„Šolc spasava svoju političku budućnost“: Politico o krajnjem cilju uspostavljanja kontrole na nemačkim granicama?

Ranije ove nedelje, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer najavila je nove granične kontrole koje prete da potkopaju jedan od stubova evropske ideje – slobodu kretanja preko nacionalnih granica.

„Jačamo našu unutrašnju bezbednost kroz konkretnu akciju i nastavljamo naš čvrst kurs protiv nelegalnih migracija“, rekla je Fezer na konferenciji za novinare na kojoj je najavila provere na svim nemačkim kopnenim granicama.

„Dok ne postignemo snažnu zaštitu spoljnih granica EU“, dodala je, „treba da pojačamo kontrole na našim nacionalnim granicama“.

Ovo je poslednja u nizu oštrijih migracionih mera koje su nemački ministri najavili nakon niza napada koje su navodno počinili ljudi koji su ušli u zemlju kao tražioci azila, uključujući napad nožem koji je izvršio Sirijac na zapadu gradu Solingenu u avgustu, incident koji je Šolc nazvao „terorizmom protiv svih nas“.

Ovaj potez takođe dolazi ubrzo nakon što je antiimigrantska partija Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila prvu veliku izbornu pobedu jedne krajnje desničarske stranke u zemlji od Drugog svetskog rata.

Nakon napada u Solingenu, Nemačka je najavila plan da ubrza deportacije i smanji beneficije za određene tražioce azila u zemlji.

Nemačke vlasti su takođe deportovale 28 avganistanskih državljana osuđenih za zločine u Avganistanu.

Najnovije granične mere imaju za cilj da „dalje ograniče neregularnu migraciju i zaštite od akutnih opasnosti koje predstavljaju islamistički teror i ozbiljan kriminal“, rekla je Fazer.

Ali najavljene mere čiji detalji još nisu objavljeni izazvale su konfuziju i uzbunu među nemačkim susedima, koji se plaše posledica za evropsku zonu bez granica, takozvanu šengensku zonu, i udarca na ekonomija Evropske unije.

Poljski premijer Donald Tusk oštro je kritikovao nemačke planove. „Ako nemački lideri sprovedu strožu kontrolu, to bi dovelo do de fakto suspenzije Šengenskog sporazuma u ​​velikim razmerama“, rekao je on.

„Ne sumnjam da je unutrašnja politička situacija u Nemačkoj ta koja uzrokuje da ovi koraci postanu strožiji“, rekao je Tusk.

Nemačka je već sprovodila kontrole na svojim granicama sa Poljskom, Austrijom, Češkom i Švajcarskom.

Nemačke vlasti vratile su oko 30.000 ljudi bez validnih dokumenata na ove granice od oktobra prošle godine, saopštilo je nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ovosedmično saopštenje odnosi se na proširenje tih provera na granice sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Belgijom i Danskom.

Poljski lideri strahuju da će Nemačka pooštriti kontrolu, što je dovelo do saobraćajnih gužvi na granici, a Tusk je naglasio da će Varšava „doći do drugih zemalja pogođenih odlukom Berlina radi hitnih konsultacija“.

Tusk je takođe otkazao planirano prisustvo na događaju u Potsdamu kasnije ove nedelje, gde je trebalo da se sastane sa Šolcom, iako je razlog ostao nejasan.

Dok je Šolcova koalicija pod pritiskom u inostranstvu da ne preduzme akcije koje bi razbile šengensku zonu, ona je pod sve većim političkim pritiskom kod kuće da vrati migrante na granicu.

Članovi konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) guraju Šolcovu vladu da vrati tražioce azila koji pokušavaju da uđu u Nemačku iz drugih zemalja EU – potez koji bi verovatno stvorio domino efekat širom Evrope, kažu stručnjaci, dok druge zemlje zatvaraju svoje granice i za tražioce azila.

Ministri u koalicionoj vladi umesto toga zagovaraju sprovođenje brzih procedura za deportaciju tražilaca azila u druge zemlje EU za koje se smatra da su odgovorne za obradu njihovih zahteva.

Članovi opozicionog CDU-a učestvovali su u utorak na samitu sa liderima koalicije sa ciljem postizanja međustranačkog dogovora o ovako strožim graničnim merama.

Ali političari CDU-a su se odvojili od tih razgovora kada je postalo jasno, kako su rekli, da koaliciona vlada ne želi da ide dovoljno daleko.

„Savezna vlada je očigledno beznadežno podeljena iznutra i ne može da se dogovori o efikasnim merama“, izjavio je lider CDU Fridrih Merc.

Koalicija je, dodao je, „nesposobna za akciju i nedostaje joj vođstvo“.

Najava Fezerove o novim graničnim merama dolazi uoči ključnog glasanja u istočnoj nemačkoj državi Brandenburg 22. septembra.

Ankete pokazuju da AfD vodi u odnosu na Šolcovu Socijaldemokratsku partiju levog centra (SPD), koja je predvodila državu bez prekida od ponovnog ujedinjenja.

Ranije ovog meseca, AfD je pobedio na izborima u istočnoj državi Tiringiji i našao se na drugom mestu iza CDU u Saksoniji.

Pobeda krajnje desnice i loš učinak tri stranke u koalicionoj vladi – SPD-a, fiskalno konzervativnih Slobodnih demokrata i Zelenih – na izborima bili su još jedna sramota za vladu koja se već potresla nakon istorijski lošeg rezultata u na evropskim izborima u junu.

U tom glasanju, SPD je imao najgori učinak na nacionalnim izborima u više od jednog veka.

Još jedna pobeda krajnje desnice u Brandenburgu samo bi doprinela spekulacijama da koalicija možda neće izdržati do sledećih planiranih saveznih izbora, zakazanih za godinu dana od sada, posebno pošto je koaliciona vlada dostigla novi nizak rejting, prema referentnom indeksu Deutschlandtrend anketa.

Čini se da predizborni pokušaji suzbijanja migracija delom imaju za cilj osujećivanje AfD-a, čija je popularnost porasla usred naglog porasta broja tražilaca azila koji pristižu u Nemačku.

Međutim, mnogi stručnjaci za migracije i politički analitičari upozoravaju da pojačane kontrole nacionalnih granica ne pružaju dugoročne popravke – i da bi mogle na kraju izazvati dodatnu reakciju kada birači vide da mere ne funkcionišu.

Zeleni političari su takođe upozorili svoje koalicione partnere da se ne povinuju zahtevima konzervativnih i krajnje desničarskih snaga.

„Ujedinjena Evropa bez graničnih ograda i zidova je veliki dar“, napisala je Rikarda Lang, kolider kaZelenih, na mreži X.

„Zabrinjavajuće je koliko je onih koji su spremni da se olako odreknu ove slobode. Moramo zaštititi ovu Evropu“.