Politico napravio satiričan spisak nagrada i nagrađenih političara: Kome ide priznanje Kim Džong UN, a kome Makron?

Nagrada Ursula fon der Lajen ide u ruke Antoniju Košti

Nagrada Ursula fon der Lajen ide u ruke Antoniju Košti uz obrazloženje – jer Košta nije Šarl Mišel.

Šarl Mišel, podseća Politico, je napustio funkciju sa jedinstvenim nasleđem: on je bio jedini predsednik Evropskog saveta koji je dvaput dao ostavku.

Bivši belgijski premijer pokušao je ranije da napusti poziciju da bi postao član Evropskog parlamenta – ali se brzo vratio nakon što je skoro od svih dobio oštar ukor.

Posle haotičnog mandata koji će se najviše pamtiti po Mišelovoj svađi sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Brisel je čujno odahnuo kada ga je zamenio Antonio Košta, navode.

Primećeno je da je dolazak bivšeg portugalskog premijera prekretnica iz još jednog razloga. Košta, poreklom iz Goan-Mozambika, što ga čini prvom osobom iz etničke manjine na čelu jedne vrhunske institucije Evropske unije.

Da budemo pošteni, Mišelov otac je takođe belgijski političar, koji je bio ministar spoljnih poslova, evropski komesar i član Evropskog parlamenta. Tehnički, i to se računa kao manjina.

Nagrada Kim Džong Un za prazne pretnje

Nagrada Kim Džong Un za prazne pretnje ide u ruke Iratkse Garsiji. Liderka socijalističke delegacije u Evropskom parlamentu i njena braća socijalisti proveli su godinu dana preteći su da će se udaljiti od centrističke većine koja podržava predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune.

A onda su tiho pokleknuli i glasali za ono na šta su se žalili.

Dotle je došlo da ako želite da znate šta će se sledeće desiti u Briselu, bilo je dovoljno da pročitate najnovije saopštenje socijalista u kojem se najavljuje čelično odbijanje te stranke da se složi sa nekom merom koju predlaže EPP.

Prvo, postojao je zahtev da se Nikolasu Šmitu, propalom kandidatu socijalista za predsednika Komisije, dozvoli da zadrži svoj posao komesara. Šmit je trenutno nezaposlen.

Zatim je postojala krajnja crvena linija: socijalisti nikako ne bi mogli da podrže Fon der Lajen ako je Rafaele Fito – čovek italijanske premijerke Đorđe Meloni u Briselu – postavljen za jednog od izvršnih potpredsednika Komisije.

Posle višemesečnog zveckanja sabljama od strane Garsije, bilo je potrebno samo nekoliko dana pritiska EPP-a na njenu omiljenu kandidatkinju Terezu Riberu da socijalisti odluče da je kapitulacija još jednom bolji deo hrabrosti.

Nagrada Emanuel Makron za dvoličnost za Ursulu fon der Lajen

Emanuela Makrona kod kuće često ismevaju zbog njegovog pokušaja da zadovolji obe strane političkog spektra i na kraju ostavi sve da mu se rugaju.

Francuski predsednik je kralj sunce „en meme temps“ (istovremeno) po političkom stilu.

Ovih dana, kraljica Ursula otežava Makronu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen – koja je sebe preimenovala u „Ursulu“ tokom izbora za Evropski parlament – provela je svoj prvi mandat pozicionirajući se kao najzelenija političarka na kontinentu.

Ona je predstavila Zeleni dogovor kao središnji deo svog predsedavanja, progurala zakone za postepeno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. i uvela zahteve za ekološke inicijative za zemlje koje žele da dobiju gotovinu iz fonda Komisije za oporavak od pandemije.

U svojoj novoj inkarnaciji, imala je značajno drugačiji ton, odbacujuće zelene priče zbog slogana o konkurentnosti.

U političkom smislu, ona je odbila da se dodvori Zelenima, fokusirajući svoju pažnju na Stranku evropskih konzervativaca i reformista italijanske premijerke Đorđe Meloni, frakciju koja uključuje poljske evroskeptike koji žele da unište Zeleni dogovor.

Njen novi tim komesara izabran je na funkciju sa većinom koja uključuje ne samo članove ECR, već, istovremeno, i dobar deo Zelenih.

Nagrada za unapređenje žena ide u ruke Sajmonu Harisu

Kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tražila nominacije za njen tim komesara, tražila je od svake vlade EU da joj da dva izbora: muškarca i ženu.

Sajmon Haris, tada premijer Irske, je bio jedini koji je odbio.

Haris je novinarima tada kazao da će predložiti samo muškarca: Majkla Mekgrata, koji je već podneo ostavku na mesto ministra finansija da bi se pripremio za posao.

To je otvorilo vrata skoro svakoj nacionalnoj vladi da sledi primer Irske i uprkos nadanju Fon der Lajen u poslednjem trenutku, novi Koledž komesara neće biti rodno uravnotežen kao što se nadala.

Ispostavilo se da Haris nije ignorisao žene. Dok je vodio kampanju za irske izbore u okrugu Kork, Haris se suočio sa ženom po imenu Šarlot Falon koja mu je rekla da su radnici sa invaliditetom poput nje „ignorisani“ od strane vlade.

„Ne, niste. To nije istina“, rekao joj je Haris pre nego što je otišao. Kasnije je morao da piše ponižavajuće javno izvinjenje.

Nagrada Najdžel Faraž za jedinstvo EU ide Donaldu Trampu

Poslednji put kada je Evropska unija imala takav osećaj zajedničke svrhe to je bilo zahvaljujući Najdželu Faražu.

Pošto je izveo svoj životni uspeh izvlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU – ostatak bloka se zbio u redove.

Potom je pobedio Donald Tramp u SAD. Neki u Briselu sada se nadaju da će novi predsednik podstaći EU da se ponovo okupi. Jer, njegove pretnje da će napustiti NATO saveznike mogle bi da podstaknu odbrambene napore bloka.

Njegova obećanja o trgovinskom ratu mogla bi podstaći zemlje da se ozbiljno pozabave ekonomskim reformama. Realnost sve nestabilnijeg sveta primoraće lidere da se okupe pod zajedničkim stavovima.

Ipak, postoji velika mogućnost da će Tramp morati da vrati svoju nagradu ako, kao što mnogi veruju da je verovatno, EU pukne umesto da se ujedini pod pritiskom.

Nagrada Nevil Čemberlen za mirotvorstvo ide Olafu Šolcu

Umesto slanja raketa dugog dometa u Kijev, Nemačka bi Ukrajincima trebalo da pošalje nekoliko paleta nove autobiografije Angele Merkel.

Na kraju krajeva, teško da postoji nešto što je proizvedeno u Nemačkoj što je odbrambenije od nedavno objavljene knjige bivše kancelarke.

U svojoj knjizi, koju je jedan haker opisao kao „736 stranica nepodnošljive samopravednosti“, Merkelova se jedva osvrnula na to zašto je zauzela tako blag stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu čak i nakon što je on izvršio invaziju na Krim i istočnu Ukrajinu, što ga je na kraju ohrabrilo da pokuša da osvoji celu zemlju, što je izazvalo sukob koji nastavlja da muči Evropu i danas.

I dok projektili nastavljaju da padaju na Kijev, njen naslednik Olaf Šolc, kako on opisuje, doneo je mudru odluku da ne šalje rakete dugog dometa Taurus u Ukrajinu. Ko zna, možda će se ovoga puta Putin konačno smiriti.