandom dopre do Amerikanaca uoči predstojećih predsedničkih izbora.

Ministarstvo pravde zatvorilo je 32 lažna ruska veb-sajta, a zvaničnici Kremlja su ili sankcionisani ili optuženi.

Za razliku od oslanjanja Brisela na nova digitalna pravila, Vašington se povukao na decenijama stare zakone, uključujući tajanstvena pravila o žigovima, kako bi iskorenio pokušaj mešanja i pozvao pojedince na odgovornost, odmah, za njihovu ulogu u tajnim aktivnostima.

„Poruka Ministarstva pravde je jasna“, rekao je državni tužilac Merik Garland objavljujući optužnice. „Nemamo tolerancije prema pokušajima autoritarnih režima da iskoriste naš demokratski sistem vlasti“.

Ove taktike nisu savršene.

Verovatno su napori Rusije da izobliči novembarske izbore u SAD široki i u toku, uprkos nedavnim zabranama i optužnicama.

Skoro svi zvaničnici Kremlja ostaju van domašaja američkih organa za sprovođenje zakona i neće biti pogođeni nedavnim sankcijama.

Ipak, Vašington je uspeo tamo gde Brisel – i njegov novi pravilnik o društvenim medijima – nisu jer je ciljao na uzrok, a ne simptom stranog mešanja.

Savezna vlada SAD je nanišanila Rusiju i njene agente, jednim potezom zaustavivši direktne napore da se mešaju u demokratske institucije zemlje. Za to nisu bila potrebna pravila društvenih medija.

Nasuprot tome, Brisel je svoju istragu usmerio na Metu.

Bio je to potez kojim je izbegnuto direktno odbijanje Moskve da se fokusira na to kako su Putinove laži doprle do ljudi preko društvenih medija.

Ova razlika u sprovođenju je delimično posledica većih političkih problema.

Postoje stalne tenzije između zemalja EU oko toga koliko je teško otupiti rusku pretnju, a prema novom digitalnom pravilniku blok nema ovlašćenja za kaznene sankcije.